"PRODALA SE VUČIĆU, TO NEĆEMO GLEDATI" Brankica Stanković na udaru zbog intervjua s predsednikom: Autori uvreda opet pokazali koliki KOMPLEKS IMAJU OD VUČIĆA

Tužno je i pomalo glupo, ali i vrlo predvidljivo, kako je jedan deo naše javnosti reagovao na vest da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić u četvrtak dati intervju Brankici Stanković sa TV Insajder.

Zanimljivo je da autori ovakvih poruka nisu svesni da na taj način demonstriraju svoju inferiornu poziciju u odnosu na Vučića. Priznaju mu da je sila sa kojom se ne sme ukrstiti put, nepobedivo mitsko biće čiji se glas ne sme čuti, niti videti njegov lik, neko s kim je poraz u direktnom sukobu neminovan.

Prosto je neverovatno da ova istina izmiče i ljudima koji bi to po svom profesionalnom opredeljenu to morali da znaju. Tako „marketinški stručnjak“ Igor Avžner, nekada savetnik Mlađana Dinkića a sada Zdravka Ponoša poziva na bojkot Vučićevog intervjua i piše „Kako on nama 13 godina, tako ćemi mi njemu jedan sat“, potpuno nesvestan da ova vremenska disproporcija nije slučajna i da najvernije odslikava razliku među njima. U svemu. Kao kad muva iz basne sleti volu na rog pa ga pita da li mu smeta!

Druga jedna javna ličnost, akademik Dušan Teodorović, osnivač Proglasa i agilni davača mišljenja na razne teme, podržava Avžnerov bojkot (muva koja je sletela na drugi rog) i kaže da neće gledati Vučićev intervju jer je „Vučić nenadležan“!
I to je argument ozbiljnog čoveka koji na blagajni SANU za svoju mudrost svakog meseca dobija dodatak od oko 800 evra! Kad je Vučić „nenadležan“, zašto se Proglas toliko bavi njime, pa je čak i svoj politički program naslovio sa Mere za „dan posle“ Vučića?

I Avžner i Teodorović pripadaju onoj grupi „istaknutih ličnosti van stranaka“ u kojoj kao zapeta puška čekaju svojih pet minuta članovi toliko pominjane prelazne vlade. Paradoksalno je, ali njima zaista nije potrebno da znaju šta politički protivnik misli, govori i preduzima.

Sprsku opoziciju čine ljudi jedne ideje: „osvojiti vlast u Srbiji“, kojima se Aleksandar Vučić isprečio na putu. Oni nemaju politički program kojim bi parirali Vučićevom, pa im je zato svejedno šta će on da preduzme, nemaju argumente kojima bi se suprotstavili Vučićevim. Njihova je strategija, i njihova takktika: „Daj nam vlast, daj, daj, daj…“

Navikli su na Šolakove novinare sa kojima nema iznenađenja, niti teških pitanja, i ubeđeni su da su svi intervjui unapred dogovoreni. Nezamislivo im je da postoje novinari sa integritetom i isti takvi njihovi sagovornici među političarima.

Avžnera, Teodorovića i njihove drugare nemoguće je ubediti da je moguć drugačiji život izvan rovova u kojima godinama čuče. Recite im da negde postoji svet u kojem ljudi sučeljavaju ideje, da različito mišljenje nije razlog za linč, da se na vlast dolazi izborima… i gledaće vas s mešavinom neverice i straha.

Zato je lako zamiisliti ih kako u četvrtak gase televizore i pljuckaju sebi u nedra da se zaštite od uroka. Odvajkada ljudi tako rade kad vide čudo neviđeno.

 Vučić u stilu čuvenog crtaća "La Linea"