Slušaj vest

Docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić kaže da je jako važno da u tzv. kosovskom parlamentu u okviru deset zagarantovanih mandata za srpsku zajednicu postoji stabilna većina naročito zbog najave Pokreta Samoopredeljenje i Aljbina Kurtija o namerama da se tzv. Ustav Kosova promeni u nekoliko sektora.

Bilo kakva izmena Ustava ili neki novi amandmani nisu mogući bez srpskih predstavnika i bez dvotrećinske podrške u okviru ukupnog broja mandata koji pripada manjinskim zajednicama. To je važna brana bilo kakvom proizvoljnom delovanju vlasti u Prištini“, kaže Surlić za Kosovo Online.

On objašnjava da pri donošenju ili izmeni zakona koji potpadaju pod vitalni interes manjinskih zajednica na Kosovu, uključujući srpsku, postoji takozvana dvostruka većina - većina od ukupnog broja poslanika, ali i većina od broja predstavnika manjinskih zajednica.

Tu spadaju svi zakoni koji se tiču opštinskih ovlašćenja, pogotovo u opštinama sa srpskom većinom, eventualno promena opštinskih granica, upotrebe jezika, prava na lični status građana, kulturne baštine i ostala pitanja koja su u domenu specijalnih prava koja pripadaju srpskoj zajednici. Taj korpus zakona može da se menja isključivo dvostrukom većinom, znači potrebna je i većina od deset srpskih poslanika i ostalih manjinskih zajednica“, navodi naš sagovornik.

Podseća, ipak, da je bilo primera kada je normativno propisana procedura izigrana, kao u slučaju sa KBS.

One nisu formalno nazvane vojskom Kosova i smatralo se da nema potrebe za promenom Ustava jer nisu želeli da dođu u situaciju da srpski predstavnici u parlamentu blokiraju tu odluku, pa se ostalo pri starom zakonu i definisanju bezbednosnih snaga kao kosovskog bezbednosnog okvira, dok su u praksi zapravo uz pomoć Nato zemalja gotovo ustrojili svoje bezbednosne snage potpuno u skladu sa jednom klasičnom vojskom“, kaže Surlić.

Kurir Politika/Kosovo Online/Prenosi: A.Ć.