KARDINAL LADISLAV NEMET: "Katolička crkva u Srbiji radi na dobrobit svih stanovnika"

Beogradski nadbiskup Ladislav Nemet imenovan je nedavno za prvog kardinala u istoriji Katoličke crkve u Srbiji. Njegova eminencija u intervjuu za Kurir kaže da je prisustvo predstavnika Srpske pravoslavne crkve i države Srbije na njegovom svečanom ustoličenju u Vatikanu bio ogroman znak poštovanja važnosti odluke pape Franje da ga imenuje kardinalom. Iako i dalje postoje otvorena pitanja između Katoličke crkve i SPC, kardinal Nemet otkriva da ima veoma dobar odnos s patrijarhom Porfirijem i ocenjuje da su odnosi dve crkve danas mnogo bolji nego što su bili za vreme raspada bivše Jugoslavije, pa čak i bombardovanja Srbije 1999. godine. Naš sagovornik detaljno objašnjava i koliko jedan kardinal iz Srbije može uticati na dolazak pape Franje, što bi bila istorijska poseta za našu zemlju.

Mnogi u ovoj novoj okolnosti - da prvi put jedan kardinal dolazi iz Srbije - vide realnu šansu da papa Franja poseti našu zemlju. Vidite li je i vi? Objasnite, molim vas, koliko smo blizu ili daleko od te istorijske posete.

- Poseta pape Franje je svakako tema različitih razgovora u Srbiji, i ne samo u Srbiji. Bili smo već jako blizu jednoj takvoj poseti, imali smo i datum, ali je ta poseta odložena zbog jednostavnog razloga što „situacija još nije bila zrela“. Šta to znači, nikada nisam saznao. U medijima u Srbiji govori se o „preduslovima“ papinog dolaska, a kad čovek vidi ili pročita te „preduslove“, jasno je da oni nikada neće biti ispunjeni. Postoje diplomatski kanali koji bi mogli da pomognu da papa Franja stvarno dođe u Srbiju, ali su oni još trenutno zakrčeni raznim drugim događajima i pojavama. Treba uzeti u obzir i negativan stav nekih članova većinske Pravoslavne crkve prema toj poseti, kad znamo da papa ne ide ni u jednu državu gde vodeća hrišćanska crkva nije naklonjena njegovoj poseti. Ovde ovim najviše gubi Srbija, mislim na državu i celo društvo, jer mi katolici iz Srbije avionom za sat i po vremena možemo otići u Rim i tamo papu sresti čak lično, kao što se i dogodilo 7. i 8. decembra 2024. godine. Tada me je papa uveo u čin kardinala, a na svečanosti je bilo oko 150 osoba iz Srbije.

Izjavili ste da papa veruje u dobar odnos s Pravoslavnom crkvom u Srbiji i šire. Kako biste ocenili trenutne odnose Katoličke crkve i Srpske pravoslavne crkve?

- Ovi su odnosi danas mnogo bolji nego što su bili za vreme raspada bivše Jugoslavije, pa čak i bombardovanja Srbije 1999. Vremena se menjaju, a isto tako i percepcija, ili razumevanje nekih spornih pitanja koja su bila prepreke na putu približavanja. Tu veliku ulogu igraju i razne geopolitičke promene u svetu, kao što je, na primer, činjenica da je hrišćanstvo religija koja je najviše proganjana na svetu, koja danas ima najviše mučenika. Kad govorim o hrišćanstvu, tu mislim na sve pripadnike onih crkava i verskih zajednica koje se temelje na veri u Trojedinoga Boga, a posebno na učenje Isusa Hrista. Srpska pravoslavna crkva se širi po svetu, jako dobro pokriva različite dijaspore gde žive mnogobrojni pripadnici ove crkve, a u tom misijskom radu ona je našla najboljeg partnera u Katoličkoj crkvi u različitim država širom sveta. Malo se, nažalost, govori o tome koliko je crkava - mislim na arhitektonske građevine - poklonjeno širom Evrope zajednicama Srpske pravoslavne crkve. Katolička crkva se od Drugog vatikanskog sabora (1962-1965) naovamo jako promenila, puno radi na tome da se sve više približimo i da ispunimo reči Isusa Hrista da tražimo jedinstvo u veri.

Kakvi su vaši odnosi i komunikacija s patrijarhom srpskim Porfirijem?

