KO IMA KORIST OD PRIČE O ZVUČNOM TOPU?! Vučić sigurno ne! Ali onima kojima je 15. mart bio Dan D, OPOZICIJA, ŠOLAKOVI MEDIJI, PLENUMI ovaj scenario je baš legao

Rasprava o incidentu na samom kraju skupa 15. marta zasenila je ceo događaj koji je impresionirao posećenošću i odgovornošću svih aktera, zbog čega je prošao bez ijedne intervencije policije. Odgovor na pitanje šta se zaista dogodilo 15. marta, prilikom 15 minuta tišine daće istraga Prvog osnovnog javnog tužilaštva, a u redovima koji slede mi ćemo samo navesti do sada poznate činjenice, od kojih se neke u ostrašćenim političkim diskusijama previđaju ili svesno zanemaruju.

Epidemiolog prof dr Zoran Radovanović, poznat po svojim opozicionim uverenjima, napisao je:

„Mene i suprugu je 15 minuta tišine zateklo u Kralja Milana, blizu Beograđanke. Malo pošto sam u 7:10 pogledao na sat, čuo se prodoran zvuk i, kako mi se učinilo, blesnula je svetlost. Mislio sam da je turiralo neko vozilo i krenulo u masu. Nastao je stampedo. Stajali smo uz ivičnjak, tako da smo pali na trotoar, a nekoliko ljudi je pregazilo preko nas. Srećom, dobro smo prošli“, poručio je Zoran Radovanović.

Kristina Kljajić, dopisnica BBC beleži:

„Ni od kuda zvuk. Kao da se kola u punoj brzini spuštaju niz Resavsku. Ali iz daljine. Hitna pomoć, prva pomisao. Nije, nema sirene. Neko se zaleteo autom, sledeća. Vidim par ljudi ispred mene kako šire ruke i sklanjaju okupljene sa ulice. Svi se instinktivno pomeraju ka trotoaru. Mnogo nas je i nemoguće je napraviti korak. Uplašila sam se.“

A Tatjana Ohm, novinarka „Welta“, ovako je opisala sporni događaj:

„Nakon 12 minuta (tišine), odjednom čujem zvuk. Nisam mogla da identifikujem kakav. Onda se truba oglasila, i odjednom panična gužva se formirala ispred mene. Ja i ostali bili smo prikovani uz ulazna vrata. Situacija je bila potpuno zbunjujuća. Trebalo nam je neko vreme da se vratimo u normalne pozicije.“

Iz ovih iskaza i brojnih sličnih svedočenja proizlazi da je „nešto“ izazvalo nagli pokret mase. Pišemo „nešto“ jer je „zvuk“ koji svi pominju mogao da bude tek posledica – mešavina usklika, jauka, struganja obuće po asfaltu i komešanja hiljada već uplašenih ljudi. Analiza snimaka koje je juče objavio Kurir, i koja ukazuje na mogućnost da je panika krenula od ugla Kraalja Milana i Dragoslava Jovanovića (kod nekadašnjeg bioskopa Zvezda), podržava ovu mogućnost – da je do našeg epidemiologa i do stranih dopisnica prvo dospeo huk uspaničene mase, a onda talasanje uznemirenih ljudi. Takav zvuk odbijao bi se od okolnih zgrada pa je do Kristine Kljajić kao odjek mogao da dođe iz pravca Resavske ulice, što sa jasno usmerenim zvukom iz veštačkog izvora ne bi bio slučaj…

Što se tiče priča o „hiljadama ljudi u ambulantama zbog oštećenog sluha“ koje kolaju društvenim mrežama a prenose ih nekritički Šolakovi mediji, jedan deo svakako otpada na "pumpanje", dok za drugi objašnjenje ima psihologija. Svojevremeno su se američke diplomate u Havani žalile da imaju migrenu, mučnine, vrtoglavicu i jake bolove u ušima. Posle Kube, slučajeve su prijavili i u Ženevi, Berlinu, ali i u drugim gradovima širom sveta. Američki zvaničnici tvrde da je „mala verovatnoća" da iza ovoga stoji neprijateljska strana sila.

Činjenica je, takođe, da je „okidača“ za paniku moglo da bude više: strah izazvan prizorima redara koji brzo skidaju svoje prsluke i nestaju u masi, i njihovih komentara da imaju naredbu da se povuku; turiranje motora nekog bajkera; neslana šala ili diverzija povikom ili činom koji je izazvao strah u najbližem okruženju... ili pominjani „zvučni top“. Do sada se, međutim, niko nije javio da kaže da je bio svedok početka meteža. Ovo je prirodno ako je razlog neki od napred navedenih, ali bi bilo vrlo čudno ako je paniku izazvao „zvučni top“. On emituje zvuk pravolinijski, i neko je po prirodi stvari morao da bude vrlo blizu ispred njega, da istrpi najjači udar, kao što je i neko morao da bude iza uređaja i da primeti da se nešto neobično dešava. Takvih svedoka, ili onih koji bi videli uređaj, nema. Osim toga, kakav je to uređaj za razbijanje demonstracija kad je već nekoliko minuta posle njegovog delovanja sve opet isto, masa je tamo gde je bila?

U svim policijskim istragama počinje se od principa „cui bono?“, odnosno od traženja odgovora na pitanje „kome zločin koristi?“

Počnimo od Aleksandra Vučića. U kom će se pravcu razvijati protest, koliko će biti nasilan, hoće li biti pokušan državni udar… ništa od toga nije se znalo ni dan ranije, ni do kasno popodne 15. marta. Ali u 19 sati bilo je izvesno da je sve prošlo u apsolutnom redu. Zbog čega bi tada Aleksandar Vučić naredio razbijanje demonstracija i neizostavno krvoproliće?

S druge strane, priča o „zvučnom topu“ i te kako je dobro legla svima onima koji su 15. mart proglašavali za „dan odluke“, dan posle kojeg ništa neće biti isto. Ako je u pitanju diverzija, izvedena je u trenutku kad je postalo izvesno da se protest završava bez najavljivanih promena, s namerom da se njegov tok u poslednjem trenutku preokrene. Ako je panika plod sticaja okolnosti, što je verovatnije, onda je Bog pogledao opozicione stranke koje posle onakavog skupa inače ne bi imale šta da kažu. I Šolakove medije kojima je nabačena nova lopta za besomučno pumpanje. I naravno – studente blokadere koji sada imaju novi razlog za nastavljanje besmislenih šetnji. Dodajmo, kad je reč o studentima, i ovo: histerija o „zvučnom topu“ gurnula je u drugi plan neophodnu analizu organizovanja njihove redarske službe. „Mi smo se dogovorili da na svaku naznaku incidenta, da se povučemo odatle“, rekli su sinoć u Utisku nedelje. Pozvali su na (neprijavljeni!) miting stotine hiljada ljudi, a oni koji su bili zaduženi za održavanje reda planirali su da se povuku „na svaku naznaku incidenta“! Takva organizacija skupa vrlo je neodgovorna prema građanima koje su pozvali na učešće…

U interesu države je da se ovaj događaj potpuno rasvetli, i treba verovati da će Tužilaštvo brzo izaći pred javnost sa verodostojnim izveštajem. Zbog građana, jer nikakvi argumenti neće delovati na one koji sada tvrde da je „Vučić pucao iz topa na narod“ i da je „veteranu 63. padobranske pokvario pejsmejker“. Tako im je lakše...

 Dragan Đilas na blokadi Žeželjevog mosta