"RUDARENJE JE ČUDOTVORNO ZA EKONOMIJU, OTVORIĆE 20 HILJADA NOVIH RADNIH MESTA!" Struka saglasna: "Srbija ima regulisane zakone o zaštiti životne sredine!"

Jedna od javnih rasprava koja je obeležila odlazeću godinu, a sigurno će se nastaviti i u novoj, je pitanje da li treba rudariti litijum ili ne.
Za sada se rudarska energija ulažu u argumente za i protiv kopanja jadarita. Jedno od važnih pitanja je i koliko su gradjani Srbiji upoznati sa evropskom regulativom i ekonomskim benefitima rudarenja litijuma.

- Srbija ima regulisane zakone o zaštiti životne sredine. Skoro su usvojena četiri nova zakona vezana za ekologiju u odnosu na koje mora da se ravna i samo rudarstvo. Prema tome, sve ovo dalje što se tiče samog rudnika litijuma, budućeg rudnika u Dolini Jadra, sve te studije koje moraju da se procene moraju da budu saglasne zakonima koje smo doneli, a samim tim i propisima u Evropskoj Uniji - rekao je i dodao:

- U tom slučaju ne bi trebalo da postoje nikakvi problemi da se krene ka toj eksploataciji. Sa rudarskog aspekta, sa aspekta pripreme mineralnih sirovina i kasnije same prerade te rude, tu ne postoje nikakve nepoznanice. To je, iskreno rečeno, jedan običan inženjerski posao koji treba realizovati, kao što se radi svuda u svetu.

Šta je najvažnije, a tiče se evropskih standarda, koji mogu da se primene u Srbiji, otkrio je Obradović:

- Apsolutno je moguće primeniti ih u Srbiji. Sa druge strane, ovaj projekat ne bi bio isplativ ukoliko se ne bi primenjivala evropska regulativa. Jedna od tih regulativa je ona koja definiše baterijski pasoš, odnosno digitalni sertifikat koji prati ceo postupak stvaranja jedne baterije od eksploatacije, preko prerade, do baterije. Evropska Unija je 2023. godine donela regulativu po pitanju tog digitalnog sertifikata i to je zlatni standard koji će se primenjivati, kako na području Evropske unije, tako i na sve ostale partnere - istakao je, te nastavio:

- To je aktivan proces koji teče u Evropi, a dok se nama dezinformacijama predstavlja da se niko živ ne bavi litijumom, a vi vidite da Finci koji su možda najviše ekološki razvijena država na svetu, uveliko grabe da budu vodeći u rudarskom sektoru kada je reč o kritičnim sirovinama. Mi ovde debatujemo o stvarima koje su apsolutno nerelevantne, ljudi se bave objašnjavanjem dezinformacija i gluposti koje su iznete na račun ovog rudnika, uzimajući u obzir da je ispalo odjednom da se u Srbiji niko ne zna baviti rudarstvom, da je taj litijum nešto čudotvorno. Jeste, čudotvorno je za ekonomiju, može da privuče od 6 do 10 milijardi stranih direktnih investicija i da otvori 20.000 novih radnih mesta.

Koji su to aspekti primene litijuma, a o kojima javnost ne zna dovoljno:

- Litijum se ne koristi samo za baterije i za elektrovozila. Litijum ima daleko širu primenu, kao što su kapsule raketa, za elektroniku, industrija prerade boksita u aluminijum. Tu su i specijalne vrste guma, plastika, primenjuje se i kao prečišćivač. U medicini se dosta koristi za lekove za određene bolesti, a tako i u industriji stakla - istakao je Mijatović.

To što se celokupno pitanje rudarenja litijuma politizovalo zahvaljujući nestručnim stavovima pojedinaca veliki je problem, a Obradović je istakao:

- Politizacija celog pitanja zapravo podriva stratešku bezbednost ove zemlje, mi već sada značajno kasnimo za ostatkom Evrope, a naše rezerve su otprilike 17% evropskih potreba. Dakle, uopšte nisu beznačajne u kontekstu geostrategije. Međutim, ovde je očigledno napravljen poligon za politizaciju koji pravi štetu struci, pravi štetu građanima. Otmica debate sprečava da se struka i upravni postupak bavi time.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs