STOTINE MILIONA IZ PLANA RASTA ZA KIM POD ZNAKOM PITANJA Analitičari: Antisrpskom politikom Priština sama sebi puca u nogu

Veliki novac - čak 826 miliona evra - namenjen Prištini Planom rasta, koji ima za cilj približavanje zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji, pod znakom je pitanja, imajući u vidu da su sankcije EU Kosovu još uvek na snazi zbog antisrpskih poteza. Stručnjaci ukazuju za Kurir da je sva prilika da će kosovski premijer Aljbin Kurti sam sebi blokirati finansije iz EU jer mu je, kako ističu, to manje važno od pokušaja da nastavi s daljim proterivanjem Srba s teritorije KiM.

Pitanje je kako će ovakva situacija u kojoj se Priština nalazi uticati na novac koji joj je predviđen Planom rasta, "težak" ukupno šest milijardi evra, te hoće li uopšte moći da ima pristup sumi od 826 miliona evra, koji su im namenjeni.

Finansije sekundarne

Politički analitičar Dejan Miletić za Kurir ocenjuje da sve ovo pokazuje da je Kurtiju pre svega na prvom mestu antisrpska politika, te da ni ogroman novac koji im sleduje od Evrope ne može da je umanji.

"Činjenica da ne prihvataju sugestije i ono što im se nalaže iz EU, već uporno idu putem daljeg proterivanja Srba, govori da ih manje interesuje šta kaže EU, te da ni za novce nisu spremni da umanje antisrpsku politiku. Jednostavno, namere su im apsolutno usmerene protiv Srba i sve drugo je sekundarno, njihov sistem vrednosti je takav da maltene negiraju evropske vrednosti i nije jasno dokle će Evropa da ćuti na to", smatra Miletić.

Put ka izolaciji

Prof dr Mihajlo Rabrenović, stručnjak za menadžment državne uprave, za Kurir kaže da Priština definitivno ide putem izolacije.

"Priština upornim terorom nad Srbima i Srbijom sama sebi puca u noge. Ova antisrpska politika ne samo da otežava život Srbima na Kosovu već dodatno produžava sankcije EU protiv tzv. države Kosovo, koje su postale sve rigoroznije. Pod ovim sankcijama, ovaj geografski provizorijum teško može imati pristup znatnim finansijskim sredstvima, uključujući i ona iz Plana rasta, koja bi mogla biti ključna za razvoj regiona i ekonomsku stabilnost", jasan je Rabrenović.

Ističe da ovakvo ponašanje nanosi i političku štetu Kosovu jer se stvara slika o Prištini kao neozbiljnom partneru na međunarodnoj sceni.

"Dok Priština bira put izolacije i tenzija, Srbija može iskoristiti ovu situaciju da se pozicionira kao faktor stabilnosti u regionu. U tom smislu, ponašanje Prištine može poslužiti kao katalizator za promene koje će ići u prilog Beogradu. S obzirom na trenutnu globalnu ekonomsku situaciju, Kosovo bi se moglo suočiti sa sve težim izazovima. Takođe, stalni pritisak na Srbe može dovesti do daljih izolacionističkih trendova", konstatuje Rabrenović.

S druge strane, karijerni diplomata Zoran Milivojević ukazuje za Kurir da se mere protiv Prištine, iako donete, i ne koriste, te da sumnja da će im i evropski novac biti ugrožen.

"Prištini se očigledno gleda kroz prste, te ne znam kakve kaznene mere bi mogao da trpi Kurti. Niko ih do sada nije izuzeo iz ovog Plana rasta, pa mislim da će Zapad i dalje da im gleda kroz prste i gledaće da im pomogne i nadalje. U suštini, oni ne trpe nikakve posledice, pa ne očekujem ni po ovom pitanju", jasan je Milivojević.

Kurir.rs / Ivana Žigić

 BONUS VIDEO