DŽONATAN MUR EKSKLUZIVNO ZA KURIR: Kurti je izgubio poverenje SAD, Srbija može igrati važnu ulogu u traženju mira u Ukrajini

Ambasador Džonatan Mur, američki diplomata u penziji i viši saradnik Atlantskog saveta, službovao je u Beogradu na samom početku svoje diplomatske karijere, ranih devedesetih godina.

U intervjuu ističe da je Aljbin Kurti "sto posto" izgubio poverenje američkih partnera i da je krajnje vreme da Priština ispuni obavezu formiranja Zajednice srpskih opština. Naglašava da “Amerikanci Srbiju vide kao veoma uspešnog i značajnog partnera i da Srbija igra značajnu ulogu u smirivanju sukoba u Ukrajini i da bi mogla biti korisna u traženju trajnog mira između Rusije i Ukrajine”

Vi ste američki diplomata sa bogatim iskustvom u regionu Zapadnog Balkana, bili ste ambasador, šef misije OEBS-a u Bosni i Hercegovini, sada ste viši saradnik u Atlantskom savetu u Vašingtonu. Ako se sećate vremena kada ste službovali ovde, kada ste bili zaduženi za zemlje ovog regiona ispred Stejt departmenta i OEBS-a, kako biste uporedili to vreme prošlosti i sada?

- Te 1991. godine u američkoj ambasadi u Kneza Miloša ja sam bio, ako ne najmlađi, onda jedan od mlađih američkih diplomata u SFRJ. Od tada se mnogo promenila situacija u Beogradu, ali i širom Zapadnog Balkana. Učinjeno je mnogo pozitivnih koraka, a najbolji je integracija ka Evropskoj Uniji. Zatim, ekonomski razvoj, ali i daleko više demokratije i vladavine ljudskih prava nego što je to bilo ranije. I to je za mene ohrabrujuće. Svima koji su na Balkanu preživeli razne krize, sankcije, rat, opsade, jasno je da je sada situacija neuporedivo mirnija. Ne znači, naravno, da su svi ljudi zadovoljni, nisu ni svi u Americi zadovoljni. Ali ipak, mislim da je u Srbiji i na Zapadnom Balkanu situacija daleko stabilnija, praktičnija i bezbednija nego što je nekada bila.

Donald Tramp je predsednik - Kakva je sada strategija SAD prema Zapadnom Balkanu i Srbiji? Da li se mogu očekivati značajne promene u američkom pristupu sa Trampom koji je pragmatičan i specifičan u donošenju odluka i vođenju politike? Može li Tramp doneti novu dinamiku za rešenje otvorenih pitanja, konkretno za Srbiju?

- Što se tiče nove administracije predsednika Trampa, dinamika je tačna reč. Mi vidimo da sve što je obećao tokom kampanje on radi svaki dan ogromnom brzinom. To neke ohrabruje, nekim drugim možda smeta. On je čovek koji posao radi otvoreno. Vi to u Srbiji kažete: “Što na um, to na drum”. Za manje od mesec dana od njegove inauguracije, mnogo je promena, i to u raznim departmanima, u agencijama naše vlade… Radi se punom parom i to radi čitava administracija. A što se tiče Zapadnog Balkana, predsednik Tramp je i ranije imao svoje kontakte i veze, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 2020. godine u prethodnom mandatu bio kod njega na sastanku u Beloj kući.

Da, tada je potpisan Vašingtonski sporazum.

- Tako je. Poznata je stvar da na radnom stolu predsednika Trampa ima mnogo raznih izazova i možete biti zadovoljni što Zapadni Balkan u ovom trenutku nije među najvišim prioritetima, što u poređenju sa situacijom od pre 30 godina, nije bio slučaj. To ukazuje na relativno dobru situaciju. U Americi postoje i domaći izazovi, pitanje migracije, a zatim kao fokus i nedostatka mira u Gazi, Izraelu, Ukrajini… Mislim da ljudi u blizini Trampa, uključujući i ambasadora Ričarda Grenela, savršeno dobro znaju da Zapadni Balkan igra pozitivnu i važnu ulogu i da smo mi bili prisutni ovde decenijama unazad, kada smo učestvovali u završetku rata u BiH, a i danas je Srbija garant Dejtonskog sporazuma.

Kada ste pomenuli ambasadora Ričarda Grenela, on je sada imenovan za specijalnog izaslanika za krizne misije u svetu. Da li će se, međutim, baviti i normalizacijom odnosa Beograda i Prištine?

- Vi naravno to morate i njega pitati. Jasno je da čovek ima mnogo novih fokusa. On je bio angažovan i u Venecueli i uspeo je vratiti neke američke državljane koji su bili tamo u zatvoru. Biće angažovan širom sveta. Što se tiče Balkana, ambasador Grenel ima mnogo iskustva i hoće da komentariše aktuelne događaje na Kosovu i da se tokom mandata angažuje.

Odnosi Srbije i SAD su veoma unapređeni i deluje da trasiraju pozitivan put i za budućnost.

U septembru je potpisan strateški sporazum o energetici, nedavno je potpisan sporazum o strateškom dijalogu. Kako vidite te odnose u budućnosti? Da li Amerika Srbiju vidi kao svog partnera u ovom delu Evrope?

- Mislim da Amerikanci vide Srbiju kao veoma uspešnog i važnog partnera na mnogim nivoima. To se vidi i u vezi sa ratom u Ukrajini. Srbija igra važnu, konkretnu ulogu u vezi sa smirivanjem tog rata. Srbija poštuje suverenitet Ukrajine i igra i druge uloge u veoma pozitivnom smislu. Svima je jasno da je najbolje završiti taj rat, da nađemo način za prekid, ne samo vatre, nego način za prekid čitavog konflikta. Srbija je napravila značajne promene u odnosu na pre 30 godina, pogledajte sada trgovinske odnose sa Albanijom. To je nešto što nikada ranije u istoriji nije bilo. To znači da predsednik Vučić ima drugačije vizije i u konkretnom slučaju ima dobre odnose sa premijerom Edijem Ramom. Korektni su odnosi i sa Severnom Makedonijom. Sada je Hrvatska prošla izbore, ima i svoje domaće pitanja, ali uglavnom Srbija ima i korektne odnose sa Hrvatskom. Svakako dobre odnose sa Mađarskom i na kraju, već pomenuto, Srbija je garant Dejtonskog sporazuma za stabilnost Bosne i Hercegovine. Sve to je veoma važna i međunarodna uloga za Srbiju. Pomenuli ste sporazum iz energetike, ne zaboravimo mogućnost za litijum. Mi podržavamo put Srbije ka Evropskoj uniji. Svesni smo da Srbija ne traži članstvo u NATO i to razumemo kao njen izbor.

Rekli ste vrlo značajnu rečenicu: “Da Srbija ima važnu ulogu ka rešenju rata u Ukrajini”. Na koji način vidite važnu ulogu Srbije za to? U našim medijima je bilo reči da je moguće da Beograd bude to mesto gde bi mogli da se vode pregovori, gde bi potencijalno moglo doći do susreta između Donalda Trumpa i Vladimira Putina. Da li je to ta važna uloga?

- Istu tu priču čuo sam i ja. Što se tiče Srbije, zbog dobrih odnosa sa Ruskom Federacijom, ali i zbog poštovanja suvereniteta Ukrajine, mislim da se može razgovarati na pomenute teme. Naravno to zavisi od svih mogućih učesnika. Trajni mir se ne može postići ako Ukrajina ne bude prisutna na tim sastancima. Znači, uloga Srbije bi mogla biti korisna i značajna u traženju mira između Rusije i Ukrajine, zašto da ne?

Odžani su izbori na samoproglašenom Kosovu i to je donelo nove političke izazove s obzirom na to da Samoopredeljenje koje vodi Aljbin Kurti nema mogućnost da samostalno formira vladu. Smanjen mu je i pregovarački potencijal sa strankama opozicije. Ne zna se šta će biti, ali može li se predvideti neka buduća strategija Amerike za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine ili je ipak ta tema u rukama Evropske unije?

- To nije jednostavno pitanje. Dodao bih da smo mi srećni jer imamo novog izaslanika EU Petra Sorencena, koji je Danac i veoma je iskusan diplomata, bio je ambasador EU u Sarajevu. I mi smo se još pre skoro 30 godina upoznali u
Bosni i Hercegovini. EU vodi dialog između Beograda i Prištine. Mi Amerikanci poštujemo činjenicu da Srbija ima svoje stavove i perspektivu prema Kosovu. Što se tiče normalizacije, to je veoma otvorena reč, šta bi to konretno značilo? Malo više trgovine, malo više poštovanja raznih dokumenata, nadamo se manje tenzija. I to ne bi značilo nikakav poraz ni za Beograd, ni za Prištinu. Normalizacija odnosa nije pitanje diplomatskih odnosa, nije to pitanje priznavanja nezavisnosti. I to govorim u svoje ime, to je jedna praktična stvar.

A što se tiče budućeg predsednika privremenih prištinskih institucija?

- Jasno je da je Aljbin Kurti izgubio svoju većinu, njegov pokret Samoopredeljenje je na prethodnim izborima imao 50 odsto, sada oko 40. Formiranje većine je zadatak za druge stranke, uključujući i Srpsku listu i pokušaj za formiranje neke koaliciju sa strankama PDK, LDK, AAK, sa Srpskom listom… I onda u prvim danima da nove vlasti u Prištini urade sve što je Kosovo obećalo davno. Da se formira Zajednica srpskih opština, da se otpočne dijalog koji sa Kurtijem nije dao nikakav napredak. Kurti je samo pravio probleme, bio je izvor frustracije i Vašingtona i Brisela. On je odbio bilo kakvu vrstu prave, konkretne, praktične saradnje sa Zapadom.

Znači li to da je Aljbin Kurti posle svega izgubio poverenje američkih partnera?