- Jako dobri.

Koja pitanja su i dalje otvorena, uprkos znatnom približavanju dve crkve u poslednjem periodu?

- Postoje neka pitanja teološke naravi, ali ona nisu u nadležnosti biskupa, pa čak ni onda ako su u nadležnosti kardinala, nego se te stvari rešavaju na relaciji Vatikan - dotična pravoslavna crkva. Ima isto tako otvorenih pitanja, koja se tiču lokalnih crkvi, tj. Hrvatske katoličke crkve i Srpske pravoslavne ckve, a ne Vatikana, niti katolika u Srbiji, pa rešenja treba tražiti tamo, a ne na nivou svetske, univerzalne crkve.

Kao visokopozicioniran čovek u Katoličkoj crkvi, niste se ustručavali i da podsetite državu na nerešena pitanja, poput položaja katoličkih humanitarnih organizacija u Srbiji, ali i restitucije. Zašto Beogradskoj nadbiskupiji dosad nije vraćeno ništa od imovine oduzete posle Drugog svetskog rata i o kojoj vrednosti je reč?

- Da vam iskreno kažem, nemam odgovor na vaše pitanje. Sva objašnjenja koja sam do danas dobio u vezi sa ovim problemom su nelogična i za mene nerazumljiva. Nije reč o velikim vrednostima, znate da je Beogradska nadbiskupija mlada, svega 100 godina stara, nije ni bilo mogućnosti nakupiti neko veliko bogatstvo u 20 godina između Prvog i Drugog svetskog rata. Međutim, radi se o terenima i zgradama koji su bili na dobrim lokacijama, te njihova vrednost, po današnjim kriterijumima, nije mala suma. Za nas bi to bila velika pomoć, ako bismo mogli da dobijemo barem nešto nazad. Za Srbiju ili za grad Beograd, koji su sada vlasnici tada oduzetih poseda, to bi bila sitnica. Što se tiče vrednosti u novcu, tu ne mogu da dam brojku, to zavisi od mesta, tržišne vrednosti i tako dalje.

Ima li sada sluha za to, očekujete li da se to u dogledno vreme počne rešavati?

- Nadam se da će doći do pomaka i na tom polju.

Osim ovih nerešenih pitanja, kako biste ocenili odnos Katoličke crkve i države Srbije? U kojim oblastima ima zajedničkog interesa?

- Katolička crkva u Srbiji je deo društva, i to jedan pozitivan deo, koji prema svojim mogućnostima radi na dobrobit svih stanovnika Srbije, a ne samo katolika. Odnos je stabilan i dobar, poštuju se naše slobode i prava, a otvorena pitanja su na stolu. Sada je pitanje samo kada ćemo doći do pomaka u nekim ključnim tačkama.

Koliko vam znači što su i predstavnik SPC, vladika Ilarion, i ministar Selaković prisustvovali u Vatikanu vašem ustoličenju?

- Mislim da je to bio ogroman znak poštovanja važnosti ove odluke Svetog cca Franje da me imenuje kardinalom. Gospodin Selaković se sreo u Rimu i s ministrom inostranih poslova Vatikana i nekim drugim zvaničnicima, a prisustvo vladike Ilariona bio je najbolji znak da se odnos između Katoličke crkve u Srbiji i Srpske pravoslavne crkve nalazi na dobrom putu.

Ako nije intimno pitanje, kakvu ste poruku i poklon dobili od predsednika Srbije povodom značajnog imenovanja?

- Nije ništa tajno, gospodin predsednik je bio jako velikodušan u svojim rečima kada mi je čestitao na imenovanju, a njegov poklon je jedan divan naprsni krst u grčko-vizantijskom stilu.

Imenovanjem za kardinala vi ste zapravo ušli u krug ljudi koji mogu da postanu budući papa. Kako o tome razmišljate?

- Da vam kažem iskreno, još nisam došao do toga da razmišljam o toj dimenziji mog imenovanja. Zasad pokušavam da sredim sve stvari koje su „pale“ na mene ovim imenovanjem, a ako Gospod Bog bude pozvao aktuelnog papu u večni život, onda ću sigurno misliti više i na taj zadatak izbora, koji će me čekati.

 Ivana Kljajić i Ivan Čorbić

 KATOLIČKA CRKVA