PRVI POTPREDSEDNIK VLADE SRBIJE I MINISTAR FINANSIJA SINIŠA MALI ZA KURIR: Čeka nas veliki posao, nema vremena za gubljenje!

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali u intervjuu za Kurir ocenio je da je za nama izazovna godina, ali i da nas u ovoj čeka veliki posao, te da nema vremena za gubljenje. Ističući i da je nerešeno stambeno pitanje jedna od najvećih prepreka za zasnivanje porodice, ministar je detaljno obrazložio novi program podrške mladima u vidu povoljnih stambenih kredita, ali i naveo na koji način država planira da udvostruči BDP u naredne dve godine, kao i koji su sve finansijski benefiti od manifestacije Ekspo 2027.

- Iza nas je jako izazovna godina u svakom smislu, ali smo pokazali svoju jačinu, snagu i uspeli da i pored svega postignemo istorijski dobre rezultate. Prošle godine naš najveći uspeh je, u ekonomskom smislu, bilo dobijanje investicionog rejtinga prvi put u istoriji. Imamo istorijski visok nivo stranih direktnih investicija od 5,1 milijardu evra, zatim istorijski nisku nezaposlenost od 8,1 odsto u trećem kvartalu, na drugom smo mestu u Evropi po stopi privrednog rasta u prva tri kvartala ove godine. Planovi su veliki i ja sam optimista i u ovoj, 2025. godini, u kojoj ćemo biti za korak bliži organizaciji Ekspa, kada ćemo biti centar sveta. Radujem se tome, ali nas čeka i veliki posao. Nema vremena za gubljenje.

Za nama i pred nama su i dalje praznični dani. Kako ih vi provodite?

- Trudim se da se tokom praznika što više posvetim deci. Svi prebrzo živimo i puno radimo i zaista su to dani kada bismo morali, koliko god možemo, da budemo s porodicom. Upravo ovo o čemu pričam imamo u vidu kada osmišljavamo ciljane mere i pomoć države porodicama u Srbiji. Želimo mlade da osnažimo da zasnuju porodice u Srbiji, da im obezbedimo radna mesta da ovde lepo žive i zato konstantno i radimo na podizanju životnog standarda. Imamo pomoć mladim majkama za kupovinu prvog stana direktnim subvencijama koje iznose do 20.000 evra, zatim uvećanje novčane podrške za rođenje prvog, drugog, trećeg, četvrtog deteta, a sada i novi program stambenih kredita za mlade. Takođe, i ovaj januar počinjemo povećanjem plata u javnom sektoru od osam odsto, prosveti 11 odsto, minimalne zarade 13,7 odsto, a u decembru smo podigli penzije za 10,9 odsto. Želimo da građani Srbije žive bolje i želimo da ispunimo zacrtani cilj da do kraja 2027. godine prosečna plata u Srbiji iznosi 1.400 evra, penzija 650, minimalna zarada takođe 650. Zasad smo u dinamici da to i dostignemo i uradiću sve u mojoj moći da tako bude. Srbija ide napred i nema vraćanja u prošlost.

Zašto je novi program podrške za mlade toliko važan i šta će im on doneti?

- Zato što je nerešeno stambeno pitanje jedna od najvećih prepreka za zasnivanje porodice koju mladi navode. Vođeni time, osmislili smo program podrške mladima u kupovini prve nekretnine, bez obzira na to da li su zaposleni ili ne, a njime se rešavaju dve najveće prepreke s kojima se suočavaju - visina učešća i visoke kamatne stope. Umesto standardnog učešća od 20 odsto, učešće će biti samo jedan odsto. Što se tiče kamatne stope, i one će biti mnogo povoljnije, pa će tako prva godina biti grejs godina i u njoj će mesečna rata za mladu osobu iznositi samo 93 evra, što je mnogo manje od mesečne rente za iznajmljivanje stana. Istovremeno država će iz budžeta izdvajati 124 evra. Od druge do šeste godine korisnik bi plaćao 198 evra, a država 124 evra, dok bi nakon šest godina, pa do isteka kredita, rata iznosila euribor plus dva odsto, što znači da će kamate i dalje biti povoljne. Sada idemo dalje i imamo novi vid pomoći kojim se jasno i nedvosmisleno pokazuje podrška države mladim ljudima da ostanu u svojoj zemlji i ovde zasnuju porodice. Ovo je mera kojom ulažemo u budućnost Srbije i u naš ekonomski razvoj, i zato je ovo, na prvom mestu, investicija u još bolje sutra naše zemlje.

Pošto će ova mera biti finansirana iz državnog budžeta, nauštrb čega su odvojena ta sredstva jer taj novac neće pasti s neba?

- Da novac pada s neba, ne bi nam bila potrebna ova izazovna decenija iza nas da reformišemo ekonomski devastiranu Srbiju. Novac Srbiji svakako nije pao s neba, novac je došao napornim radom tako što smo podigli posrnulu privredu na noge. Podigli smo BDP s nekadašnjih 35,1 milijardu evra 2012. godine na više od 80 milijardi u 2024. godini. Do 2027. ciljamo na BDP od preko 100 milijardi evra. Otvorili smo više od pola miliona radnih mesta. Takođe, stabilizovali smo javni dug koji je daleko ispod proseka evrozone od 89 odsto, dok je naš 46,5 odsto BDP. Uz sve to, izdvajamo 7,4 odsto BDP za kapitalna ulaganja, ali bez trulih kompromisa, već odgovorno vođeni prioritetima. Kad vam sve ovo nabrojim, jasno je da novac ne pada sa neba, daleko od toga. Stvorili smo ga jako napornim radom, što vide i hvale međunarodne finansijske institucije, ali ne i celokupna srpska javnost. Ipak, važniji su mi ti rezultati na papiru i terenu od dnevnog politikanstva.

Nedavno ste izjavili da država namerava da u naredne dve godine udvostruči privredni rast. Koliko je to realno, pogotovo imajući u vidu aktuelnu ekonomsku situaciju u Evropi i celom svetu generalno?

- Srbija odoleva izazovima. Uprkos suši i nepovoljnim ekonomskim kretanjima u Evropskoj uniji, Srbija je u prva tri kvartala 2024. godine ostvarila rast BDP od 4,0 odsto. Zašto? U prethodnih par godina, srpska privreda je značajno diversifikovala svoju proizvodnu, investicionu i izvoznu aktivnost. To je bio jedan od načina da se umanje efekti značajno negativnih eksternih šokova, kao što su pandemija koronavirusa, energetska kriza, rat u Ukrajini i na Bliskom istoku. Osim toga, tu su i domaći faktori kao pokretač rasta. Što se tiče novih izvora rasta - imamo Agendu rasta koja daje prostor za nove izvore. Drugo, infrastrukturni projekti i program "Skok u budućnost - Srbija 2027" predstavljaju način na koji država daje znatan doprinos razvoju privatnog sektora ne samo za strani kapital već, pre svega, za domaći privredni ambijent. Treće, projekat Ekspo je sinonim za inovativnost, nove tehnologije i jačanje reputacije države usmerene na razvoj.

Kako ocenjujete, jedna od prilika za zaradu jeste i organizacija manifestacije Ekspo 2027, koja bi trebalo da utiče i na porast gostiju. Imate li procene nakon koliko vremena će se taj projekat isplatiti, imajući u vidu troškove za njegovo organizovanje, uključujući i svu potrebnu infrastrukturu?

- To je projekat od vrhunskog i vitalnog značaja za Srbiju. U toku je gradnja potpuno novog grada u Surčinu, gde će biti i Ekspo kompleks sa svom pratećom infrastrukturom. Taj grad nakon izložbe ostaje građanima Srbije sa 1.500 stanova, nacionalnim fudbalskim stadionom, akvatik centrom, novim kilometrima pruga, puteva... Prvi put ćemo železnicom povezati aerodrom "Nikola Tesla" s drugim delovima grada. Kroz 323 projekta širom Srbije predviđena programom "Skok u budućnost - Srbija 2027" uložićemo 17,8 milijardi evra. Te 2027. godine posetiće nas između tri i četiri miliona gostiju iz 120-130 zemalja. Svako ko vidi bilo šta loše u tome, nije dobronameran. Srbija u svojoj istoriji nije bila domaćin tako velikom svetskom događaju, niti je ovoliko ulagala u razvoj. Ekspo za Srbiju znači život.

Pominju se i sankcije NIS-u. Na koje bi se sve to načine negativno odrazilo na stanje sa energentima u Srbiji i da li bismo imali rezervni plan šta u tom slučaju?

- Svet je u konstantnom stanju krize sa otvorenim ratnim žarištima. Srbija nije pusto ostrvo, usko smo integrisani sa drugim zemljama kako ekonomski, tako i politički, što znači da trpimo i prelivanje posledica, kakva je bila inflacija sa kojom smo vodili lavovsku borbu. Tako je i sa svim drugim posledicama koje mogu doći - borićemo se. Udar energetske krize smo izdržali jer smo bili ekonomski stabilni. U toku je reforma energetskog sektora sa kojom smo se hrabro uhvatili u koštac, ali smo energetski stabilni i sa tim procesom u toku. Naš najznačajniji rezervni plan sada je - da smo uvek spremni na sve i da smo dovoljno likvidni. Srbija više nije zemlja koju nešto može da iznenadi..

Kurir Politika

 MINISTAR MALI NA KURIR TELEVIZIJI: