Slušaj vest

Studentski protesti, koji su počeli zbog tragedije koja se dogodila u Novom Sadu kad je zbog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici poginulo 15 ljudi a dvoje teško povređeno, imaju sve manju podršku građana, što se pokazalo i tokom poslednjeg okupljanja, u nedelju ispred Ustavnog suda u Beogradu. Naime, na protestu koji je organizovan u nedelju ispred Ustavnog suda okupilo se više nego duplo manje ljudi (oko 13.000) u odnosu na skup koji je organizovan pre manje od mesec dana, 22. decembra 2024. na Slaviji (prema proceni MUP, bilo je između 28.000 i 29.000 građana).

Prema oceni sagovornika Kurira, razlog je pre svega sve očiglednije preuzimanje protesta od strane opozicije, a izgleda da je najveću štetu naneo tajni sastanak predstavnika studenata u Novom Sadu s političkim predstavnicima opozicije: Goranom Ješićem, Dinkom Gruhonjićem, Jasnom Matić i predsednikom sindikata "Nezavisnost" Darkom Šperom. I studenti i Goran Ješić su dva dana nakon naše informacije potvrdili da je sastanka, na kojem je glavna tema bila širenje protesta van zgrada fakulteta, prema drugim društvenim segmentima, pre svega sindikatima i advokatskim komorama, bilo.

Student Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu Jovan Babić je o vezama opozicije sa studentima koji blokiraju fakultete već ranije govorio, a nakon što je potvrđeno da je bilo tajnog sastanka u Novom Sadu kaže da su se njegove tvrdnje ispostavile kao tačne. On takođe tvrdi da s obzirom na to da su se "pojedinci hvalili kako će dobiti poslove kad sruše Vučića", to dokazuje da organizatori blokada očekuju od opozicije političke funkcije.

Jovan Babić
Jovan Babić, student Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu Foto: Printscreen Pink

"Politički komesari sa studentskim knjižicama, indeksima, organizovali su blokade na fakultetima, u najvećoj meri koristeći već postojeću infrastrukturu studentskih organizacija. Politički komesari isključivo rade po naređenju iz centrale, zauzvrat ti pojedinci dobijaju pristup medijima, u kojima oni imaju kontakte, dobijaju finansije i logistiku, tj. hranu, kućnu hemiju, dušeke i ostalo što se koristi na blokadama, od strane političkih partija. Pojedinci su se hvalili kako će dobiti poslove kad sruše Vučića i "njihovi" dođu na vlast, zato postoji žar u njima da blokadama sruše sadašnju vlast, jer oni imaju lični interes da kroz blokade uspeju u svojoj nameri", rekao je Babić.

Duh anarhije

Da je znatno manji broj studenata na protestima, za Kurir kaže politički analitičar Dejan Vuk Stanković.

"Beogradski univerzitet ima 100.000 studenata, na protestu je bilo 13.700 građana i studenata, dakle daleko smo od značajnog broja. U blokadi tokom dana nije više od jedan do tri odsto upisanih studenta po fakultetima. Većina studenata izvesno ne učestvuje u blokadi, a njihov stav nije najjasniji, niti je tako fundamentalistički kao što je slučaj sa onima koji se eksponiraju", navodi Stanković.

376215_241103.00_16_21_03.Still005.jpg
Foto: Kurir Televizija

Napominje pak da i nije stvar u broju ljudi već da, kako ističe, blokade ruše visokoškolske ustanove i nameću nelegitimne oblike političke borbe.

"Opasna je kombinacija histerije na mrežama, kulture poništavanja političkih protivnika po TV stanicama i duh anarhije kojima se podriva država. To je najopasnije što se dešava u užasnom političko-bezbednosnom trenutku. A većinski vrlo brzo studenti će ponovo u klupe i amfiteatar, ali će šteta koja je napravljena teško da se ispravi", konstatovao je Stanković.

I Danas priznao: Nema više studentskih protesta! Sad su građanski

List Danas, u vlasništvu Junajted grupe Dragana Šolaka, nakon potvrđenih saznanja Kurira o sastanku predstavnika studenata i opozicionih političara morao je da prizna da protesti, koji su mesecima u delu medija predstavljani isključivo kao studentski, to nisu!

"Protesti više nisu samo studentski već i građanski", naslov je teksta na naslovnoj strani Danasa od ponedeljka.

Političke pijavice

Sociolog Vladimir Vuletić za Kurir ocenjuje da je u početku veliki broj ljudi podržavao proteste upravo zato što nisu bili jasno istaknuti zahtevi, dok sada, kako postaje jasno da se nameću političku zahtevi, dobar deo njih odustaje od podrške.

"Iako protesti imaju naziv studentski, kad se pogleda ko sve na njima učestvuje, jasno se dovodi u pitanje koliko je tu studenata, te je važno konstatovati da je u pitanju mešoviti skup. A osipanje je bilo i očekivano. Jer onog trenutka kad su pojedinci počeli da ističu svoje ciljeve, to je izazvalo unutrašnje podele i mnogi ljudi koji su tu došli iz jednih razloga videli su da se sada koriste drugi pa, logično, odustaju od dalje podrške. Verujem da zato namenski od starta i nisu bili jasno artikulisani zahtevi, kako bi se dobila što šira podrška", smatra Vuletić.

profesor-vladimir-vuletic-foto---nemanja-nikolic-1.jpg
Foto: Nemanja Nikolić

Ukazuje i da postoji spektar najrazličitijih zamisli po pitanju daljeg delovanja protestanata, ali da je sve očigledniji upliv političkih stranaka.

"Neki studenti pokušavaju da se distanciraju od političkih stranaka koje su od početka bile kao pijavice prilepljene, ali se nisu isticale, a sada je to očiglednije i dolazi sve više do podela. Zato se može očekivati da protesti polako počnu da gasnu, jer s jedne strane, ne mogu da se održavaju unedogled ako nema jasno artikulisanih ciljeva, a s druge strane, ne podržavaju svi nametnute ciljeve i povlače podršku", zaključio je Vuletić.

Kurir Politika