PROFESORI ZA KURIR OBARAJU SVE SUMNJE O EKSPLOATACIJI LITIJUMA: Nema opasnosti od sumporne kiseline, sve tehnologije su nam dobro poznate

Italijanski ministar odbrane, Gvido Krozeto, nedavno je izjavio da će se ratovi budućnosti voditi zbog retkih metala, uključujući litijum, koji postaje strateški resurs zbog svog značaja za proizvodnju baterija i tehnologiju. Ova prognoza uzburkala je strasti u Srbiji, gde se projekat eksploatacije litijuma suočava s oštrim kritikama opozicije i ekoloških aktivista, koji tvrde da će rudnik uništiti prirodu, zagađivati vodu i izazvati trajne štete.

Prof. Simonović naglašava da je interesovanje za litijum ogromno i globalno, s mnogim evropskim zemljama koje ulažu u istraživanje i otvaranje novih rudnika.

- Sve prognoze o budućoj upotrebi litijuma, posebno za litijumske baterije, predviđaju višestruko povećanje tražnje za litijumom, odnosno litijumovim solima koje se koriste u proizvodnji baterija. To, naravno, podrazumeva i velike profite za industriju. Zbog toga je zainteresovanost mnogih zemalja, posebno evropskih, za otvaranje novih rudnika značajno porasla. Vidimo primere u Nemačkoj, Češkoj, Velikoj Britaniji, Finskoj, Francuskoj, Portugalu, Austriji... Trenutno se realizuje oko 15 projekata, a još šest je u pripremi. Dakle, to svakako ima osnova, čim toliko kompanija ulaže u istraživanje i proizvodnju litijuma - rekao je Simonović.

Prof. Knežević govorio je o strahu naroda zbog tzv. nove tehnologije koja nikada do sada nije korišćenja i garancijama o bezbednosti životne sredine.  

- Nije istina da je tehnologija nova. Sve tehnologije koje će se primenjivati već su poznate i primenjivane u drugim industrijama. Reč je o podzemnoj eksploataciji, odvodnjavanju, hlađenju radnog prostora, drobljenju, kristalizaciji - sve su to poznati procesi. Ništa od toga nije novo. Te tehnologije se već koriste na drugim mineralnim sirovinama. Sumporna kiselina, na primer, koristi se za rastvaranje rude. Pojedinačno je sve to ispitano i poznato.

Potom se osvrnuo na strah od sumporne kiseline koji se najviše spominje. 

- Sve može biti opasno po životnu sredinu, to je nesporno, ali nema razloga za strah od sumporne kiseline. To je najkorišćenija hemikalija u svetu. Do septembra ove godine, topionica u Boru je proizvela oko 800.000 tona sumporne kiseline. Ni kap nije ostala u Boru - sve je transportovano i iskorišćeno. Planira se da do 2030. godine kapacitet topionice poraste na dva miliona tona sumporne kiseline. Ako tamo ljudi i dalje žive, nema razloga za strah ni u Jadru - naveo je Kneževič.

Simonović se nadovezao na izjavu Kneževića o sumpornoj kiselini: 

- Ima mnogo primera širom sveta. U Hamburgu se, recimo, proizvode dva miliona tona sumporne kiseline godišnje, i ništa katastrofalno se nije desilo. Sumporna kiselina se koristi u zatvorenim sistemima, u procesu rastvaranja rude, i na kraju tog procesa nema ni tragova sumporne kiseline. Na temperaturi od 90 stepeni, sumporna kiselina isparava pet puta manje od vode na nuli. Dakle teorijski, nema sumpornih gasova niti opasnosti od kiselih kiša. Sve te priče o gušenju stanovnika Loznice, Šapca, Beograda, ili Srbije su potpuno besmislene - istakao je Simonović. 

 Knežević se dotakao predloga zakona o zabrani rudarenja.

- Taj predlog nije bio naivan, ali jeste bio bezobrazan. Nije se dotakao rudarskog dela, već je bio usmeren na fabrike. Predlog je bio politički manevar.

Gosti su se osvrnuli i na političke inicijative koje su tražile zabranu iskopavanja litijuma, ocenivši ih kao populističke i bez naučne osnove. Knežević je upozorio da takve političke odluke negativno utiču na rudarsku struku, dovodeći do smanjenja broja studenata na rudarskim fakultetima, što će u budućnosti ugroziti stručnost i kapacitete Srbije u ovom sektoru.

- Ove političke igre sigurno imaju negativan uticaj. Broj studenata na rudarsko-geološkom fakultetu je opao. Ove godine imamo samo 17 studenata na rudarskom inženjerstvu, a godišnje gubimo 50 rudarskih inženjera. Ovakva situacija sigurno šteti rudarstvu i državi.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs