"NA SLEDEĆEM POPISU ĆE SE POKAZATI PRAVI BROJ SRBA!" Stručnjaci tvrde: Mnogi su se izjasnili kao Crnogorci jer Milov režim i dalje funkcioniše

“Brojala se Crna Gora kao da je Kina” - ovako je u javnosti često zvučala šaljiva opaska nakon dugoočekivanog popisa stanovništva u Crnoj Gori, koji je trajao čitavih 13 godina. Čitav proces, praćen političkim manevrima i tehničkim izazovima, konačno je iznjedrio rezultate koji, prema crnogorskoj eliti, "ne odudaraju značajno od prethodna dva".

Dragoljub Kojčić, politički filozof, smatra da postoji još mnogo Srba koji su se izjasnili kao Crnogorci jer su pod uticajem režima DPS. 

- Ako me pitate šta je za mene značio ovaj popis, reći ću da on nosi jednu dinamičku poruku – nije ovo kraj, već početak trenda. Iako formalno popis deluje kao statistički zadatak, on ima političke implikacije. Ono što je za mene najvažnije u ovom popisu jeste to što on pokazuje otpornost srpskog identiteta u Crnoj Gori. Pogledajte, Srbi koji su se izjasnili kao takvi nisu to učinili iz interesa, karijernih razloga ili zbog straha. Međutim, postoji značajan procenat onih koji su se izjasnili kao Crnogorci, a u stvarnosti su Srbi - to su ljudi koji su morali da se prilagode sistemu Mila Đukanovića kako bi zadržali svoje pozicije u državnim institucijama. Njegov režim još uvek, u nekoj meri, funkcioniše, kroz duboku državu koja prati ko se kako izjašnjava - istakao je Kojčić.

On je dalje dodao:

- Ovaj popis je početak jednog procesa ohrabrivanja, gde će se na sledećem popisu pokazati pravi broj Srba. Setite se Jugoslovena iz doba SFRJ, kada je veliki broj ljudi biralo tu identifikaciju jer je bilo profitabilno. Kada to više nije bilo, nestali su Jugosloveni. Verujem da će se isto desiti sa mnogima koji su se izjasnili kao Crnogorci samo iz praktičnih razloga.

Milan Antonijević, pravnik, istakao je da bi pitanje srpskog identiteta u Crnoj Gori trebalo narednih godina da bude pitanje drugog reda. 

- Kada govorimo o ovom popisu, moramo shvatiti da je on pre svega bio odložen zbog pandemije COVID-19, ali je i kasnije postao izuzetno politizovan. Međutim, važno je naglasiti da je u Crnoj Gori sada uspostavljena jedna vrsta demokratske atmosfere u kojoj su etnički identiteti Srba prepoznati. Vlast koja je formirana proteklih godina, kao i učešće Srba u institucijama, pokazuje da postoji demokratizacija. Trebalo bi da u narednim godinama pitanje srpskog identiteta u Crnoj Gori postane pitanje drugog reda, jer je ono već prepoznato i pravno i politički. Popis je obavljen transparentno i na profesionalan način. Srbi su trećina građana Crne Gore i mislim da će u narednim godinama njihovo prisustvo biti još više priznato u političkoj sferi. Ipak, ovaj popis je pokazatelj da Crna Gora sada mnogo više pažnje posvećuje reformama i procesima evropskih integracija - kazao je Antonijević i dodao: 

Vladimir Dobrosavljević, politički konsultant, se složio sa kolegama i dodao: 

- Ovaj popis nije samo puka statistika, već politički proces koji je doveo do resetovanja Crne Gore. Iako se Milo Đukanović povukao sa vlasti, njegov sistem je duboko ukorenjen, a mnogi ljudi su i dalje glasali iz straha. Ipak, ono što je ključno jeste da je popis doneo kraj jednog šovinističkog projekta iz 2011. godine, koji je imao za cilj da marginalizuje Srbe u Crnoj Gori. Crna Gora je sada postala ono što uvek jeste bila - multietnička i multikulturalna država, u kojoj Srbi igraju značajnu ulogu. Popis je pokazao da srpski jezik dominira, iako su političke igre pokušale da prikažu drugačije. Mislim da se ovaj proces demokratizacije neće zaustaviti ovde, već će se Srbi u Crnoj Gori u narednim godinama još više afirmisati.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs

POPIS U CRNOJ GORI: Da li je sledeći korak uvođenje srpskog jezika kao službenog i koliko je to moguće? 

“Brojala se Crna Gora kao da je Kina”. Tako je u javnosti zvučala dovitljiva opaska posle popisa koji se čekao dugih 13 godina, a koji je probio sve zadate rokove. Trebalo je prvo iznedriti političku volju, trebalo se zatim osloniti i na “hrabrost”, ako se rezultati ne dopadnu elitama, a trebalo je preživeti i tehničke vratolomije sa softverom. Na kraju crnogorska politička elita kaže da se podaci “i ne razlukuju značajno u odnosu na prethodna dva”. Srbi, pak smatraju da ih je više od zvaničnih 32,93 odsto, ali s ponosom ističu da 43,18 odsto ljudi govori srpskim jezikom. Ovde se ne može staviti tačka, već mnogo znakova pitanja. Da li je logičan sledeći korak zahtev da se srpski jezik uvede kao službeni? Koje su šanse da se to i desi, kad se unapred zna da ima i zakonskih i političkih poteškoća? Da li sve ovo, umesto smanjenja tenzija, može stvoriti nove napetosti?

Gosti Usijanja:

Dragoljub Kojčić, politički filozof
Milan Antonijević, pravnik
Vladimir Dobrosavljević, politički konsultant