"ZNALI SU DA SE SPREMA BELA KNJIGA, ONI SU NARUČIOCI UBISTVA ĐINĐIĆA!" Šok tvrdnje Zorana Živkovića: Čeda je bio Zoranov kurir, ali delovao bez njegovog znanja

Dvadeset jednu godinu od ubistva premijera Zorana Đinđića, o političkim dešavanjima, kriminalnim druženjima, atentatu i akciji "Sablja" govorili su gosti emisije Puls Srbije, Momčilo Bulatović, advokat Milorada Ulemeka Legije u akciji "Sablja", advokat Toma Fila, nekadašnji premijer Zoran Živković i Slobodan Milosavljević, ministar trgovine, turizma i usluga u Vladi Zorana Đinđića.

- Sud je ignorisao brojne bitne činjenice i nije se bavio potpunom istinom. Srbija zaslužuje istinu, posebno o ovakvom događaju koji predstavlja jednu od najvećih tragedija u našoj istoriji. Ubistvo premijera je rešeno na način koji, po mom mišljenju, nije zadovoljavajući.

Voditeljka je potom upitala gospodina Filu gde se nalazio 12. marta 2003. godine, kada je izvršen atentat. 

- Ne sećam se tačno. Moguće je da sam bio u Hagu, a moguće i u Beogradu. Ali, sećam se da sam sa gnušanjem doživeo vest da je premijer ubijen, a da niko nije preuzeo odgovornost niti podneo ostavku. Prvo, ministar policije Dušan Mihajlović. Ako je atentat izvršen, a policija nije uspela da spreči tako nešto, ministar je morao snositi odgovornost - rekao je Fila.

Voditeljka je potom napomenula da će u toku gostovanja biti reči o rušenju objekta u Šilarovoj ulici tokom akcije Sablja, našta je Fila dodao: 

- Tokom akcije Sablja ubijene su dve osobe - Šiptar i Kum - i srušene su dve kuće. Smatram da su ti ljudi likvidirani namerno, jer „mrtva usta ne govore“ - istakao je Fila. 

Voditeljka se potom osvrnula na gospodina i Živkovića i upitala da li se ljuti što ga nema mnogo u seriji Sablja. 

- Ne ljutim se. Iskreno, bilo bi mi draže da me uopšte nema. Serija nije zasnovana na činjenicama, iako koristi stvarne ličnosti i događaje. Na početku svake epizode ističu da je reč o umetničkoj viziji, što znači da sadrži mnogo proizvoljnosti i laži. Na primer, deluje kao da je scenario pisao Beba Popović ili neko ko je želeo da nametne svoju verziju događaja. Naravno da se ne slažem sa ostalim gostima da presuda nije izvršena kako treba. Presuda je doneta na osnovu tri ključna dokaza - izjave svedoka, priznanja izvršioca i materijalnih dokaza. Zvezdan Jovanović je viđen na mestu događaja, priznao je da je pucao i ubio premijera, a pronađeni su i DNK tragovi na mestu odakle je pucao. Presuda je pravosnažna, i ako neko smatra da je bila nezakonita, mogao je da tuži sud, što niko nije uradio - rekao je Živković. 

 - Neko je znao da se sprema ta "bela knjiga" i sama borba protiv kriminala, zato je i Zoran ubijen. Onaj za koga procenjujem, čak sam i siguran da je naredbodavac i inspirator je Milošević, možda ne baš direktno on, ali klan Miloševićev. Imao je motiv jer mu je posle 5. oktobra uništen njegov politički Diznilend, imao je direktni kontakt sa izvršiocem jer su bili bliski prijatelji. Čak se pominje i neki novac... ali to nije dokazano na sudu. Ali generalno sve ono što je utvrđeno na sudu, niko nije podneo kontra-tužbu. 

Fila se potom osvrnuo na izručenje Miloševića Hagu. 

- Izručenje Miloševića dogodilo se 28. juna 2001. godine, na Vidovdan, poslat u Hag. Pre toga, Ustavni sud je poništio odluku o njegovom izručenju i gospodin Živković je prisutvovao tome - rekao je Fila, našta je Živković negirao da je prisustvovao. 

Potom je Fila nastavio: 

- Tada sam rekao danas Miloševića šalju za Hag. Otišli smo mi advokati. Tada je upravnik zatvora pokušao da me natera da dođem u zatvor da sedim sa Slobodanom, da me uhapse i da idem u Tuzlu. Pavković je mogao da zaustavi helikopter... - rekao je Fila. 

