EKSKLUZIVNO ZA KURIR TELEVIZIJU, AMBASADOR KRISTOFER HIL "SAD nemaju nameru da naškode srpskoj ekonomiji, NIS treba da radi u korist građana Srbije"
Kristofer Hil, odlazeći ambasador SAD u Beogradu, pružio je u ekskluzivnom intervjuu za emisiju „Usijanje“ detaljan pregled izazova i potencijala u odnosima između Srbije i SAD-a.
Jedna od najaktuelnijih tema u razgovoru bila je odluka SAD-a da uvede sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS). Hil je objasnio razloge iza ovog poteza:
- Pre svega, to je važno pitanje i razumem zašto ga postavljate. Želim da pružim uveravanje Vašim gledaocima da SAD nemaju nameru da naškode srpskoj ekonomiji, niti da utiču na snabdevanje benzinom za kupce u Srbiji. To je pitanje koje je upereno protiv većinskog vlasništva nad NIS-om od strane Rusije. Činjenica da je Rusija bila u vlasništvu te kompanije gotovo 15 godina, ako ne grešim, i NIS je nešto što je donelo brojne koristi Rusiji, možda ne toliko Srbiji. Štaviše, korist koju je Rusija izvlačila pomagale je Rusiji u njenom ratu protiv Ukrajine. Odluka Amerike bila je da, u vezi sa našim angažmanom i kompanijama u kojima postoji američko vlasništvo, mi jednostavno ne želimo da poslujemo sa NIS-om dok ne dođe do promene u vlasničkoj strukturi i ne bude jasno da je to srpsko preduzeće, a ne rusko. Postoje mnoge kompleksne stvari, naravno lakše je sve to reći nego uraditi, ali i vrlo temeljno i pažljivo radimo, uz veliko poštovanje, sa srpskim vlastima, kako u toj vlasničkoj transformaciji da nećemo naškoditi interesima Srbije, posebno ne građanima Srbije.
Rusija poseduje 56,5% NIS-a, gotovo 15 godina naša nafna industrija je u tom procentu u vlasništvu ruske kompanije. Od predsednika Aleksandra Vučića smo čuli da ste nam dali rok do 25. februara za promenu vlasničke strukture. Da li mislite da je to dovoljno vremena za tako veliki zahvat, za nešto što je trajalo na ovim prostorima 15 godina?
- Postoji rok, tu ste u pravu. Predsednik Vučić je to pravilno napomenuo, ali ono što je važno je da je na Srbiji da napravi plan. Jedno objašnjenje kako će tu promenu sprovesti, a u vezi sa rokovima, ja tu ne želim da nagađam šta može da se desi u tom roku, ali mislim da će Ministarstvo finansija SAD više interesovati jedan uspešan plan, nego neki rok. Ono što je bitno je da se krene sa planom, kako bi ta transformacija bila izvršena u nekom doglednom vremenu, da bi smo imali jednu situaciju gde Rusija više ne može da profitira od uspešnog poslovanja srpske nafne industrije.
Šta bi promena vlasničke strukture donela srpskom energetskom sektoru?
- Pre svega, mislim da je Srbija u boljoj poziciji da bude većinski vlasnik svoje imovine. Ne želim da govorim u ime Srbije, pitajte to nekog iz srpskih struktura, ali jasno je da Srbija ima vrednu imovinu u NIS-u i da NIS treba da radi u korist građana Srbije. Ima tu konkretnih stvari koje NIS može da uradi koje sada ne radi, puno je tu pitanja u energetskom sektoru. Ovo je, inače, sektor koji se stalno menja i razvija, puno je promena u Srbiji, tako da nema sumnje da će NIS imati koristi, ne samo od vlasničke strukture, već mislim da su privrednici Srbije bili jako uspešni u vođenju ekonomije, mnogo uspešniji nego zvaničnici u Vašingtonu kada je reč o američkoj ekonomiji. Ja očekujem da će Srbija na kraju napraviti jedan dobar plan i da će na kraju biti u boljoj formi kada bude ponovo vlasnik NIS-a.
Govorimo o vrlo kompleksnoj i skupoj energetskoj tranziciji, ne samo naše zemlje, već čitave Evrope. Vi dolazite iz SAD, zemlje koja poseduje maltene ceo periodni sistem, bogati ste naftom, gasom, mineralima, ali to nije slučaj ni u Srbiji, ni u EU. Mi moramo da radimo i da ulažemo jako puno novca u svoju energetsku diverzifikaciju i tranziciju. Shodno tome, naš ministar spoljnih poslova Marko Đurić je sa podsekretarom Hoze Ferndandesom u septembru potpisao Krovni strateški sporazum o energetskoj saradnji. Šta takav sporazum znači u trenucima kada je bezbednosno-energetska situaciju u čitavom svetu prilično uzdrmana i promenjena energetska arhitektura čitave planete?
- Nema dileme da je Srbija morala da se prilagođava u energetskom sektoru. Srbija mora da se brže prilagođava na čistu energiju. Taj sporazum bavi se kapacitetom SAD da pomogne Srbiji u tom domenu. Šta znači čista energija? Mislim na solarnu energiju i tu će biti velikih američkih investicija, zajedno sa nekim južnokorejskim partnerima da se u velikoj meri proširi solarna energija u Srbiji. Takođe, postoje dešavanja oko vetroparkova, takođe i na Dunavu, što podrazumeva takozvane "pupne" rezervoare, to su veliki projekti i oni jesu skupi da se realizuju. Ali implikacije na duži rok postoje, tako da to mora da se potrefi iz prve. Ne može samo da se proba i da se kaže "nije funkcionisalo, probaćemo nešto drugo". Zbog toga je izuzetno bitno da imamo taj krovni sporazum za energetiku i trebaće nam još sporazuma. Naš interes je da pomognemo Srbiji da povrati energetski suverenitet i bude u situaciji da donosi sopstvene odluke o energiji. I to će i moći.
Sa gospodinom Džejmsom O Brajenom smo pre dva dana u ekskluzivnom intervjuu za Kurir govorili o ruskom malignom uticaju u Srbiji, baš zahvaljujući novcu koji dolazi iz NIS-a, takvi su bili navodi. U kojim strukturama bvidite taj uticaj? Koliko se novca uopšte ulaže u takve operacije?
- Ja nisam u pozicija da govorim o pojedinostima, to ću prepustiti gospodinu O Brajenu koji je već o tome govorio. Mislim da će biti dobro kada Srbija bude povratila kontrolu nad NIS-om, da se vidi gde ide taj novac...
Kao što sam navela, ministar spoljnih poslova i bivši ambasador Srbije u SAD gospodin Marko Đurić potpisao je u septembru Strateški krovni sporazum o saradnji SAD i Srbije u polju energetike. Mi smo sada potpisali sporazume o Strateškom dijalogu između SAD i Srbije. Šta to znači za našu zemlju u ovom trenutku?
- Ti sporazumi se preklapaju, jer taj deo strateškog dijaloga će se baviti potrebama Srbije u energetskom sektoru koje su izuzetno bitne za građane Srbije, ali i za budućnost Srbije. Porast potreba za energijom zabeležen je svuda i Srbiji će trebati mnogo više energije, posebno kada bude kretala u tranziciju na tu visoku tehnološku energiju. Do sada je bila uspešna u tome. Što se tiče Strateškog dijaloga energija će biti važan deo tog dijaloga, ali ona će biti samo deo. Koja su druga pitanja? Biće tu pitanja kao što su bezbednost Srbije i pitanje komunikacije i prodaje vojne opreme između SAD i Srbije. Već smo pomenuli energetiku, biće kontakata među privatnim subjektima i više ekonomske saradnje. SAD su veliki partner Srbije kada je reč o uslugama, a to je zato što su SAD veoma aktivne sa svojim investicijama u tehnološkoj industriji Srbije. Kada je reč o Strateškom dijalogu, on pruža nekakvu široku osnovu za ukupne odnose, i umesto da govorimo samo o nekim pojedinačnim pitanjima koje utiču jedne na druge, mi to stavljamo na jednu široku platformu i bilo je bitno, ako idemo napred sa našim odnosima, da postoji kontinuirano interesovanje američkih administracija za to i kako bi taj dijalog bio nešto što obuhvata bilo koga ko je na vlasti u Srbiji ili SAD i to će se jednostavno nastaviti. To sam video u odnosima sa drugim zemljama, recimo sa Južnom Korejom, sa Poljskom, ta pitanja će se nastaviti i taj dijalog će se voditi uz obostrano razumevanje i poštovanje u želji da budemo bliže. Mene to ohrabruje, posebno sam zadovoljan što to nastupa sada, na početku ove jako bitne godine.
Govorimo o skorašnjoj finalizaciji istih takvih strateških pregovora i sa samoproglašenim Kosovom. Da li će baš ti strateški pregovori, ta dva paralelna procesa koja će se odvijati, doneti novu etapu u dijalogu Beograda i Prištine?
- Ne znam da li će to biti povezano. Onako kako bi mogao da izgleda strateški dijalog sa Kosovom, ja nisam u poziciji da Vam o tome govorim, mogu samo da Vam kažem da će to biti drugačijeod onoga o čemu govorimo. Mi govorimo o jednom strateškom dijalogu koji obuhvata razne ključne sektore i koji nas odvodi u budućnost, recimo u trgovini, koja je izuzetno bitna. Ja ne mogu da govorim o tome šta će biti na Kosovu, ali Vaše pitanje govori o jednoj važnoj stvari, a to je šta će se desiti u EU, u tom dijalogu, kako će Kosovo i Srbija doći do nekakve faze normalizacije, tako da srpska zajednica na Kosovu, koja je izuzetno bitna za taj odnos, kako će srpski narod na Kosovu znati kako će izgledati njihova budućnost. Mislimo da je ključni element toga, i svakog procesa dijaloga sa Kosovom, mora da bude pitanje ZSO. To je apsolutno krucijalno i naši partneri iz EU imaju isti stav. EU, naravno, gleda i na druge aspekte u saradnji sa Srbijom, a to ima veze sa planom rasta i drugim pitanjima tako da mislim da ulazimo u period veoma dinamične diplomatije, bilo po pitanju strateškog dijaloga sa SAD ili u vezi sa briselskim dijalogom. Biće to vrlo dinamično vreme i bitno je da angažujemo najbolje diplomate koje imamo i Srbija to i čini.
Upravo ste pomenuli ključnu činjenicu i kada će taj ključ biti u rukama srpske zajednice. Kada će doći do formiranja ZSO na KiM?
- Voleo bih da sam u stanju to da predvidim. Ja bih Vam rekao da je to trebalo da se desi pre deset godina, ali jednostavno o tome danas pričamo jer se to nije desilo i još bitnije je reći da je potrebno da se ona formira. SAD će nastaviti da se zalažu za to, u kontekstu formiranja ZSO, ta logika se nastavlja i dovešće nas do sporazuma.
Mi smatramo, ne samo u ovom trenutku, već mesecima i godinama unazad, da su elementarna građanska prava srpske zajednice na KiM jako narušena. Kako Vi vidite položaj Srba u ovom trenutku? Kako vidite položaj Srba od trenutka dolaska Aljbina Kurtija?
- Ja bih više razgovarao o tome za šta bi Srbija trebala da se zalaže. Srpski narod na Kosovu mora da ima jasnu viziju o svojoj budućnosti. Oni moraju da znaju da će penzioneri koji su u srpskom penzionom sistemu moći dobijati penzije, moraju da jasno znaju u koje bolnice mogu da idu, u koje škole njihova deca mogu da idu. Sva ta pitanja su sadržana u ZSO. Ja nisam ovde da govorim o problemima koje smo imali, problemi govore sami za sebe, strašni problemi sa kojima se suočava srpska zajednica. Moramo da obezbedimo da oni imaju jednu svetlu budućnost da se promene neke stvari koje se događaju i koje su se dešavale prethodnih godina.
Kako će promena administracije u Vašingtonu i dolazak novog predsednika Donalda Trampa uticati na dijalog Beograda i Prištine? Da li se promenom administracije u Ovalnom kabinetu spoljna politika SAD menja i kako bi se promenila s obzirom na izjavu predsednika Donalda Trampa da će doći do mnogih promena kako u unutrašnjoj, tako i u spoljašnjoj politici?
- Naravno, biće promena što se tiče politike. Ja sad nisam ovde da opisujem politiku Trampove administracije, oni dolaze u Belu kuću iduće nedelje, pa ćemo videti. Ali, ono što mogu da predvidim je da postoji želja Trampove administracija da postoji jedan produktivni i kvalitetan odnos sa Srbijom. Možemo tome da se nadamo sa sledećom administracijom i onom posle nje. Srbija je bila veoma uspešna, Srbija je važna za regionalnu stabilnost, važna je na širem planu u Evropi, Srbija puno toga donosi ako je reč o raznim strukturama, donosi određeno znanje kada je reč o globalnom jugu, neko znanje koje globalni sever nema, tako da mislim da Srbija može puno toga da donese EU, puno toga da donese kada je reč o odnosima sa SAD. Svi mi želimo jedan bliži i produktivniji odnos sa Srbijom i na tome i radimo, na tome sam ja radio u protekle skoro tri godine i nemam sumnje da će se to nastaviti.
Primetila sam da uvek sa osmehom govorite o Srbiji kada je reč o njenom evropskom putu, sa jednom velikom željom da vidite Srbiju što pre u EU i uvek izjavljujete da Srbija ima takvo rukovodstvo da sama uvek donosi takve odluke, sa druge strane, jasno Vam je da mi ovde imamo deo javnosti koji smatra da naše rukovodstvo sluša i donosi odluke u dogovoru sa američkim ambasadorom. Da li su takvi navodi realni ili su potpuna zabluda?
- Ja predstavljam i zastupam američke interese. Američki interesi imaju itekako koristi od dobrih odnosa sa Srbijom. Mislim da Srbija jako dobro zastupa sopstvene interese i mislim da postoji osećaj u mnogim delovima Srbije, među građanima, da je potrebno imati bolje odnose sa SAD. Imamo puno toga zajedničkog i mnogo više, nego kada je reč o nekim problemima koji nas razdvajaju i ja se nadam da će ti odnosi ići napred i toga se tiče upravo taj Strateški dijalog i Krovni energetski sporazum. Mislim da se mi dobro nadopunjujemo, neke stvari koje mi možemo da uradimo za Srbiju i Srbija za nas, tako da bih ja voleo da imamo mnogo snažniji odnos i u tom pravcu i idemo, ali moram jasno da kažem da ja zastupam američke interese, Srbija zastupa svoje interese i mislim da možemo da nađemo način da se dogovorimo.
Kao što ste rekli, mi imamo svoje interese, odluke donosimo sami, ali kako onda odluke donose Srbi u Republici Srpskoj? To Vas pitam zato što ste učestvovali u mirovnim pregovorima i potpisivanju Dejtonskog sporazuma 1995. godine o okončanju rata u BiH. Nakon toga, Vaša karijera je nastavila da bude usko vezana za ovaj region. Ali, kada govorimo o Dejtonu, govori se o tom izvornom, originalnom Dejtonu. Da li nešto tako postoji danas i ko je dužan u BiH i RS da čuva taj Dejton?
- Dejtonski sporazum je bio vrlo uspešan, ali veoma mukotrpan proces. Ljudi čestu pominju 21 dan i 21 noć, pošto smo celu noć radili, u Dejtonu u Ohaju na tom sporazumu. Međutim, brojni problemi su nastali mnogo ranije i jedno od tih važnih pitanja je da su Srbi živeli u Bosni mnogo pre Dejtonskog sporazuma, Srbi koji su živeli tamo vekovima. Ono zbog čega je Dejton bio važan je da se napravi jedan vrlo složen model i mnogima se ne sviđa ta složenost. Ali, zašto je taj model bio kompleksan? U mnogim zemljama, naime, možete imati jedan narod koji je većinski, a imate druge koji se opisuju kao manjine. U Dejtonu nemamo manjine. Srpski, hrvatski, bošnjački narod u okviru Dejtona su ravnopravni i ti narodi su praktično su narodi osnivači BiH. To je bilo složeno, veoma kompleksno sprovoditi taj sporazum. Bilo je puno nesuglasica. Ja sam tamo bio pre 30 godina, sada sam ovde i ja sam pomalo razočaran, jer sam se nadao da će političke stranke koje će biti formirane, ne na bazi narodne pripadnosti, već i političke stranke koje će se formirati oko nekakvih društvenih pitanja, recimo da jednoj bošnjačkoj stranci bude zgodno da sarađuje sa nekom političkom strankom bosanskih Srba, recimo na porezima. Previše je bilo etničkih pitanja i teško je pregovarati po pitanju etničke pripadnosti, tako da se ispostavilo da je sve to jako teško. U Dejtonu smo se, tada, brinuli da će međuetničke linije biti pretvorene u nekakve "čekpointove", nešto što se tada često viđalo u Bosni. Taj problem nije nastao, ali smo imali druge probleme, tako da mislim da je jako bitno da ljudi probaju da sarađuju, ali što se tiče nekih daljih pitanja o tome kakva je situacija u BiH morate da pitate moje kolege u Sarajevu.
Malopre ste rekli da ste tri i po godine ovde, ali to je samo jedan deo Vaše karijere u Srbiji i nekadašnjoj Jugoslaviji, usko ste vezani za ovaj region i učestvovali ste u tim istorijskim momentima. Kako pamtite Srbiju od pre tri i po godine? Šta se za tri i po godine sve promenilo? Kako vidite Srbiju za tri i po godine?
- Da Vam kažem, to je bilo fantastično iskustvo, da imam čast i privilegiju da budem u ovoj zemlji, da budem ambasador SAD u bilo kojoj zemlji je velika privilegija... teško je to objasniti. Posle Srbije 1999. bio sam u raznim delovima sveta. Puno je vremena prošlo i onda sam se vratio 2022. godine. Mislio sam da će moj problem biti da obezbedim nekakav kontinuitet, da nisu stale stvari 1999. godine, i shvatio sam da je situacija drugačija. Puno sam se trudio da moj način razmišljanja ne bude onaj od pre nekoliko decenija. Bio sam spreman da više slušam nego da govorim da bih mogao da razumem sadašnju situaciju u Srbiji. Trudio sam se i, ponekad, previše razmišljam o prošlosti, kao i neki drugi, ali uopšte posmatrano, shvatio sam kakva je danas situacija. Ono što je frustrirajuće, to ne govorim samo o Srbiji, već i o regionu, neki ljudi i dalje razmišljaju kao 1999. godine, smatraju da su ti problemi i dalje aktuelni posle 26 godina, a ja mislim da mnogi problemi imaju potpuno drugi oblik, jer je situacija potpuno drugačija danas. Ja nisam očekivao da ću se vratiti i da će Srbija biti zemlja sa najbržim ekonomskim rastom na Balkanu. Nisam očekivao da ću zateći Srbiju u kojoj je Beograd postao nekakva vrsta megalopolisa, to je jedan ogroman grad, najveći između Beča i Istanbula. Sve to nisam očekivao. Pitanje je, naravno, gledamo neke stvari koje nas brinu, a imamo stvari gde je zabeležen napredak. Ja više volim da gledam one stvari gde je zabeležen napredak, da bi smo mogli da se bavimo nekim pitanjima koja su nas frustrirala. Srbija je sve više evropska zemlja. Mnogi Srbi to još uvek ne razumeju, treba da pogledaju puteve, da vide gde se Srbija uputila. Puno je frustracija u mojoj zemlji, i drugim zemljama, ali pitanje je da li Srbija ide u pogrešnom ili dobrom pravcu. Ja mislim da Srbija ide u dobrom pravcu. Ja ne kažem da problemi ne postoje, ne kažem da neuspesi ne postoje, ali očekujem u naredne tri godine da se ovaj put nastavi. Srbija mora da poradi na nekim stvarima, ima unutrašnje probleme. Moja zemlja, Amerika, isto ima unutrašnje probleme. Kao građanin Amerike treba da brinem o našim problemima, Srbija o svojim. Ne sumnjam da je Srbija uspešna i da će biti još uspešnija u narednom periodu.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
SKANDAL NA PROTESTU ISPRED RTS! Prizivaju smrt i sahranu predsednika Vučića, jezive pretnje na Šolakovim medijima: "Za ovoga važi 'Bio je dugačak čovek'"