DIKTATURA MANJINE U IME DEMOKRATIJE: Grupe militantnih aktivista agresivno nameću narativ da su studenti koji nisu za blokade "Vučićeve botine"

Bauk blokada kruži Beogradom! Kad bi se zezali…

To što je nastava obustavljena, međutim, ne znači da su svi studenti saglasni s protestom. Nije ni većina!

Svedoci smo da se krug visokoškolskih ustanova koje se priključuju protestu Đilasove opozicije sporo širi. Razlog je u tome što je za slamanje slobodne volje studenata i njihovih profesora potrebno vreme. Većina članova akademske zajednice u Srbiji izložena je pritisku militantnih grupa aktivista, koji agresivno nameću narativ da je onaj ko nije za blokade "Vučićeva botina". Da je zaista studentska populacija opredeljena za proteste, do sada bismo već imali potpunu blokadu univerziteta.

Uostalom, samo zaustavljanje nastave nije teško izvesti, videli smo to iks puta do sada: dovoljno je da deset-dvadeset aktivista stane pred vrata i proglasi štrajk, i da sve ostale dovedu pred svršen čin. Oni koji bi da slušaju nastavu i pohađaju vežbe prinuđeni su da ostanu napolju, jer se neće tući sa uzurpatorima da bi ušli.

Oni, uzurpatori, i ne traže više. Jer navodni zahtevi učesnika protesta su neodređeni, variraju od prilike do prilike, i u suštini su neostvarivi, što im daje alibi za održavanje blokada do beskonačnosti.

U tom je smislu indikativan zahtev da se za 20 odsto povećaju sredstva za obrazovanje. Na koji način da se to uradi, u kom će se momentu zahtev smatrati ispunjenim i shodno tome prekinuti obustava?

I kakve veze veće profesorske plate imaju sa žaljenjem stradalih u Novom Sadu?

Čini se paradoksalnim da se u ime demokratije, za šta se navodno zalaže Đilsova opozicija, sprovodi diktatura manjine. Ali protivrečnost je samo prividna, jer su i inspiratori ovog talasa protesta, Đilas i kompanija, sami u Skupštini pokušali da većini nametnu svoje, manjinske stavove. I to fizičkom silom. Aktivisti, inicijatori blokada, samo primenjuju njihov model.

Srbija je pedeset godina živela u sistemu u kojem je manjina, Komunistička partija, nametala stavove obavezne za sve. Uvođenjem višestranačja toga smo se rešili, i građani svakako neće dozvoliti povratak na staro.

A kad smo već kod komunističkih vremena, podsetimo se da je do 1991. godine svakog 4. maja u 15.05 u Jugoslaviji sve moralo da se zaustavi da bi se odala počast preminulom Josipu Brozu Titu.

Oni koji danas svakog dana zastaju da bi se "odala počast stradalima u Novom Sadu" grubo vređaju žrtve, jer besmislenim ponavljanjem taj čin prazne od svakog emotivnog sadržaja.

I još ga cinično koriste kao izgovor za ostvarenje svojih uskih partijskih interesa.