- Zašto nije zaustavio? Milošević je počeo saradnju sa Hagom, još 1997. je isporučivao Hagu. Kako ta saradnja može da bude nelegalna u njegovom slučaju? - dodao je Živković. 

- Čeda Jovanović je u ime Zorana Đinđića potpisao da ne hapse Miloševića zbog Haga. Tri potpisa je bilo: Milutinović, Koštunica i Đinđić. Donet je pečat koji je Đinđić lupio. Rekao sam tada Miloševiću da je ovo za noćas garancija, ali poslaće vas u Hag. Dakle, on je slagao da ga ne šalju u Hag - rekao je Fila. 

Voditeljka se potom ponovo osvrnula na seriju i upitala gospodina Milosavljevića o mišljenju: 

- Seriju nisam detaljno pratio, pošto je tek polovina ako sam odbro razumeo. Zorana Đinđića se sećam po njegovoj veličini dostignjućima, dometima njega i Vlade koju je vodio i tog ponosa koji sam kao član te vlade imao 2001., 2002., i početkom 2003. godine, gde god sam se u svetu našao. Za razliku od '90 kad je Srbija bila ocrnjena na onim najgorim stranicama štampe u celom svetu, sve je to 2000. godine posle promena i 2001. i nadalje bilo promenjeno. Kada me pitate za seriju, razdvojio bih dve stvari. Jedna je scenario u kome je gomila neistina i s obzirom da je to relativno bliska istorija, da su autori serije hteli da se bolje informišu, da budu precizniji, da naprave sa više konkretnih detalja tu seriju, mogli su to da urade, to nisu uradili. A ovaj drugi deo umetnički, to je sloboda svakog umetnika, autora, glumca, reditelja i to treba da cene neki drugi ljudi koji znaju to da cene. Mislim da je Zoran zaslužio seriju o rezultatima, o veličini, o dometima, o izlasku Srbije iz zadnje decenije, pa i ne samo zadnje nego i decenije unazad, mraka 20. veka i nažalost, kao država i narod - rekao je Milosavljević. 

Voditeljka je potom upitala da li je Milosavljević znao da određeni ministri u njegovoj Vladi idu u Šilarevu i da se druže sa kriminalnim miljejima. 

- Nisam znao i Zoranu zahvaljujem što je, u suštini, na sebe preuzeo taj težak politički teret i naslednje iz 90-ih. Mi smo imali praktično dva dela vlade. Jedan deo su bili, uslovno rečeno, potpredsednici i možda ministar policije, a drugi deo je bio stručan koji je pomerao Srbiju napred, koji su bili... sada je neprijatno da ja to kažem za sebe, ali lepše evropsko lice Srbije. Zoran i ja smo radili svoj posao, imali konkretne rezultate, završili ogromne pomake u smislu vraćanja dugova iz 90-ih i penzionerima i socijali. Uspostavili smo institucije koje su nestale, dovodili smo ozbiljne investitore tada u zemlju, bili smo neka vrsta zvezde zemlje u ovom delu Evrope za lidere Evropske unije pa i sveta. Zoran je nas štitio od političkih - odvratnih tema, i ova serija se upravo bavi tim stvarima, bio bih mnogo srećniji da se o dometima Zoranove politike i nauke kao profesora filozofije, njegovom vizionarstvu, lucidnosti, ingenioznosti govori, jer Zoran je to zaslužio. Ovo je osveta najgorih - rekao je Milosavljević. 

Živković se takođe dotakao pitanja voditeljke i istakao: 

- Apsolutno tvrdim da nijedan ministar nije bio u Šilerovoj. Jedino što znam jeste da je Čeda Jovanović, koji tada nije bio ministar, nekoliko puta bio tamo, kao i Beba Popović.

- Dakle znali ste da je Čeda Jovanović bio u Šilarevoj i postavljate ga za podpredsednika? - upitala je voditeljka. 

- Da, znao sam. Međutim, pitanje je kompleksnije. Njegova politička uloga bila je deo koalicionih sporazuma i političkih kombinacija. Pre 5. oktobra, kontakt između jedinice, odnosno Legije, i Zorana Đinđića uspostavljen je preko Čumeta. Cilj tih kontakata bio je da se spreči krvoproliće 5. oktobra. I to je uspešno ostvareno - jedinice su odbile naređenja Miloševića da bacaju gasne bombe na demonstrante. Čeda Jovanović je delovao kao posrednik i imao je ulogu „kurira“, da prenosi poruke i pomaže u održavanju kontakata. Nažalost, njegova uloga se vremenom proširila, često i mimo Zoranovog znanja. Naduvao je svoju ulogu i smatrao da je bio neko ko će da reši velike probleme. Sličan je bio i Beba koga je Zoran šutnuo iz svog kabineta januara 2003. godine, a u seriji je on glavni i ključna figura - rekao je Živković. 