-Sto posto jeste. To je i poruka ambasadora Grenela, to je i poruka ljudi na terenu iz američke vlade. Aljbin Kurti je odbio mnogo ponuda, ideja i pokušaja. Zahteva se da Kosovo bude članica međunarodnih organizacija kao EU i NATO, pa čak i UN. Ali nije saradjivao sa medjunarodnom zajednicom. Neke članice EU nisu ni još uvek nezavisnost Kosova. Zemlje koje jesu članice NATO-a takođe nisu priznale nezavisnost Kosova. Podsetio bih da Kosovo nije završilo svoj domaći zadatak. Nije to veliki i dug spisak, ali je mnogo vremena, za ovih skoro 12 godina morali su imati tu Zajednicu srpskih opština. To nije komplikovana stvar, to može da bude najjednostavnija stvar.

Znači li to da smo posle ovog Kurtijevog rezultata na izborima, bliži formiranju Zajednice srpskih opština sa novom administracijom koja će doći u Prištinu?

- Teoretski nije uvek bio slučaj da stranke koje su sada u opoziciji i koje bi možda formirale koaliciju, spremne da urade sve što traži međunarodna zajednica. Ovo su osetljiva pitanja. Biće veoma važno da se vide mogućnosti neke nove koalicije, ali da, deluje da jesmo bliži formiranju Zajednice srpskih opština.

Poznajete dobro prilike u ovom regionu, gde mogu biti najveća bezbednosna žarišta, kada je reč o Zapadnom Balkanu?

- Ima puno i previše oštre retorike. To se neretko koristi i za političke svrhe. Nažalost, nivo političke retorike je veoma visok u BiH. Sada sam bio i tamo. Oni stalno govore da su dobri, da su drugi loši… Užasan je to rat bio i svi osećaju da je i 30 godina kasnije, nakon Dejtonskog sporazuma, BiH još uvek predmet raznih verbalnih tenzija. Iako je tih 30 godina prošlo bez velikih konkretnih sukoba, ne znači da je i mirna budućnost garantovana. Mi se nadamo da će zahvaljujući vlastima u BiH, u Srbiji, i na Kosovu, kao i zahvaljujući KFOR-u, biti mira, iako je to teško garantovati unapred, jer je nivo užasne, nediplomatske, nekorisne retorike. To treba smanjiti, ljudi traže rezultate, a ne retoriku.

Nedavno su uvedene američke sankcije Naftnoj industriji Srbije NIS. Kako se može dalje razvijati ta situacija?

- Nadam se da nije nikome uvredljivo, ali ja mogu reći jer sam diplomata u penziji, možda sada otvorenije govorim o toj temi, nego u prošlosti. NIS je najveća, najvažnija rafinerija, ne samo u Srbiji, nego na Balkanu. Moram da kažem da je bila ogromna greška neke bivše vlade koja je NIS prodala za onako nisku cenu.

Da, 2008. NIS je Rusiji prodat za 400 miliona evra. I vrednosti tada i sada je naravno više. Znači, pitanje je sada kako je moguće nešto promeniti. NIS je strateška važnost Republike Srbije i ovo su veoma bitna i komplikovana pitanja za sadašnje vlasti koje mogu ići u pravcu otkupa ili preko neke druge firm. Da li će biti uvedene sankcije na svim mogućim nivoima, stvarno ne znam. To je pitanje za administraciju predsednika Trumpa. Ali je jedno jasno, da je u sferi energetike veoma važno da se ima više izvora i to Srbija savršeno razume.

Kada je reč o geopolitici, čula sam jednu rečenicu koja dobro opisuje situaciju: “Istorija uglavnom piše reprize, ali sada sprema premijeru”. Znači li to da niko ne može da predvidi šta će se desiti na svetu, pre svega po pitanju glavnih žarišta, Bliski Istok, Ukrajina, sva druga potencijalna svetska žarišta …Kakvo je vaše viđenje stvari, kao iskusnog diplomate?

- Balkanci, ljudi u Srbiji, ili u vašem komšiluku, preživeli su sve i svašta. I ratove, i bombardovanja, druge užasne krize i tragedije. Pomenuli ste Bliski Istok, Ukrajinu. Niste pomenuli užasni građanski rat koji se dešava i danas u Sudanu. Ima miliona žrtava, migranata, izbeglica, a nema pažnje. Nema pažnje ni svetskih medija, ni američkih, jer nema novinara, nema dopisnika. Uslovi su do te mere užasni. Broj žrtava je možda veći nego u Gazi. Mi moramo imati pažnju prema svim tim krizama. Niko ne može da zaboravi istoriju, iskustva prošlosti. Ne možete ni vi ovde na Balkanu. Moraćemo da sarađujemo sa Međunardnom zajednicom i organizacijama i Srbija u tome ima svoju perspektivu i ulogu. I Srbija sebe treba da tako pozicionira, ne samo u unutrašnjim pitanjima, nego u međunarodnim.

Intervju sa Silvijom Slaming