ANALIZA SKUPŠTINSKE RASPRAVE O LITIJUMU: Ona nije mesto za raspravu bez kompletnih istraživanja! Gosti jutarnjeg programa u klinču oko odluke o odbijenom zakonu

Epilog prethodna četiri dana donošenja odluka i burne sednice jeste da narodni poslanici nakon rasprave nisu usvojili Zakon o izmenama zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima koji je predložila opozicija, a koji predstavlja zabranu iskopavanja litijuma i bora na teritoriji Srbije.

- Skupština nije mesto napravljeno za demokratksi dijalog. Ovakvih rasprava je bilo uvek i biće ih na bilo koju temu. Za atmosferu u parlamentu zadužena je većina. Sada je važno samo da smo dobili odgovor ko jeste, a ko nije za predlog kopanja litijuma. Vlast očigledno jeste, a zadatak parlamenta i većine jeste da održi rejting vlasti. Posle ove skupštine ja sam dobio samo utisak pozornice koja služi da se oni protiv Rio Tinta prikažu kao neodgovorni i nekompetenti. 

Dikić je takođe istakao da ne veruje u tvrdnje da se ništa neće desiti u slučaju da se ne ispune svi standardi koji se tiču zaštite životne sredine. Kako je rekao, smatra da će se politička volja uvek više poštovati od mišljenja struke.

Barac je jasno istakao da nije saglasan sa tvrdnjama sagovornika, uzimajući u obzir da ništa još uvek nije zvanično odlučeno. 

- Skupštinska većina je rekla kako nije za to da se istraživanje zabrani. Smatram da to što je pojedinac protiv donešene odluke na jučerašnjoj sednici ne znači da on mora pružiti i političku podršku onima koji su zahtevali ovaj zakon. Skupština jeste mesto za ovu vrstu rasprave, ali ne bez kompletnih studija i istraživanja. Opozicija tvrdi kako u našoj državi ne postoji pravo i demokratija, a onda se zalažu upravo za poteze pokrenute nedostatkom istih. 

O temi da je Radomir Lazović, kopredsednik Zečeno-levog fronta, ocenio, govoreći o izjavi ambasadora SAD Kristofera Hila da su neki od učesnika protesta protiv rudarenja litijuma "proruski orijentisani" i da te proteste vidi kao borbu protiv toga da Srbija ide ka Zapadu, da bi ambasador na protestima trebalo da prepozna i podrži one koji se decenijama bore i za Srbiju u Evropskoj uniji.

Dikić je istakao da je ta podela potrebna kako bi se masa lakše razjedinila prema ideološkom pitanju i na taj način stvorila neka vrsta psihološke igre:

- Potrebno je razjediniti masu koja u svoja četiri zida razgovara o litijumu i ekologiji. Na ulicama Beograda imamo na hiljade ljudi koji su drugačije orijentisani po ideološkom pitanju. Možemo naleteti i na rusofile i na one koji su priklonici Evropske unije, a i na one koje politika ne interesuje. Sve njih žele podeliti na kategorije i na taj način stvoriti utisak da opozicija zapravno nije jedna velika i stabilna organizacija. 

Sa druge strane Barac je rekao kako je on mišljenja da je dobro da Srbija ostane na sopstvenoj stolici i ne prikloni se tuđim ideologijama i politici. 

- Naša država ima kurs kretanja i to nije upitno. Nije tajna da je Srbija orijentisana ka Evropskoj uniji, ali ne po svaku cenu. Evropske reforme sprovodimo isključivo zato što je to dobro za naš narod. Bez obzira na sve važno je to što održavamo dobre odnose sa ostatkom sveta. Našu zemlju redovno posećuju razni državnici i to govori isključivo o tome da je Srbija na pravom putu. Imamo sreće i zbog činjenice da je pritisak zbog uvođena sankcija sada smanjen - zaključio je Barac. 

Gosti "Redakcije" osvrnuli si su se i na aktuelnu temu odnosa Srbije sa Turskom uoči posete predsednika Erdogana našoj prestonici. 

- Turska je regionalni igrač celog balkana. Kada se uzme u obzir istorija, naši odnosi su veoma komplikovani. Danas imamo sreće da smo izgradili prijateljstvo na diplomatski način uprkos svim problemima koji su pretili da to naruše. Od 2013. godine imamo vrlo dobru ekonomsku povezanost, trgovinski lanac i razmena nalaze se na visokom nivou. Na naše prostore dolaze mnoge Turske kompanije koje investiraju uz poštovanje uslova Republike Srbije - rekao je Barac i dodao:

- Po pitanju Kosova se i dalje ne slažemo, to je jasno. Turska smatra da je KiM nezavisna država, ali ne možemo im zameriti to što ulažu i podižu ekonomsku privredu tim prostorima. Ono što ne možemo gledati sa pozitivnog aspekta jeste tema naoružavanja u ofanzivne svrhe, to naravno narušava odnose. 

 BONUS VIDEO: