Slušaj vest

Osuđenici Milorad Ulemek Legija i Branko Berček, koji izdržavaju kazne zatvora za najteža dela u zatvoru u Požarevcu, podneli su Višem sudu u Beogradu molbe za uslovni otpust, nakon što su proveli više od pola kazne od četrdeset godina, na koliko su osuđeni. Ulemek, bivši komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO), proveo je iza rešetaka 20 godina i šest meseci, a Berček, pripadnik te jedinice, 21 godinu i sedam meseci.

Ulemek je osuđen na četiri kazne zatvora po 40 godina: zbog atentata na premijera Zorana Đinđića, ubistva Ivana Stambolića, četvorostrukog ubistva na Ibarskoj magistrali i zločine zemunskog klana, kao i na 15 godina za pokušaj ubistva Vuka Draškovića (tadašnjeg lidera SPO). Berček je osuđen kao izvršilac ubistva Stambolića, koji je nestao u avgustu 2000, a slučaj je razrešen u akciji "Sablja" 28. marta 2003. godine, kada su njegovi posmrtni ostaci pronađeni na Fruškoj gori.

245829_djindjic_ls.jpg
Profimedia Zoran Đinđić, ubijen u atentatu 12. marta 2003. godine

 Advokat Aleksandar Kovačević, koji zastupa Ulemeka i Berčeka, rekao je da su oni sami napisali zahteve, a on ih je predao Posebnom odeljenju za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu.

Srpski pokret obnove (SPO) uputio je zahtev Višem sudu da odbaci zahtev Ulemeka i Berčeka.

sequence-03.00-11-57-13.still002.jpg
Kurir Televizija Vuk Drašković

 "Takve osobe bile bi najveća moguća pretnja onima koji su preživeli njihove zločine, zaslužnima što su uhapšeni i osuđeni, ali i najvišim predstavnicima vlasti u Srbiji. Njihovo puštanje na slobodu bilo bi ponavljanje zločina prema njihovim porodicama, ali i čitavoj Srbiji. Oni bi, nema sumnje, ugrozili mir, bezbednost, stabilnost i demokratski poredak, kao i evropski put naše zemlje", istakao je SPO.

Nekadašnji bliski saradnik Zorana Đinđića, a kasnije predsednik vlade Zoran Živković za Kurir kaže da Ulemek i Berček nikada ne bi smeli da vide slobodu.

screenshot-6.jpg
Kurir Televizija Zoran Živković

"To je pitanje, zbog tih svih pravnih nijansi, za pravnike, ali je sigurno da oni koji su radili to što je urađeno tog 12. marta ne bi više nikada trebalo da budu na slobodi, a kamoli da im se već dosuđena kazna skraćuje. Pravno ne mogu da se bavim time, ali suštinski, životno, emotivno i racionalno, ne bi smeli da vide slobodu više nikada", jasan je Živković.

Šta kaže zakon: Polovina ili dve trećine?

U vreme kada su zločini izvršeni, Krivični zakonik (KZ) predviđao je da se uslovni otpust može tražiti posle polovine izdržane kazne. Taj rok je kasnijim izmenama KZ promenjen, pa se pravo na traženje uslovnog otpusta stiče posle dve trećine izdržane kazne.

Pravilo je da se na svakog počinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme kada je delo izvršeno, kao i zakon koji je povoljniji za njega.
Kada sud dobije molbu za uslovni otpust, o zahtevu i izveštaju iz zatvora izjašnjava se tužilaštvo, a zatim se zakazuje ročište pred sudom i razmatra da li osuđeni ispunjava uslove za uslovni otpust. Ta procedura bi mogla da traje do dva meseca.



Kurir.rs

 VIDEO

02:39
LEGIJA JE SPREČIO MOJU LIKVIDACIJU! Bivši šef Poskoka Milanović: Izgovorio je samo JEDNU REČENICU u Šilerovoj, zato ga poštujem Izvor: Kurir televizija