"USPEH SE NE PRAŠTA" Stručnjaci: Hrvatska politika doživljava Srbiju sa rivalstvom, nisu spremni da grade dobre odnose

Dok Srbija započinje novu političku godinu, jedno pitanje ostaje konstantno na dnevnom redu - zašto su unutrašnja pitanja naše države tako često tema susednih medija i političkih debata? Hrvatski političari i mediji često stavljaju Srbiju, a naročito predsednika Aleksandra Vučića, u fokus svojih rasprava. Od optužbi za destruktivno liderstvo do tvrdnji o destabilizaciji regiona, Srbija je, čini se, nezaobilazna tema.

Narodni poslanik Milovan Drecun istakao je da je Srbija pod stalnim pritiskom suseda, posebno Hrvatske, čiji političari, kako kaže, doživljavaju Srbiju kao geopolitičkog rivala.

- Izgleda da u regionu, kao i kod nas, važi pravilo da se uspeh ne prašta. Hrvatska politika doživljava Srbiju sa rivalstvom i nespremna je da gradi dobrosusedske odnose. Oni konstantno insistiraju na odgovornosti Srbije za ratove na prostoru bivše Jugoslavije, dok ignorišu sopstvenu odgovornost za etničko čišćenje Srba. To je članica EU koja, paradoksalno, počiva na etničkom čišćenju - rekao je Drecun.

On je ukazao i na kontinuirano hibridno delovanje Hrvatske prema Srbiji:

- U sedištu NATO-a sam postavio pitanje podrške Srbiji za suprotstavljanje hibridnim pretnjama, ali odgovor je izostao jer NATO prvenstveno štiti svoje članice. Hrvatska vodi kampanju protiv Srbije, dok koristi ekonomsku saradnju kada joj odgovara, kao što je slučaj sa tranzitom nafte kroz JANAF.

Pravnik Milan Antonijević osvrnuo se na širi regionalni kontekst i potrebu za jačanjem saradnje između zemalja:

- Srbija pripada geografskom području koje je u središtu NATO-a, okruženi smo njihovim članicama, i saradnja bi bila na obostranu korist. Nažalost, trenutna politička retorika često ide u pravcu zaoštravanja odnosa, što nije u interesu ni Srbije ni Hrvatske - istakao je Antonijević.

Komentarišući pitanja nestalih osoba, Antonijević je podvukao da odgovornost leži na obe strane:

- Srbija je preduzela značajne korake u rešavanju pitanja nestalih osoba, ali isto se mora zahtevati i od Hrvatske. Ipak, to pitanje često se koristi kao deo političkih debata, bez stvarne namere za rešavanje.

Predsednik Građanskog demokratskog foruma, Zoran Vuletić, zauzeo je kritički stav prema aktuelnim odnosima u regionu:

- Hrvatska politika koristi nacionalizam kao pogonsko gorivo za pridobijanje glasača. U kampanjama se Srbija često koristi kao tema, ali hrvatska javnost nije istinski zainteresovana za Srbiju. Njihova retorika prema Srbiji nije ništa novo, već deo starog obrasca - rekao je Vuletić.

Drecun je istakao da Hrvatska nije spremna da se suoči sa svojom odgovornošću za istorijske događaje, ali da ekonomska saradnja može unaprediti odnose:

- Hrvatska prvo nije spremna da prihvati odgovornost za etničko čišćenje koje je sprovela. Proterali su najveći deo Srba, onemogućili im povratak, a pitanje imovine i penzija ostaje nerešeno. Uprkos tome, ekonomija mora biti prioritet. Videli smo primer mađarske nacionalne zajednice u Srbiji, koja je doprinela odličnim odnosima Beograda i Budimpešte. Na tom modelu treba raditi i sa Hrvatskom.

Drecun je naglasio potrebu za političkom voljom i iskrenošću:

- Neka pitanja su previše bolna da bi se rešavala brzo, ali moramo graditi dobrosusedske odnose. Ekonomija, kao pokretačka snaga, može biti ključ stabilnosti.

Antonijević se osvrnuo na izazove povratka Srba u Hrvatsku:

- Povratak Srba nije održiv zbog velikih poteškoća s kojima se suočavaju. Pitanja nestalih, imovine i penzija i dalje su otvorena, ali za njihovo rešavanje potrebna je saradnja. Zajedničke sednice vlada Srbije i Hrvatske mogle bi da doprinesu rešavanju tih problema.

Antonijević je podvukao važnost evropskih vrednosti i transparentne saradnje:

- Srbija je okrenuta EU, a ekonomski interesi mogu poslužiti kao most za unapređenje odnosa. Primer saradnje Hrvatske i Kine kroz izgradnju Pelješkog mosta pokazuje kako evropski standardi mogu omogućiti saradnju čak i u delikatnim političkim okolnostima.

Vuletić u svom obraćanju osvrnuo se na političku atmosferu u Srbiji i ulogu Vojislava Šešelja:

- Mi u Srbiji imamo problem sami sa sobom, sa naopako definisanim nacionalnim interesom. Još uvek živimo u političkom narativu koji promoviše ideje poput one da ćemo se vratiti u Republiku Srpsku Krajinu kad se vojska vrati na Kosovo. To je naša realnost.

Vuletić je oštro kritikovao politički uticaj Šešelja, a na pitanje o tome zašto toliko pominje Šešelja, odgovorio je:

- Kada postavite bilo kom političaru pitanje o Kosovu, Bosni ili Hrvatskoj, većina njih će se složiti sa Šešeljevim stavovima. To pokazuje koliko je duboko ukorenjen njegov uticaj u našem političkom sistemu.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs