KO JE JEDINI POLITIČAR SA KOJIM BI VUČIĆ OTIŠAO NA VEČERU: Poslednji Mohikanac kubanske revolucije i čovek koji je na Kubu doneo mobilne i televizore

"Raul Kastro drugi put i Nikola Jokić, prvi put", ovako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić juče na svom svom Tik-tok nalogu na odgovorio na pitanje sa kojim bi istorijskom ličnošću voleo da večera koje mu je postavio ministar finansija.

Verovatno se nijedno prezime ne može vezati za jednu državu kao što se prezime Kastro veže za Kubu još od pedesetih godina 20. veka.

Pa ipak, iako bi neko mogao da pretpostavi da je Raul život proveo u senci starijeg i poznatijeg brata, čuvenog revolucionera, to nije baš potpuna istina.

Raul je 1953. pomogao je starijem bratu Fidelu da isplanira i sprovede u delo napad na vojne barake u kasarni "Monkada" u pokušaju da sruše generala Fulhensija Batistu. Uhvaćen je i osuđen na 13 godina zatvora zbog učešća u napadu, ali je amnestiran 1955. i posle toga je pobegao u Meksiko. Kažu da se Raul tokom tog perioda sprijateljio s Če Gevarom, koga je nakon toga upoznao s Fidelom.

Raul Kastro se vratio na Kubu u decembru 1956. godine brodom Granma kao deo Fidelove grupe izbeglica nazvanih Revolucionarni pokret 26. jul. 

Oni su počeli gerislki rat sakriveni u planinama Sijera Maestra, na kraju su uspeli da svrgnu vladu i proteraju generala Batistu, srušivši njegov proamerički režim.

 Kastro je imenovan za glavnokomandujućeg Revolucionarnih oružanih snaga i na toj funkciji je bio od 1965 do 2008. Dužnost predsednika Državnog saveta preuzeo je 31. jula zbog bolesti brata Fidela. Kubanski parlament je 2008. godine jednoglasno izabrao Raula  za novog predsednika Kube i vrhovnog komandanta njenih oružanih snaga, a na toj funkciji je ostao do 2021. godine, čime je završeno 60 godina vladanja braće Kastro ne samo Kubom, već i Komunističkom partijom. 

Bez obzira da li je prevodio vojne parade ili čitao kubanskim seljacima, gotovo uvek je nosio maslinastozelenu uniformu,  za vreme njegovog boravka na mestu predsednika Kube, na to ostrvo je došao Papa Franja. 

 Raul se 2015. rukovao sa Barakom Obamom, predsednikom Amerike i mnogi su taj potez protumačili kao početak otopljenja odnosa između dve zemlje. Dvojica lidera ponovo su se srela 2016, kada su zajedno gledali bejzbol utakmicu u Havani tokom Obamine istorijske posete ovoj komunističkoj državi.

 Ostao je upamćen kao čovek koji je znatno relaksirao ekonomiju uvodeći znatno veći prag tolerancije prema privatnim preduzećima, a odluka da dozvoli građanima kupovinu mobilnih telefona i kompjutera za ličnu upotrebu naišla je na odobravanje stanovnika do tada izuzetno zatvorene države.

Već u tom periodu mnogi su primietili razlike u odnosu na ponašanje njegovog brata na vlasti. Dok je Fidel tražio pažnju, Raul je bio znatno povučenija osoba, ali i izuzetno pragmatičan političar.

 Trudeći se da unapredi proizvodnju hrane, neiskorišćeno državno zemljište je dao privatnim posednicima.

Na poslednjem Kongresu Komunističke partije doneo odluku da se u 89. godini povuče s mesta predsednika. U salu je ušao u vojnom odelu, a tokom govora naglašavao je razloge zašto je odstupio s funkcije.

„Imam osećaj da sam ispunio svoju misiju i siguran sam u budućnost naše domovine. Ništa me nije prisililo na donošenje ovakve odluke. Dok živim biću spreman da branim socijalizam s više snage nego ikada“, rekao je Kastro na oproštajnom govoru koji je završio uobičajenim pozdravom „Živela slobodna Kuba“, kazao je Raul čime je okončana jedna čitava era ne samo na Kubi, već i u svetu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa kubanskim predsednikom Raulom Kastrom u Havani 2017. godine.

Kurir Politika / J. Pronić