UPRAVO NA KURIR TELEVIZIJI! Veruović optužio sudiju iz Sablje: Pretvorili ste ceo slučaj u lutkarsko pozorište! Kovačević: Neće vam se dopasti moj odgovor

Minulog vikenda završeno je emitovanje serije Sablja na programu Javnog medijskog servisa Srbije. Sudeći po reakcijama i gledanosti, serija koja se bavila atentatom na srpskog premijera Zorana Đinđića, ostavila je mnoga otvorena pitanja o samoj istrazi i političkoj pozadini ubistva.

- Utisak o seriji mi je nepromenjen, nisam očekivao ništa drugo. Serija je ponovila zvaničnu verziju događaja, osnažila one koji su se izmigoljili od zakona. Žao mi je što serija nije posvetila pažnju liku i delu pokojnog premijera, već je u prvi plan istakla saradnike, kao i inspektore koji su svojim postupcima dovelui do toga da i dalje sumnjamo - rekao je Milan Veruović.

S njim se nije složila gošća emisije.

- Nije poenta serije snajper ni ko je pucao, već da je jedna kriminalna grupa ubila premijera ispred zgrade Vlade, da su to najavljivali preko medija, da su to pokušavali i ranije, kod hale Limes. MUP je pre toga objavio Belu knjigu gde je opisan i Zemunski klan, pa i taj Bagzi koji je preprečio kolonu premijera. Serija Sablja je serija o nama, o tome da ništa nije sprečeno i da smo svi kolektivno odgovorni - rekla je Maja Kovačević Tomić.

O  najavama atentata u medijima, govorio je i Dinić.

- Jeste formalno, a neformalno je zabranjen Identitet čiji je vlasnik bio Šiptar. U tom listu je objavljeno da metak čeka Đinđića. Identitet i Nacional su likvidirani u Sablji, a onda i jedan broj Svedoka gde je objavljen intervju s Legijom. Mene unuk pita da li je u seriji tačno, kažem mu da ništa nije tačno. Gluma u seriji je odlična, a sve je urađeno loše namerno. Treba ispitati ko je finansirao seriju i šta su bili njegovi zahtevi - rekao je Dinić.

- Mislim da je ova emisija takva da jednoj umetničkoj tvorevini dajemo suviše značaja za utvrđivanje istine. Oko poruka bih u načelu mogao da se složim, ali je spakovana da malo prejako unosi sistem Državne bezbednosti koja se nigde ne pojavljuje osim u liku Radeta Markovića i uticaj službe na sva dešavanja. Nije mi jasnije ko je politički nalogodavac, možda čak i više nego pre 21 godine - rekao je Milosavljević.

Veruović se osvrnuo i na samu akciju.

- Akciju je vodila policija uz jednu političku struju, što je sukob interesa. Pretvorili su sve u cirkus. Nisu otkrivene povrede premijera i mene samog, zašto nije bilo barutnih čestica na jednom metku, šta je s video nadzorom koji je bio isključen. Ima mnogo nedoumica, pa i što je uvažena sudija iznela potpuno neistinitu tvrdnju oko Bagzija. Moja deca to ne bi prihvatila. Pitam vas, Majo, da li ste poverovali u tu priču oko njegovog hapšenja i puštanja iz pritvora. Ako ste poverovali njemu kao zaštićenom svedoku, zar niste sami sebi mogli da postavite logično pitanje zbog čega u prijavi nije naznačeno da je bio pokušaj atentata gde je učestvovao i Miladin Suvajdžić - upitao je Veruović gošću emisije, na šta je ona izjavila:

- Ja nemam nikakve nedoumice. Ovo o čemu sad pričamo je njegovo svedočenje na suđenju na ubostvu Đinđića. Bagzi je rekao da je tokom intervencije progutao cedulju s registarskim tablicama premijerovih vozila. To nam nije bilo relevantno, kao ni da li su mu telefoni oduzeli na licu mesta ili naknadno. Ali on je jedini svedok saradnik koji je javno svedočio.

Veruović je nastavio da insistira zašto nije zatraženo da se pokrene postupak oko nedopustivih propusta u obezbeđenju.

- Sve o čemu govorite je stvar u koju ste sami sebe ubedili da prihvatite to pozorište.

- Ja bih vas zamolila da me ne vređate, nemojte tako. Vi ste čovek kome ništa nije jasno oko suđenja, meni je sve jasno. Pitajte me bilo šta što vam nije jasno. Donela sam 2.000 krivičnih presuda, nikad me niko nije zvao da utiče. Što se tiče poternice, koja je doneta isti dan, podsetiću da je svedok saradnik Ljubiša Buha Čume dao izjavu pre atentata. Prethodno je pobegao iz zemlje zbog sukoba sa "zemuncima". Nije hteo ranije da svedoči dok ne dobije status svedoka saradnika, što se desilo tek po donošenju zakona o tzv. Specijalnom sudu. A tada je bila SRJ, zakon se usvaja na saveznom nivou, bira se specijalni tužilac Jovan Prijić, koji je odmah otišao u Slovačku gde se skrivao Čume. U isto vreme dok Prijić saslušava svedoka, koji je mogao i da laže, mediji vrše strašan pritisak na njega i provlače ga kroz toplog zeca i on 12. marta donosi taj potpisani iskaz i podnosi ostavku - odbrusila je Kovačević, koja je danas advokat.

MIlosavljević je negirao da Bagzi nije imao advokata na ispitivanju.

- Ne samo da ga je imao nego ga je odranije poznavao. Kao što je neistina da je istraga vođenja tri godine. Govorio sam i ranije da je preda mnom rekao da ne svedoči jer mu neko preti porodici. Ja sam ga to i pitao, pa je ta teza neistinita. Uzmite iskaz i pročitajte sami. A zašto iskaz nije potvrđen i što je promenjen, to se u krivičnom postupku dešava vrlo često. Meni je oko hale Limes druga stvar nejasna. To je događaj na Begaljičkom brdu kad je prvi put pokušan atentat. Čudi me što obezbeđenje posle toga nije promenilo ponašanje, kako da zgrada u Gepratovoj nije proverena iako je prazna tri godine. Ja bih lično rekao da pod tim uslovima ne mogu da radi. Došlo je do promene u novembru 2002. cele službe koja se bavi čuvanjem štićenih ličnosti. Zanima me, gospodine Veruoviću, od koga ste primali platu - upitao je Milosavljević.

- Od Državne bezbednosti jer nije formirana BIA. Naša služba je pripadala Šestom odeljenju resora DB. Od formiranja BIA, prebačeni so u javnu bezbednost i primali smo platu od MUP-a. Delimično ste u pravu za taj bezbednosni vakuum i to je iskorišćeno kao prilika da neki ljudi izbegnu odgovornost za svoje postupanje. Nisam mogao da se ljutim zašto mi nisu dali pancir, zašto ne ulazimo u zgradu Vlade kolskim ulazom koji se koristio kao magacin. Nisam hteo da kažem Đinđiću da ja ne mogu više da radim, niti bih time išta doprineo - odgovorio je Veruović.

MIlosavljević je imao još pitanja.

- Vi sam govorite o postupanju nakon atentata, a sve što ste viradili je pitanje lične hrabrosti. Jer ako znate sve da spoljni prstenovi ne postoje, vi ste jako hrabar i ja vam se divim, ali ja ne bih tako postupao.

- Vi ste bili tužilac u procesu nasleđa jednog autoritarnog režima i vi ste jako hrabar čovek. Nemojte mi reći da je Tužilaštvo radilo slobodno pod Miloševićem - odgovorio je Veruović.

- Prva smena je bila tužioca, a ne ministra policije. Zašto? Ja na to pitanje nikad neću saznati odgovor. Potpuno sam svestan da ste radili na sopstvenu odgovornost, ali ne mogu ja rukama da prebacujem gomilu peska nego mi treba lopata - uzvratio je Milosavljević.

Veruović se vratio  na svedočenje Đinđićevog ubice.

- Zvezdan Jovanović je detaljnu izjavu dao dvojici inspektora policije. A onda je deo iskaza čitao Rodoljub Milović, a Zvezdan Jovanović ga je potvrđivao u prisustvu advokata. Snimak tog razgovora nikad nije objavljen, to je čudo. Advokatica Vesna Radomirović nikada nije bila advokat po službenoj dužnosti. Žena je isto to radila i u predmetu Radeta Markovića. Jovanović je rekao da je tri dana boravio u toj zgradi, a nije mogao da se seti da li je bio na prvom ili drugom spratu. To je niz propusta. Kao i izjava da je metak ispaljen s desne strane, a nije.

- Nijedan materijalni dokaz ne potvrđuje priču gospodina Veruovića. Postoji priča Zvezdana Jovanovića da je ispalio dva hica iz puške naslonjene naćebe. Postoj dve laure, zakopana puška sa tragovima tg ćebeta. Postoji detaljno priznaje Jovanovića uz prisustvo advokata. On je toliko detaljno dao taj iskaz, on je celu stranicu opisivao daljinometar. Čak je i prihvatio branioca. A bilo je i bezbroj zahteva za izuzeće sudija, po svaku cenu su branioci hteli da zaustave čitanje te odbrane - rekla je Maja Kovačević Tomić.

Tadašnji tužilac se osvrnuo na advokaticu Radomirović.

- Ne znam zašto mu nije rekla zašto se ne brani ćutanjem, a ja sam to čuo.

Veruović je pitao da li je Jovanović posle ubistva vođemn u Gepratovu, a Milosavljević je rekao da misli da jeste.

Kovačević je rekla da je upravo Veruovićev iskaz promenjen  na glavnom pretresu.

- Promenjen je deo u odnosu na položaj premijera. On je trebalo da uđe licem u zgradu Vlade, onda mu je Gepratova s leve strane. Premijer se pre nego što je primio hitac, krenuo na štakama ka vratima, a onda se okrenuo i leđima naslonip na vrata, što je svedočio i Veruović, ali i Zvezdan koji je rekao da je Đinđić čudno okrenut - rekla je Kovačević.

- To nije tačno. Trebalo je da ponesem sve iskaze. Ono što je sudija Mirčić interpretirao kao moj iskaz, ja sam decidno rekao šta sam znao - odmah je odgovorio Veruović.

- Ali potpisali ste taj iskaz - konstatovao je Milosavljević.

- Potpisao sam da trenutak u kom je predsednik Vlade pogođen nisam video jer sam mu bio okrenut leđima. Mnogo važniji su dokazi izneti pred sudom, a to je da je Zoran Đinđić dva stepenika pred ulazak u vrata zarotirao telo kako bi laktom otvorio vrata koja nisu imala kvaku. Utvrđeno je da na vratima nema nikakvih oštećemnja, a on je imao veliku izlaznu ranu. Taj metak je trebalo da ostavi trag na vratima koja su se elektronski otvarala jer su imala 300 kila. Premijer je pao licem na beton, isekao lice i povredio kolena. To je zabeleženo u obdukcionom nalazu - objasnio je Veruović.

Dinić je rekao kao da se oseća u sudnici.

- Ne znam da li smo osuđeni ili smo svedoci. Razumem gospođu Kovačević koja brani presudu, ali ja u nju sumnjam. Objasnio sam u knjizi "Ko ubija u Srbiji" utvrdio da je Đinđić ubijen s mnogo veće visine od one s koje je Jovanović pucao. Razgovarao sam s lekarima koji su radili obdukciju i oni su potvrdili Veruovoćeve tvrdnje. Jedan me je zamolio da mu nje pominjem ime. Ovde je sud stao na stranu jedne mafije protiv druge. Kako je Čume postao zaštićeni svedok? Zemunski klan nikad nije postojao, to je bio Surčinski klan. Legija se posvađao sa Čumetom, ali nije mogao da bude vođa grupe - istakao je Dinić.

Maja Kovačević Tomić se nadovezala na izjavu svedoka saradnika.

- Na osnovu Čumetove priče i na osnovu Bele knjige objavljena je poternica za Zemunskim klanom, več oko 5 po podne. Nisu bili svi na prvoj poternici. Mislim da je trebalo ispitati Vojislava Koštunicu jer je bila velika rasprava o pobuni Crvenih beretki. Đinđić je tad iz Amerike otišao u Kulu, sklonio Gorana Petrovića s mesta šefa DB i postavio njihove ljude, ali i proglasio 2002. kao godinu borbe protiv organizovanog kriminala.Opstruisano je usvajhanje tog zakona na savenpm nivou. Tek tada je Čume, posle decembra 2002. mogao da počne da govori.

Upitana je i da prokomentariše Legijino svedočenje.

- Nije moje da znam zašto nije sasluavan u zatvoru nego u MUP-u. Rekao je da se krio u kući, odakle su ga doveli u Ministarstvo policije. Štampa je pisala da su na saslušanju bili i ministar i Tijanić, ali ja to ne znam, nisam bila tamo. Sudsko veće nije dalo nikakvu saglasnost za to svedočenje koje je bilo kasno noću.

Dinić kaže da je zahtevao da se objavi to svedočenje.

- Pričao sam s Tijanićem i ministrom Jočićem. Mislim da se Legija predao jer je strahovao da će i njega ubiti. Zatvarao se krug i oko njega, priče da se krio u stanu su za malu decu. Mislite li da je mogao da to čini pola godine, ali ta verzija je prihvaćena, a niko nije vodio istragu. Crvene beretke su oslobođene za protest, a Kovačević ju je komentarisala kao da je relevantna.

- Da li ćemo ga nazvati pobunom ili protestom, nije važno. Ovim je započet proces koji je doveo do ubistva Đinđića. Sklanjanjem Petrovića i postavljanjem Bracanovića i njihovih ljudi ga je ponizilo. A zašto je otišao u Kulu? Pitao je ministra policije da li neko njima može da se suprotstavi, na šta je dobio odgovor da to neće nijedna vojna ni policijska jedinica. Tad je rekao da ide u Kulu - odgovorila je Kovačević. 

- Meni je general Nebojša Pavković rekao da postoji mnogo jedinica, ali da nemaju nalog da to učine. Da je Pavković dobio to naređenje, Pavković se o to ne bi oglušio - odgovorio je Dinić.

- To su kafanski razgovori, a ne činjenice - umešao se u razgovor Milosavljević.

- Ali vi ste meni zabranili Svedok jer sam objavio Legijinu sliku na naslovnoj strani. Ta slika je skinuta sa sajta Vlade, pa što niste uhapsili celu Vladu - uzvratio je Dinić.

Emisija je nastavljena nakon kraćeg reklamnog bloka, a voditeljka Anastasija Čanović upitala je gošću da li je moguiće posle 21 godine opet pokrenuti istražni postupak.

- Ne znam, mislim da može, ali to je do Tužilaštva. Mora da postoji nešto konkretno i opipljivo. Za koje delo bi se pokrenuo krivični postupak? Neka dela su zastarela, a prva presuda je dala sve odgovore u optužnuici. ne može sud da se bavi bolo čim špto nije u optužnici. Utvrđeno je da je Legija doneo odluku da se ubije premijer, da je Zvezdan pucao, mi van toga ne možemo. Zvezdan je imao motiv "Stop Hagu", a Legija ga je u to ubeđivao, kao i da će svi pripadnici jedinice biti isporučeni. Oni su tu jedinicu voleli kao svoju porodicu. Motiv Dušana Spasojevića koji je s Legijom doneo odluku je "Stop ratu priotiv kriminala". Ta pobuna Crvenih beretki se dešava u novembru 2001. na dan sušđenja za Ibarsku magostralu gde je Legija trebalo da svedoči, ali s velikom verovatnoćom da mu se promeni status u okrivljenog - odgovorila je.

- Niste najsrećnije formulisali pitanje. Postupak protiv drugih lica je uvek moguć ako nije nastupila zastarelost - nadvezao se Milosavljević.

Na pitanje političke motivacije Kovačević je rekla.

- Postoje političke strukture koje su mogle da znaju za atentat što je krivično delo, a postoje i one koje to nisu znale, ali su mogle da imaju lične motive što nije krivično delo. Moguće je da je neki političar obećao pomoć Crvenim beretkama. Oni su mislili da će ubistvo premijera dovesti do haosa u državi i da će se smeniti vlast, na koju bi došli ljudi koji na njih neće ići. Ko su ti ljudi, mi to ne znamo. A Jovanović je upotrebio termin likvidirao kad je govorio o Đinđiću, video je sebe kao junaka, patriotu.

Veruović je upitan za političku situaciju nakon atentata.

- Čiji motivi su istraženi, a bili su u pritvoru, ne postoji ništa šti bi ih dovelo do sudskog procesa. Ni Rade Bulatović, ni Aca Tomić. Tek kad su izašli iz zatvora, naplatili su odštetu jer su bespravno bili uhapšeni. Vi ste političku pozadinu istraživali jer je na to ukazivala grupa političara koja je do grla bila umešana u organizovani kriminal. Ne znam što se Koštunica nikad nije pojavio da da svoj iskaz. Druge su krivo optužili i svalili krivicu na njih, bez ijednog dokaza, već na priči članova klana da su posećivali Acu Tomića u Generalštabu. Jednom prilikom mu je Spasojević poklonio mobilni telefon, a povod posete je bio da li će vojska primeniti silu ako jedinica izađe na ulice i pobuni se. Spasojević je time želeo da uvaži Tomića zbog hapšenja Miomčila Perišića, izdajnika u srpskoj vojsci. Dakle povod je bio Perišić, a ne priprema atentata.

Kovačević je i na ovo reagovala.

- Nisam se bavila zašto je Prijić odustao od gonjenja generala Tomića. Mogao je on i da ne zna koje bio Dušan Spasojević i da ga je Legija pitao za intervenciju tokom pobune. Koliko sam shvatila, Tomić nikad nije ni koristio poklonjeni telefon.

- Dušan Spasojević se igrao sa državom koristeći policiju i neke neodgovorne političke strukture - nadovezao se Veruović.

Maja Kovačević Tomić je negirala da je bilo šta u presudi ostalo državna tajna.

- Ne postoji državna tajna kad je u pitanju suđenje. Može tokom istrage, ali sva suđenja su javna osim kad se štite interesi oštećenih.

- Manja Vukotić koji je živ i zdravpočne da objavljuje delove Bele knjige u Novostima. I danas plaćaju kazne zbog toga. Bilo je više od 2.000 imena. Pitao sam Dušana Mihajlovića zašto ne objave knjigu nego daju nama i on mi kaže da neće da rizikuju tužbu. A Manja se upeca i Novosti su godinama plaćale tužbe - rekao je Dinić.

Kovačević je upitana da prokomentariše odbijanje zahteva Legije za otpust na uslobnu slobodu.

- On to opet može da traži posle protoka dve trećine kazne ako nije napravio dodatni prestup i teoretski može da izađe na slobodu. Ali Legija nema jednu presudu nego tri ili četiri od po 40 godina, bar tako mislim. Kazne se ne sabiraju, mogao je da traži da se objedine kazne, mogao je i da ne traži. Ne znam da li je tražio spajanje svih kazni u jednu.

- Sama činjenica da ima četiri puta 40 godina utiču i na odluku suda koji može da ga pusti na slobodu. On je ubio čelnika države i ako se država sama ne brani, onda je moguće i da ga puste, ali ja u to ne verujem - rekao je Milosavljević.

- Ja se osećam kao Alisa u zemlji čuda, da nemam ove ožiljke po telu, možda bih i poverovao i u zvaničnu verziju. Imam utisak kao da nisam bio prisutan, kao da nisam čuo naše krike. Ne vidim ozbiljno razmišljanje da se pokrene postupak u smislu revidiranja odgovornih za sve što smo izneli. A to je krunski važno za rasvetljavanje svih događaja iz 12. marta. To je Gordijev čvor oko nogu ovoj državi i trajaće sve dok se nbe supčimo s tim - zaključio je Veruović.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs

 OVO JE VUK DRAŠKOVIĆ REKAO O SERIJI SABLJA: