NEKO DRŽAVNIK, A NEKO ULIČAR - NIŠTA NIJE SLUČAJNO Vučić predvideo divljanje opozicije, usred protesta stao pred narod i PONIZIO LEŠINARE - POLITIČKI I LJUDSKI

Lepi i slavni grad Novi Sad imao je u svojoj dugoj istoriji puno junačkih i puno tužnih dana, a tek juče u njegovu je hroniku prvi put upisan i dan sramote: čin komemoracije obeležen je orgijom nasilja, lomljenjem i paljenjem Gradske kuće. Do žrtava im je, zapravo, bilo kao do lanjskog snega, jer apsolutno ništa što je juče počinila masa pod izgovorom da žali poginule na Železnilkoj stanici nije bilo ni ljudski, ni dostojanstveno, ni časno, onako kako se u Srbiji izražava žalost i odaje počast mrtvima.

U danima koji dolaze, i ukupna odgovornost organizatora protesta mora biti utvrđena, kao što je i najavio predsednik Republike Aleskandar Vučić.

Opozicija oko Dragana Đilasa uobičajila je da za svaki akt nasilja na protestima koje ona organizuje optužuje "elemente ubačene sa strane". Jasno je da je reč o presnoj laži, i providnom nastojanju da se izbegne odgovornost. Jer mesecima, a sada i godinama, slušamo svakodnevno njihove izjave da će „ulica da radi“ ako ne bude po njihovom, da „neće da trpe“, da nam „preti građanski rat“, da će „naprednjake juriti po ulicama“, dok su objave njihovih simpatizera na društvenim mrežama još crnje, Aleksandru Vučiću se neprestano direktno preti ubistvom! A kad ulica zaista počne da „radi“, kao što smo to videli sinoć, i to ulica na kojoj su u tom trenutku neki od najviđenijih opozicionara, kad naprednjacima lome prozore, i ubacuju im baklje u prostorije… onda bude: „Nismo mi!“ Možda nije Marinika lično bacala kamenje, ni Bojan Pajtić, ali jesu oni koji su trovani zapaljivim parolama, ako nisu i direktno primili nalog da ruše. Uostalom, Goran Ješić jeste lično, pijan, nasrtao na policajce, dokumentovano je snimcima. Videli smo i čitavu galeriju likova poznatih sa ranijih protesta, a nepoznatih zanimanja. Profesionalne demonstrante koji štrajkuju za poljoprivrednike, influensere, litijum… uvek u prvom redu konfrontacije sa policijom. Kako to onda „nisu oni“?

Uostalom, ono što se desilo u Novom Sadu nije bilo iznenađenje ni za vlast. Predsednik Srbije u „Ćirilici“ je, dan ranije, predvideo tačno šta opozicija sprema i šta je jedino što može i ume da uradi. Treba mu verovati da će svi koji su u Novom Sadu počinili krivično delo, biti privedeni pravdi.

Aleksandru Vučiću treba odati i priznanje što je dolaskom u Novi Sad presudno uticao da razbijanje Gradske kuće stane. Svojim prisustvom demonstrirao je ličnu hrabrost i snagu države i zastave koju predstavlja. Poslao je poruku da Srbija pred nasiljem neće ustukniti ni milimetar. Čopor pasa uvek ustukne kad čovek iskorači prema njima, umesto da im u strahu okrene leđa.

Predsednik Srbije dolaskom u Novi Sad u jeku nasilja održao je i čas opozicinim vođama: "Kako biti istinski lider u politici ili uloga harizme i odlučnosti u opstanku na vrhu".

Čuli su ga i videli, džabe sve donacije iz inostranstvam, odlučnost, hrabrost i patriotizam se ne kupuju.