EKOLOŠKI PRIHVATLJIVO RUDARSTVO POD LUPOM STRUČNJAKA: Ovi standardi obezbediće održivu eksploataciju i zaštitu životne sredine, a pokrenuti i ekonomski rast!

Eventualno rudarenje litijuma u Srbiji stvar je o kojoj raspravu treba da vode stručnjaci, ono nije namenjeno da na prvom mestu bude političko pitanje. Gosti emisije "Puls Srbije" koja se emituje na Kurir televiziji Darko Obradović, iz Centra za stratešku analizu i Predrag Mijatović, inženjer geologije i zamenik direktora Geološkog zavoda govorili su o tome koliko je opravdan strah ljudi koji protestuju zbog, kako ističu, ozbiljnih ekoloških posledica?

- Ukoliko se ne pridržavate ekoloških zakona i standarda, vi jednostavno sa litijumom nemate šta da radite. Svet se zbog geopolitičkih trgovinskih razloga ogradio i rekao da će proizvodnje električnih vozila u Evropi porasti za 30%. To su stvari koje su se desile u svetu oko nas i u našem komšiluku dok se ovde debatovalo o iracionalnim strahovima, dok se struka vređala, dok se pokušavao napraviti politički poligon.

Na reči svog sagovornika nadovezao se Mijatović:

- Za početak bih rekao da je gospodin Obradović u pravu. Dok smo mi ovde gubili vreme na potpuno neke iracionalne stvari, izmišljene stvari i pravljenje tako nekih apokaliptičnih scenarija, svuda u svetu se istražuje ne samo litijum, nego ceo niz tih mineralnih sirovina koje su označene kao kritične. Jednostavno, to su sve savremene potrebe. Postoje dve mogućnosti, da se angažuju stručnjaci koji rade na različitim projektima u svetu, ili da se u fazi ovog projektovanja rudnika angažuju stručnjaci i u Srbiji. Kako god da se završi ta priča, neko će morati da radi tehničke kontrole tih projekata. Ako Rio Tinto dovede svoje stručnjake da oni urade celu projektnu dokumentaciju od projekta eksploatacije do dobijanja koncentrata, onda će kontrolu najverovatnije raditi naši sručnjaci odavde. U celom tom procesu najvažnija stvar na kraju će biti uspostavljanje sistema kontrole i monitoringa celokupne proizvodnje, od eksploatacije do dobijanja litijum karbonata.

Postoje pitanja da li smo dovoljno sposobni da napravimo podzemni rudnik koji neće ugražavati našu životnu sredinu, a Obradović je na to rekao sledeće:

- Ako želite da imate liderstvo u globalnom svetu, da imate komparativnu prednost, vi morate da organizujete svoju državu u kojoj imate ove sirovine na način na koji ćete projektovati stratešku moć i strateški uticaj. Nije ovde samo pitanje ekonomije. Da, ovo je najvažnije ekonomsko pitanje za Srbiju, ali komparativni prenos svega ovoga dolazi zbog toga zašto se zovu kritiče sirovine. Trebaju svima, a nemaju ih svi. Dakle, ako Srbija već sada poseduje ove sirovine, onda je red da vidimo kako na najbolji način da iskoristimo to, da privučemo čitav lanac vrednosti, da nađemo nove izvore rasta. Srbija je dosegla nivo razvoja i potrebni su nam novi izvori rasta. 

Mijatović se dotakao pojma zelenog rudarstva:

- Zeleno rudarstvo, odnosno održivo rudarstvo znači uskladiti sve rudarske procese zajedno sa svim ekološkim standardima. Mi ovde u Srbiji imamo donešen zakon o ekologiji, zaštiti prirode, rukovanjem opasnim materijama, transportu opasnih materija i nizu drugih zakona i uredbi koji regulišu to - rekao je Mijatović, a potom dodao:

- Slično se nešto radi i u rudarstvu, znači to su visoko sofisticirane mašine koje rade na elektropogone, dole u podzemlju manje zagađuju vazduh, tj. radnu sredinu, iako se sa njima upravlja, a gore na površini terena gde se nalaze mesta gde se odlaže rudarski otpad, radi se na ozeljenjivanju tog prostora. Ceo kompletan sistem dole u eksploataciji i gore na površini terena pokriven je stvarno sa opremom koja detektuje sve nepravilnosti i emisiju negativnih štetnih gasova. Razvijeni su savremeni sistemi detekcije svih opasnih materija, ne samo opasnih materija, na ovim trakama kojima se transportuje ruda postoje napravljeni takvi sistemi detekcije da se odvaja jalovina od rude koja je potrebna za preradu. To je suština zelenog rudarstva, ne praviti mesečev pejzaž, nego napraviti jednu sredinu koja je prirodno okružena zelenilom sa uređenim svim neophodnim objektima i infrastrukturom koja se tu nalazi.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs

POGLEDAJTE ŠTA SU STRUČNJACI IMALI DA KAŽU O EKONOMSKIM ASPEKTIMA LITIJUMA: