Miščević: Srbija rešena da ispuni sve rokove Briselskog sporazuma

BEOGRAD - Primena briselskog sporazuma i napredak u reformama od ključnog su značaja za nastavak procesa evrointegracija zemlje, izjavila je Tanja Miščević pošto je prihvatila funkciju šefa pregovaračkog tima Srbije za pregovore o članstvu u Evropskoj uniji.

Miščević je ocenila da je moguće ubrzati evrointegracije zemlje, uz naglasak da "politički uspeh u implementaciji briselskog sporazuma, bez napretka u reformama, neće baš doneti veliki napredak".

"Moramo biti svesni da su usprovođenje briselskog sporazuma, rokovi, suštinski deo za otvaranje pregovora. Ali ne samo to. Uvek podsećam na činjenicu da svi reformski procesi u zemlji moraju da budu ispunjeni jer nas vrlo brzo čeka i izveštaj Evropske komisije o napretku", navodi ona.

Miščević, koja je juče prihvatila ponudu prvog potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića da preuzme mesto šefa pregovaračkog tima Srbije sa EU, smatra da u Srbiji postoji rešenost da se ispune rokovi za primenu briselskog sporazuma, što će, uz reforme u zemlji, biti ključno za pozitivan izveštaj EK u oktobru.

Na pitanje da li je sigurna da će Srbiji u januaru biti potvrđen datum za početak pristpunih pregovora, Miščević kaže da o rokovima ne razmišlja, ali ističe da ne bi prihvatila mesto šefa pregovaračkog tima da nije sigurna da je moguće uraditi "nešto u tom smislu i čak ubrzati proces integracija".

"Naš posao je, naš domaći zadatak, ono čime treba da se bavimo, odnosno da se trudimo da svaki posao, i implementaciju briselskog sporazuma i sve zadatke koji su nephodni u reformskom procesu, uradimo na najbolji mogući načcin", ističe Miščević.

Prema njenim rečima, poglavlja 23 i 24, koja se tiču pravosuđa, osnovnih prava i bezbednosti, koja će prva biti otvorena u pregovorima, predstavljaju pitanja koja su "u velikoj meri oblikovala i proces pregovora i članstvo nekih država članica EU".

Govoreći o poglavlju 35, koje se odnosi na Kosovo, Miščević ukazuje da to pitanje ne može da bude završeno ni otvaranjem pregovora, niti u prvim godinama jer je reč o pitanju koje će nas u kontinuitetu stalno pratiti.

Ona navodi i da ima oblasti kojima se mora posebno obratiti pažnja, poput zaštite životne sredine koja će, po njenoj proceni, verovatno biti najobimnija, najteža i najkomplikovanija oblast i u samim pregovorima, ali i velike reforme koje "imaju problema", poput pravosuđa i administrativne reforme.

Komentarišući da li Brisel očekuje što brži odgovor u odnosu na prigovor o 24 sporne privatizacije, Miščević kaže da se stvari rešavaju u pravcu davanja odgovora, a da funkcija glavnog pregovarača i jeste da podseća i da ima stalni uvid nad oblastima koje eventualno mogu da predstavljaju problem.

U vezi sa razgovorom sa vicepremijerom Vučićem, Miščević kaže:

"Našli smo se na istoj liniji u toj priči. Ovo mi je prvi put da sam razgovarala o tom poslu. Znam da se od marta meseca pojavljuju napisi u novinama, ali ništa od toga nije bilo tačno. Nije bilo nikakvog ni ubeđivanja, ni pregovaranja, nego razgovor koji je doneo rezultat", navodi ona.