PORTUGALSKI GENERAL KUNJA: Ni ja, da sam Srbin, ne bih bio srećan sadašnjom situacijom, Kosovo nije završena priča (video)

Portugalski general Raul Kunja, nekadašnji visoki zvaničnik Kfora i vojni savetnik bivšeg šefa Unmika Joakima Rikera ocenio je u razgovoru za Kosovo onlajn da Kosovo nije završena priča i da se niko i ne trudi da se pronađe mirno rešenje.

Prema njegovim rečima, rešenje je od početka bilo davanje Kosovu status najšire autonomije.

„Za mene je rešenje uvek bilo autonomija. Nema nikakvog smisla nazivati ga državom u punom obimu kako to tvrde. Ili provincija Srbije, autonomna provincija Srbije ili, ukoliko postoji neka vrsta saglasnosti, delu koji su Albanci okupirali treba dozvoliti pripajanje Albaniji, mada se to čini malo deplasirano kao uslov za rešenje. Za mene bi najbolje rešenje bila velika autonomija za provinciju. I to je to“, ističe Kunja.

Dodaje da je trenutno najveći problem to što niko ne želi mirno rešenje konflikta koje je moguće samo ukoliko i Beograd i Priština prihvate kompletan sporazum.

„Neki delovi, opštine bi mogle čak i da se odvoje iz provincije. Zašto da ne. To bi trebalo da bude mirno rešenje. Ali, s obzirom da se niko ne trudi da pronađe mirno rešenje, konflikt će se nastaviti. Nije još završeno. Biće završeno kada kompletan sporazum prihvate obe strane. U ovom momentu to nije slučaj. Dakle, potencijal za probleme je tu sve vreme i mnogo zavisi od lidera obe vlade. S jedne strane zavisi od srpske vlade, veoma važno, a s druge strane takođe ljudi koji imaju moć u Prištini. U ovom trenutku, aktuelno voćstvo je najgore moguće. Sećam u vreme kada sam bio tamo, jedan od najvećih uzroka problema na Kosovu bilo je upravo Samoopredeljenje, stranka gospodina Kurtija. On se nije promenio, on je uzrok problema“, smatra Kunja.

Tvrdnje zapadnoevropskih diplomata da formiranje ZSO više nije „uslov svih uslova“ za Kosovo Kunja smatra pogrešnim i da ne uvažavaju ustupke koje je Srbija do sada učinila.

„Ukoliko to kaže neko iz Evropske unije onda je to greška. Ako kažu da to nije uslov, onda je to greška. Moraju da shvate da ukoliko je ZSO uslov, to je veliki ustupak Srbije u pogledu svoje suverenosti. U redu, ukoliko Srbija prihvata formiranje ove Zajednice, to je onda poruka da će na neki način priznati nezavisnost, osim ovih opština koje i dalje imaju snažne veze sa Srbijom. U pravnom pogledu to je na neki način odustajanje od suvereniteta. Ali, za mirno rešenje, to je način, put ka mirnom rešenju. Na kraju krajeva, te opštine će biti garancija mira“, precizira Kunja.

Portugalski general bio je na Kosovu u više navrata, i u sastavu Kfora, ali i Unmika. Upitan kako ocenjuje 25. godišnji rad obe misije ističe da je ključan problem što nisu započele rad u skladu sa poverenim mandatom.

„Ni Kfor ni Unmik nisu započeli svoje mandate kako treba. Nažalost, međunarodni ambijent u to vreme nije favorizovao dobar početak njihovog rada“, kaže Kunja.

Objašnjava da je problem i u tome što ni Kumanovski sporazum, a zatim i Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN nisu do kraja ispunjeni.

„Postojao je Kumanovski sporazum o povlačenju srpskih snaga sa Kosova i taj sporazum nikada, ali nikada nije do kraja ispunjen. Zatim, doneta je Rezolucija 1244 UN. I isto se dogodilo. Rezolucijom UN jasno je naglašeno da je to srpska teritorija. Dakle, nije dolazilo u obzir da se stvari razvijaju na način na koje jesu. Ali, prvi predstavnik generalnog sekretara je, verujem, a to je moje mišljenje, da je kanalisao situaciju kakva je sada. To znači da je bojkotovao sve mogućnosti za dogovor u autonomnim okvirima“, objašnjava Kunja.

Smatra i da su tada donete odluke koje su pogrešno interpretirale zaduženja misije Unmik.

„Na neki način, tada napravljeni sporazumi, od registracije vozila, policije, ličnih karata i drugog... Svi ti sporazumi su promenili sistem kakav je trebalo da bude, pogrešno je interpretiran. To je bio način da se bojkotuje normalna evolucija situacije“, smatra Kunja.

Kao drugi ozbiljan propusti navodi uspostavljanje finansijskog sistema potpuno nezavisno od Srbije, uključujući i carinu.

„Carina na granici je bila od koristi samo lokalnoj vladi, a istovremeno i veoma štetna po srpske interese“, tvrdi Kunja. Zaključuje da za to najveću odgovornost snosi prvi šef civilne misije UN na Kosovu Bernard Kušner.

„Pitanje potpunog nepoštovanja Rezolucije Saveta bezbednosti UN i Kumanovskog sporazuma su razlog zbog kojih situacija nije išla u pravom smeru. Odgovornost za to snose ključni ljudi koji su bili odgovorni u Unmiku, a to je bio (Bernard) Kušner. Zapravo, najviše on. Bilo je tada užasno raditi u to vreme. Bio sam tamo, znam kako se radilo. Kfor je takođe, bez sumnje, bila snažna vojna sila koja je mnogo zavisila od toga šta su države odlučile. Komandat Kfora je uvek bio subjekat koji je ispunjavao želje različitih zemalja“, tvrdi portugalski general Raul Kunja.

Kurir.rs/Kosovo online