MARKO ĐURIĆ ZA KURIR: Srbija je zemlja u srcu Evrope i iskreno želi da postane deo porodice EU

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić kaže u intervjuu za Kurir da naša zemlja može mnogo i da nauči i da dobije ukoliko nastavi da investira u nastavak procesa unapređenja srpsko-američkih odnosa i najavljuje da će nastaviti da gradi obostrano korisnu bilateralnu saradnju i sa administracijom Donalda Trampa. Đurić naglašava da je punopravno članstvo u EU naš strateški cilj i da se, uprkos tome što odluka o otvaranju klastera 3 u pristupnim pregovorima i dalje izostaje, Srbija obavezala i svojim građanima i međunarodnim partnerima da će za to biti spremna do kraja 2026. godine.

- Iako su u svakoj trci prolazna vremena važna, ono što je suštinski važno jeste krajnji rezultat. Mi ćemo, ako govorimo o našem reformskom procesu, za punopravno članstvo u EU ćemo biti spremni do kraja 2026. godine. Na to smo se javno obavezali i našim građanima i međunarodnim partnerima. Uveren sam da ćemo delotvornošću na tom planu još jednom potvrditi i naš politički kredibilitet i naše administrativne kapacitete. Tema proširenja se definitivno vraća na visoku poziciju političke agende EU, i verujem da ćemo i mi i naši evropski partneri do tada biti zreli za naredni politički korak. Od kredibilnih sagovornika smo dobili uveravanja da će vrata za ulazak u EU ostati otvorena za kandidate iz našeg regiona, ali ishod će pre svega zavisiti od strateških odluka naših evropskih partnera, a kakve će one biti za dve ili tri godine, ostaje da se vidi. Mnogima je danas zbog usložnjavanja geopolitičke situacije teško da procene šta će biti za mesec dana, a kamoli za dve ili tri godine. Politika proširenja je u proteklim decenijama bila najuspešnija politika EU, i u njoj se ogledala sama suština ideje stvaranja jedinstvenog evropskog političkog, ekonomskog i bezbednosnog prostora. Mi ćemo, dakle, biti spremni, a EU će morati da obavi jedan ozbiljan politički solilokvij, to jest da neke stvari raščisti sama sa sobom.

Donald Tramp je nova realnost za ceo svet, pa i za Srbiju. Rekli ste da se nadate da će Srbija uspeti da privuče pažnju nove administracije. Kakav pristup imate na umu?

- Srbija je u političkom smislu usmerena ka EU, koja je naš najznačajniji ekonomski partner i predstavlja naše neposredno političko okruženje. Punopravno članstvo u EU je zato naš logični strateški cilj. SAD su, međutim, i dalje epicentar svetske političke i ekonomske moći, tako da Srbija može mnogo i da nauči i da dobije ukoliko nastavi da investira u nastavak procesa unapređenja srpsko-američkih odnosa. SAD u velikoj meri upravljaju svetskim procesima i imaju političke kapacitete i ekonomske resurse bez premca. Srbija svoje političke i ekonomske interese definiše na racionalan način, a odluka da nastavimo da izgrađujemo strateški dijalog sa SAD je upravo plod dubokog promišljanja i sagledavanja naših dugoročnih interesa. Najneposrednije benefite imali bismo na polju ekonomije i tehnološkog razvoja. Kao ambasador u SAD učinio sam značajne korake u tom smeru, povećavajući našu političku vidljivost, stvarajući drugačiji imidž i reputaciju Srbije i gradeći mehanizme saradnje na različitim nivoima. Nastavićemo da obostrano korisnu bilateralnu saradnju gradimo i sa administracijom Donalda Trampa i verujem da imamo osnova da se nadamo da će naredne četiri godine biti možda i najplodotvornije u istoriji srpsko-američkih odnosa.

  Vidite li stvarnu volju i želju međunarodnih faktora da se dijalog Beograda i Prištine odblokira?

- Protekli meseci bili su period u kojem je bilo nerealno imati tu vrstu očekivanja. Evropska unija je bila zauzeta svojim unutrašnjim administrativnim i kadrovskim poslovima, na Kosovu i Metohiji je takođe u jeku izborna kampanja, situacija na terenu je najgora koju smo imali u protekle dve decenije, a spoljnopolitička pažnja struktura u EU je usmerena na neka druga područja. I pored naše dosledne opredeljenosti za oživljavanje dijaloga, to pitanje očigledno nije bilo pri vrhu liste prioriteta EU. Pitanje normalizacije odnosa Beograda i Prištine je uvek na stolu u našim spoljnopolitičkim kontaktima, međutim jasno je da je pažnja evropske političke javnosti okrenuta na drugu stranu zbog akutnih izazova na istočnim granicama EU. Mi smo uvek spremni da učestvujemo u dijalogu s Prištinom uz posredovanje EU i proces normalizacije odnosa će neminovno u nekom trenutku u bliskoj budućnosti i suštinski biti nastavljen.

  Velika vest je bio susret premijera Miloša Vučevića s Trampom na otvaranju obnovljene pariske katedrale Notr Dam. Ma koliko kurtoazno mogu da zvuče njegove pohvalne reči o Srbiji, vi kao diplomata možete da "izmerite" njihovu stvarnu težinu. Šta u politici i diplomatiji znače ovakvi susreti?

- U diplomatiji su ceremonijalni događaji, koji na prvi pogled nemaju naročitu političku težinu, neretko najvažniji. U Parizu su se na otvaranju obnovljene katedrale Notr Dam okupili svi koji u političkom smislu nešto znače u Evropi. Posebnu političku i diplomatsku težinu tom događaju dao je upravo novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp, i bila je to prilika za mnoge da naprave prvi neposredni kontakti sa čovekom koji će u naredne četiri godine biti na čelu najmoćnije države sveta. Predsednik Tramp poznaje prilike u našem regionu, odlično je informisan o Srbiji i svestan političkih i ekonomskih potencijala koje naša država ima. Proteklih godina smo vredno radili na tome da izgradimo kanale komunikacije s političkim strukturama koje će u narednom periodu voditi SAD, i u tom smislu je premijer Vučević odlično iskoristio priliku i ostvario za Srbiju važan kontakt.

Sa ovog događaja u Parizu saznali smo i da milijarder Ilon Mask ima planove da investira u Srbiji. Znate li nešto više o tome?

- U proteklim godinama beležimo značajan razvoj investicione aktivnosti kompanija iz SAD u Srbiji. Od ukupnog iznosa investicija, koji nije mali, važnije je, međutim, to što Amerikanci investiraju najviše u oblasti visokih tehnologija i to direktno utiče na rast produktivnosti i konkurentnosti naše IKT industrije, na nivo izvoza te vrste usluga i izgradnju ekonomije zasnovane na znanju. Takođe, to nam pomaže da veliki broj domaćih IT stručnjaka zadržimo u Srbiji, a otvara se i prostor da sa američkim partnerima izgradimo moderniji i funkcionalniji energetski sistem. Maskova poslovna imperija je admiralski brod američke visokotehnološke industrije, ali i mnogo više od toga. Eventualna odluka gospodina Maska da investira u Srbiji bila bi, naravno, i jasna politička poruka, s obzirom na njegovu poziciju u novom političkom establišmentu u Vašingtonu.

Verujete li da ponovni ulazak Trampa u krug najuticajnijih svetskih političara može da dovede do kraja rata u Ukrajini, što je on često i ponavljao u predizbornoj kampanji?

- Reč je o ozbiljnom čoveku i političaru, čija reč ima veliku težinu. Mogli ste da vidite da je svoj dolazak u Evropu nakon pobede na predsedničkim izborima iskoristio i za pokretanje te teme. Nema sumnje da će situacija u Ukrajini biti jedan od spoljnopolitičkih prioriteta Trampove administracije, ali ne treba smetnuti s uma da je u događaje u Ukrajini, kako bi Amerikanci rekli, upleteno mnogo stejkholdera, to jest zainteresovanih strana. Biće, dakle, potrebno pomiriti mnoge interese, što nije jednostavan politički i diplomatski zadatak. U interesu Srbije, ali i celog čovečanstva, jeste da taj rat, koji je odneo zastrašujući broj žrtava i potpuno uzburkao političke i ekonomske odnose u svetu, bude priveden kraju, na trajan i održiv način. Želimo Trampovoj administraciji uspeh u tome, i spremni smo da, kao neko ko ima bratski odnos i sa Ukrajincima i Rusima, na svaki način pomognemo da se do mira dođe.

Slom režima u Siriji je još jedna svetska tema koja sigurno menja redosled prioriteta velikih sila. Kako na sve to gleda Srbija?

- Međunarodni odnosi su trenutno u jednoj burnoj i turbulentnoj tranzicionoj fazi. Nažalost, za mnoge zemlje i narode to nije samo teorijska tema ili akademska intelektualna vežba, i kao šef diplomatije jedne relativno male države mogu samo da izrazim nadu da ćemo se što pre u međunarodnoj komunikaciji vratiti na mirnodopski mod, i da će krizne situacije biti rešavane kroz postojeće multilateralne kanale i instrumente. Srbija poštuje međunarodno pravo i na stanovištu je da je upravo međunarodno pravo najbolji okvir za rešavanje geopolitičkih izazova. Razorni geopolitički procesi kojima smo i danas svedoci počeli su na ovim našim prostorima, i mi danas možemo samo da saosećamo s napaćenim narodom Sirije i da tim ljudima pre svega poželimo mir. Mi smo u proteklom periodu nediskriminatorno, vođeni isključivo humanitarnim motivima, pomagali ugroženom stanovništvu Sirije lekovima, hranom i odećom, i spremni smo da to nastavimo da činimo i u budućnosti.

Kurir Politika