- Zoran je ubijen zbog ozbiljnih propusta u njegovom obezbeđenju. Ti propusti nisu bili namerni, ali su svakako bili tragični. Obaveza obezbeđenja je da zaštiti štićenu ličnost, čak i po cenu sopstvenih života. Međutim, čak ni najbolje obezbeđenje ne može garantovati apsolutnu sigurnost. Priča Veruovića o „trećem metku“ je potpuno netačna. To su izmišljotine koje stvaraju konfuziju. Ako neko misli da je suđenje bilo protivzakonito, neka tuži sudije. Akcija „Sablja“ bila je zakonita i legitimna, usmerena protiv kriminalnih klanova, ako neko smatra drugačije neka tuži mene - istakao je Živković.

Bulatović se potom obratio Živkoviću: 

- Akcija Sablja je legitimna akcija. To nije nezakonito, ne mora da vas tuži bilo koji da govori bilo šta. Presuda je doneta na bazi nezakonistih dokaza. Zemunski klan ne postoji, postoji Surčinski klan. Vi to jako dobro znate. Vođa tog klane je Ljubiša Buha Čume. 

Posle 5. oktobra dolazi do razlaza među Buhe i Spasojevića. Zašto? To je jedna druga tema o kojoj možda se priča.... Sudjenje je nezakonito zbog sledećeg. Vi imate situaciju. Ubijen je predsednik Vlade. Pucano je u zgradi Vlade, na radnom mestu, ispred zgrade Vlade. Dežurni istražni sudija sedi u Palati pravde na 300 metara vazdušne linije od zgrade. Njega niko ne obaveštava o tom događu. Saznaje gledajući televiziju da se nešto desilo. Niko nije obezbedio uviđaj. Lice mesta kontaminirano. Tragovi su uništeni. Ovo su činjenice - rekao je Bulatović. 

- To apsolutno nisu činjenice. Ko je uništio tragove? - upitao je Živković. 

- Tako što je šetao ko hoće - rekao je Bulatović. 

- Nažalost, ja sam tamo bio 15 minuta nakon dešavanja. Sve je bilo blokirano i samo ljudi koji su imali dozvolu su mogli da dolaze tamo. Ministri su mogli da ulaze i Zoranovi bližnji - rekao je Živković.

- Ovo je zločin i mesto zločina je kontaminirano - ponovio je Bulatović. 

- Pa nisu ulazili na peta vrata gde je ubijen Zoran, nego su ulazili na onaj ulaz iz Nemanjine - odgovorio je Živković. 

- Onda mi recite ako imate takve informacije, kako je, ko i zašto telo gospodina Đinđića, koji još tada bio živ, izneo na prvi isprat zgrade vlade? - upitao je Bulatović. 

- Ne znam da je izneto na prvi isprat. Ono što su meni rekli ovi iz obezbeđenja koji su to radili je da je on pokupljen tu sa ulaza i da je prvo Veruović poslat u Urgentni centar, a onda Zoran. Ja sam bio tamo posle 10 do 15 minuta, i ja sam naišao tamo sa suprotne strane, ne da pokvari tragove, nego ušao sam na drugoj, pa iznutra sam video veliku lokvu krvi na ulazu - rekao je Živković. 

- Nema te lokve krvi, nema na dokumentaciji, nema je u zapisniku uviđuju, nema je nigde fotografisane, nema je nigde obeležene. To hoću da kaže - rekao je Bulatović.

Voditeljku je interesovalo odakle informacija o premeštanju tela Đinđića. 

- Ja sam branio predmet. Ja govorim kao branilac. Ja nisam ni saradnik tužilaštva, ne želim da pomažem tužilaštvu. Ja nisam ni saradnik policije, ne želim da pomažem policiji. Ima advokata koji pomažu policiji i prenose poruke od policije, okrivljenima, svedocima i to. Nisam takav. Znači, moja je uloga da se trudim da se postupak vodi zakonito, da zaštitim okrivljenog, okrivljenog koga branim, jer branim čoveka, ne branim delo, da se mi razumemo, i da se trudim da niko nevin ne bude osuđen. Odnosno na osnovu nezakonitih dokaza - rekao je Bulatović. 

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs