"AKO OSTANEŠ 10 GODINA U ZATVORU, ZABORAVIŠ I KAKO SI TAMO DOSPEO!" Bivši robijaš otkriva: Hranu menjaš za cigarete, 40% zatvorenika spava na podu

U emisiji Puls Srbije tema su bili zatvori, društvene promene i eskalacija maloletničkog kriminala. Diskusija je uključivala goste sa različitim perspektivama - Đorđa Vasiljevića Atilu, bivšeg osuđenika, Snežanu Repac, psihologa, Blaža Markovića, predsednika pokreta - Novi ljudi, nova snaga Srbije, i Nebojšu Perovića, advokata. Razgovaralo se o promenjenim vrednostima u društvu, percepciji zatvora, kaznama i njihovoj svrsi, ali i o sve učestalijem nasilju među mladima.

- Izmenio se arhetip nasilnika. Nekada smo kao društvo verovali da su opasni ljudi oni s prepoznatljivim karakteristikama, visoki, snažni, zastrašujući. Danas, međutim, nasilje dolazi iz sasvim drugog izvora, od mladih ljudi koji bi trebalo da budu zaštićeni, ali postaju napadači. To je apsurd koji ne možemo lako objasniti. Zašto deca više nemaju onaj prirodni strah koji bi ih sprečio da počine zločin? Tipično je za decu da se plaše posledica, ali danas deca ulaze u nasilje hrabro i bez straha, što ukazuje na duboki poremećaj u njihovom razumevanju sveta. Strah je nestao, ali ne iz zrelosti, već iz odsustva svesti o posledicama. Ovo nije nešto što možemo rešiti preko noći; ovo je problem koji zahteva sveobuhvatnu analizu i promenu pristupa u odgoju dece.

Đorđe Vasiljević Atila, bivši osuđenik, detaljno je opisao kako mladi danas doživljavaju zatvor i šta ih tamo zaista čeka:

- Mladi ljudi danas posmatraju zatvor kao mesto koje nosi neku vrstu društvenog prestiža među njihovim vršnjacima. Oni misle da će iz zatvora izaći sa pričama koje će ih učiniti popularnim, glavnim facama u svom društvu. Ali stvarnost je potpuno drugačija. Kada prođu prva tri dana u zatvoru, shvate gde su došli, vrata nemaju kvaku iznutra, izlazak nije moguć. Prvih nekoliko meseci možda im deluje kao privremena pauza u životu, ali kako vreme prolazi, dolaze do saznanja koliko je zatvor iscrpljujuće i monotono mesto. Rutina je ubitačna, svakodnevica se svodi na čekanje, minimalne aktivnosti i često borbu za osnovne uslove. Zatvori su prenatrpani, 40% zatvorenika spava na podu. Hranu često menjaju za cigarete, jer im potreba za pušenjem nadjačava glad. Oni koji ostanu duže od nekoliko godina počinju da menjaju percepciju, krivica nestaje. Oni koji su u zatvoru 10 godina zaboravljaju zašto su tamo uopšte dospeli. Zatvor nije ni egzotično ni zanimljivo mesto; to je mesto gde ljudi gube delove svog identiteta.

Nebojša Perović, advokat, osvrnuo se na specifične izazove koje nosi rad sa osuđenicima:

- Pozicija advokata je veoma specifična jer često predstavljamo jedinu vezu zatvorenika sa spoljnim svetom. U zavisnosti od faze postupka, da li je u istrazi, pritvoru, ili na izdržavanju kazne, naše obaveze se menjaju. Osuđenici, osim pravne pomoći, često traže dodatnu podršku, poput prenosa poruka ili uplata za kantinu. Trudim se da ostanem profesionalan i ne ulazim u te sfere, osim u situacijama kada zatvorenik nema nikoga,  ni porodicu ni prijatelje. U tim slučajevima smatram da je moja ljudska dužnost da pomognem. Ono što je posebno važno jeste edukacija mladih o tome šta zatvor zaista znači. Kao što je Đorđe objasnio, zatvor nije ‘trendi’, nije mesto iz kojeg ćete izaći bolji. Važno je preneti deci realnu sliku, zatvor je gubitak slobode, identiteta i vremena. Ako na vreme shvate posledice svojih dela, možemo prevenirati mnoge tragedije.

Blažo Marković je ukazao na propuste u odgoju i modernim vrednostima:

- Društvo je prešlo u ekstrem kada su u pitanju prava dece. Deca imaju prava, ali gde su njihove obaveze? Dvodecenijsko insistiranje na pravima bez odgovornosti dovelo je do toga da deca odrastaju bez jasnih granica i autoriteta. Preterano ugađanje deci uništava razvoj njihovih ličnosti. Kada nema autoriteta, deca postaju sebična, impulsivna, pa čak i nasilna. Deca znaju da im niko ništa neće, sistem je previše blag. Sećam se vremena kada su roditelji, nastavnici i društvo u celini odgajali decu zajedno. Danas je to odgovornost prebačena na školu ili institucije, dok roditelji izbegavaju da se bave vaspitanjem. Bez jasnih pravila i granica, mladi postaju izgubljeni u sopstvenim željama i impulsima.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs