DŽABE SE LJUTITE Istraživanje Demostata pokazalo da čak 69 odsto građana ne veruje strankama opozicije, Ćuta ih izvređao na pasja kola NAROD OVE LJUDE NE ŽELI

Sasvim ispod radara javnosti prošla je vest da u Srbiji, prema istraživanju Demostata, čak 69 odsto građana nema poverenje u političke partije u opoziciji, i da je zbog toga Aleksandar Jovanović Ćuta na pasja kola izvređao Demostat koji je, inače, sto odsto opoziciono opredeljen.

Impotentnost opozicije u Srbiji već je poslovična, dokazana više puta u poslednjih nekoliko godina. Samo još Dragan Đilas, Marinika Tepić, Zdravko Ponoš… i njihovi ortaci koji, svi odreda, od politike žive – i, što je važno, žive dobro bez obzira na svoje katastrofalno loše rezultate – odbijaju da se pomire sa činjenicom da im narod ne veruje.

I to je činjenica poznata i u Evropi.

Mihael Martens, dopisnik "Frankfurter algemajne cajtunga" sa Balkana čiji su tekstovi naglašeno antivučićevski, još pre šest godina je pisao da je "srpska opozicija tragedija sa mnogo statista, koji smatraju sebe nosiocima glavnih uloga i gledaju da izguraju jedni druge sa bine", početkom septembra je odvalio jaku šamarčinu Đilasu i kompaniji. U svom listu je objavio:

- U Srbiji ne postoji objedinjavajuća figura lidera iza koje bi se okupila rascepkana opozicija. Mnogi opozicioni političari su islužene političke figure iz prošlosti ili današnji nedovoljno talentovani nosioci sporednih uloga.

Kad slušamo kako se opozicioni lideri ljute na Evropu zbog podrške Vučiću, treba imati na umu i ovo napred kazano. Jer psovanjem Evrope ništa ne gube, pošto ih je ona još ranije otpisala kao nesposobne. Prosto: za Zapad su oni ispušena lula.

Paradoks je što je srpska opozicija u kampanji protiv litijuma videla veliku šansu za popravljanje svog rejtinga, a ta im je kampanja zakucala poslednji ekser u kovčeg.

Svesni svoje nepopularnosti u narodu, izabrali su da deluju iz drugog plana dok se, misli se, ne steknu uslovi da stanu na čelo masovnog pokreta koji će zbaciti Vučića.

"Majka svih protesta", miting u Beogradu, međutim, završio se fijaskom, a na čelo antilitijumskog pokreta izbili su lokalni aktivisti za koje se ispostavilo da nisu mogli da ponesu teret svoje petominutne popularnosti i slave.

Pomenuta skupštinska sednica o zakonu o zabrani rudarenja litijuma ogolila je do kraja njihovu parolašku retoriku i nemanje racionalnih argumenta, a navodni ekološki pokret sada je mrtav konj kojeg još samo, više iz navike nego što veruju da će bilo šta postići, mamuzaju Šolakovi mediji.

A opozicione partije?

Vređajući onih 29 odsto što nemaju stav ili im veruju, srpske opozicione partije otvoreno su priznale svoju bezidejnost i ineferiornost kroz jučerašnju izjavu predsednika Narodnog pokreta Srbije Mikija Aleksića da će "učestvovati na svim protestima i blokadama gde god od nje to budu tražili ekološki aktivisti".

Rent-a-stranke. Dolaze po pozivu i služe po kućama.

Dobro su oni prošli u Demostatovom istraživanju, džabe se ljute. Nego treba kao malo vode na dlanu da drže Đorđa Vukadinovića i njegov sajt NSPM. Tamo ih još uvek podržava većina u Srbiji, i pobeđuju na svim izborima.