ŽUSTRA DEBATA U EMISIJI UŽIVO: Koliko će litijum unaprediti srpsku ekonomiju? Stručnjaci otkrivaju: Ovo je ogromna prilika za našu zemlju

U jutarnjem programu Kurir televizije u kojem su gosti bili Vladimir Gajić, predsednik Narodne stranke, i Srđan Barac iz Centra za društvenu stabilnost, vođena je žustra debata o litijumu i njegovom potencijalnom uticaju na Srbiju, kako ekonomski, tako i ekološki. Diskusija je obuhvatila i širu temu evropskih integracija Srbije.

Gajić je naglasio da evropski put Srbije nema budućnost dok se od zemlje traži da prizna nezavisnost Kosova, što, prema njemu, nije u interesu srpskog naroda.

- Referendum bi sigurno pokazao da Srbi neće žrtvovati Kosovo za ulazak u EU. Mi smo uvek bili i ostaćemo periferija Evrope u očima velikih sila - rekao je Gajić.

Sa druge strane, Srđan Barać je istakao da, iako proces evropskih integracija ide sporo, to ne znači da Srbija ne bi trebalo da radi na reformama. On je podsetio da je Srbija već ostvarila značajne koristi iz evropskih fondova i da bi reforme u oblasti pravosuđa i ekonomije, bez obzira na članstvo u EU, donele koristi građanima Srbije.

- Treba da se fokusiramo na reforme koje pomažu našim građanima i da koristimo sve bespovratne fondove koje dobijamo od EU - rekao je Barać. On je takođe naglasio da Srbija mora ostati otvorena prema svim ključnim međunarodnim igračima i da balansira između istoka i zapada kako bi zaštitila svoje interese.

- Važno je da Srbija zadrži svoju nezavisnost u donošenju spoljnopolitičkih odluka. Mi smo jedina zemlja u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji, i to je nešto što treba da se poštuje - dodao je Barać.

Tokom emisije, razgovarano je i o pitanju litijuma, koji je postao centralna tema u Srbiji zbog ekoloških i ekonomskih implikacija eksploatacije.

Gajić je izrazio sumnju prema tvrdnjama da bi rudnik litijuma značajno unapredio srpsku ekonomiju, dok je Barać naglasio da potencijalno bogatstvo koje leži u litijumu ne treba olako odbaciti, ali da je ključno osigurati bezbednost po životnu sredinu.

Gajić je izneo jasan stav protiv rudarenja litijuma u Srbiji, ističući da je pretnja po životnu sredinu prevelika da bi se ignorisala. On je naveo primer profesora Zorana Stevanovića, jednog od vodećih hidrogeologa, koji je upozorio da bi rudnik u Mačvi mogao ugroziti podzemne vode i zalihe pitke vode, što bi imalo nepopravljive posledice.

- Niko ne može garantovati da neće doći do incidenta koji bi doveo u pitanje održivost podzemnih voda. Zalihe vode u Mačvi su ogromne, a eventualni incident bi doveo do nepopravljive štete - rekao je Gajić, naglašavajući da Srbija mora biti vrlo oprezna kada su u pitanju ovako veliki projekti.

Prema njegovom mišljenju, ekonomska korist od rudarenja litijuma bila bi minimalna, osim ako Srbija ne bude proizvođač baterija i vozila, a ne samo izvoznik sirovina.

- Litijum iz Srbije može izaći samo na četiri točka, u baterijama, inače nema ozbiljne ekonomske dobiti za zemlju - dodao je on.

S druge strane, Srđan Barac je branio ideju rudarenja litijuma, navodeći da ovaj resurs može značajno doprineti razvoju srpske ekonomije, ako se poštuju svi ekološki standardi. Barac je istakao da predsednik Vučić ne veruje Rio Tintu, ali da veruje srpskim stručnjacima, i da bi litijum mogao drastično unaprediti ekonomsku situaciju u Srbiji.

- Naravno da je opravdano postaviti pitanje zaštite životne sredine, ali rizici moraju biti precizno procenjeni. Ako se studije pokažu pozitivnim, rudarenje litijuma može biti ogromna prilika za Srbiju. Litijum je ključan resurs za električnu mobilnost i energetsku tranziciju, što je i jedan od prioriteta EU - izjavio je Barac. 

Barac je takođe naglasio da su evropski ekološki standardi najviši u svetu i da se rudarenje može sprovesti u skladu s njima.

- Ako Nemačka planira da otvori rudnik litijuma, nema razloga da Srbija ne može, pod istim ili sličnim uslovima - rekao je on, pozivajući se na informacije o geotermalnim vodama u Nemačkoj koje sadrže litijum.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs