VUČIĆ U DONJOJ GRADINI: Napadnuta je Srbija spolja i iznutra, napadnuta Srpska! Napadnuto je to što Srbin hoće da se pita! Oni nama ne mogu da oproste Jasenovac

DONJA GRADINA - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas je u Republici Srpskoj prisustvovao obeležavanju Dana sećanja na žrtve zločina genocida NDH u koncentracionom logoru Jasenovac i njegovom najvećem stratištu u Donjoj Gradini.

Obraćanje predsednika Vučića

- Ponosan sam što sam danas sa svima vama ovde u Donjoj Gradini, jer svake godine menjamo sudbinu koju su nam namenili. Menjanjem sebe, osiguravamo budućnost našeg naroda i pokazujemo da ćemo živeti - poručio je predsednik Vučić obrativši se okupljenima u Donjoj Gradini i podsetivši na sva zverstva ustaškog režima u NDH i u, kako je rekao, fabrici smrti u Jasenovcu, čiji je cilj bio da se logorašima izbriše i srpsko ime i prezime, vera i poreklo...

- Partizani i Crvena armija bili su sedam meseci u Beogradu. Dan pobede, 9. maj se približava. Ko je dozvolio da, kako ga veliki Gideon Grajf naziva, "balkanski Aušvic" radi do 4. maja. Kako je moguće da brigade partizanske nisu napadale Jasenovac? Ko je dozvolio da se rad tog čuda od logora, produži, nastavi i da gotovo niko od Srba ne opstane?"

- Upravo zato je grupa od nekoliko stotina logoraša skupila sav svoj očaj, pretvorila ga u hrabrost i jurnula u slobodu. Ubrzo posle njih još 167 od kojih je preživelo samo 11 krenulo je u proboj ga Savi, ka životu. Ostali su stradali na bodljikavim žicama, u minskim poljima, i tu je kraj priče o Jasenovcu, jedinom logoru koji nikad nije oslobođen. Ušla je Crvena armija u Aušvic, u Jasenovac niko nije ušao dok nije sve bilo gotovo.

- Sve je počelo u leto '41 godine, kada je logor formiran. Politika NDH, koja je imitirala nacističku ideologiju, krenula je da imitira nacističku politiku smrti, i uspela da bude bolesnija od logora koje je sledila.

- Nigde toliko žrtava nije zaklano, ubijeno maljevima, testerama, paljeno, kuvano u kazanima, živo drano, vešano, davljeno, iskidano, ubijano, na najneverovatnije načine. I nigde se ljudski rod nije približio paklu kao što je to činjeno ovde u Jasenovcu. Ova fabrika smrti i užasa za 4 godine imala je samo jedan zadatak, da ubije što više Srba, Jevreja i Roma, rekao je predsednik Srbije.

"Napadnuti smo spolja i iznutra": Kad je Srbija krenula da se razvija posle mnogo godina propadanja, rekli su to ne možemo da vam oprostimo

- Napadnuti smo iznutra i spolja. Napadnuto je sve ono što smo mislila da nikad niko neće moći da napadne. Napadnuto je to što smo se drznuli da sami donosimo odluke, da budemo nezavisni, da poštujemo sebe i svoje žrtve. Pitali smo možemo li da oprostimo? Da zaboravimo ne možemo i ne smemo. Pitanje je drugačije, oni nama ne mogu da oproste sve što su nam činili. Ne mogu da nam oproste Jasenovac, nikada nam neće oprostiti što su te jame živi svedoci onoga što su činili protiv našeg naroda. Oni nama nikada neće oprostiti, kao što nam sa Zapada nikad neće oprostiti što su agresijom na Srbiju pokušali da nam otmu Kosovo i Metohiju...

- Kad je Srbija krenula da se razvija posle mnogo godina propadanja, rekli su to ne možemo da vam oprostimo. Ne možete da budete snažniji od regiona. Zato prave saveze sa tetitorijom koju čak četiri NATO zemlje ne pristaju. Neće nam oprostiti što smo hteli da živimo bolje. Neće nam oprostiti što nećemo da nam drugi biraju vlast, što Srbin hoće sam da se pita. U tome je naša najveća snaga. Nikada nećemo oprostiti onima koji hoće da nam ruše državu. Srbin to ne prašta, rekao je predsednik.

- Sloboda ne može da se da i uzme, ona je odluka svakog pojedinca, napadnuta je Srbija i spolja i iznutra, napadnuta je Srpska, napadnuto je to što smo se drznuli da sami donosimo odluke, da poštujemo sebe i svoje žrtve... Pitali smo se uvek možemo li da oprostimo, ali ne smemo da zaboravimo... Obrnuću pitanje, oni nama ne mogu da oproste Jasenovac, Jadovno, Prebilovce...

 Podsetio je i na činjenicu da je Crvena armija ušla u Beograd, da je i Sremski front bio završen, a da je u Jasenovcu i dalje ubijano najbestijalnijim načinima - dranjem, kuvanjem u kazanima... Vučić je podsetio i na to da je Jasenovac u NDH nastao po hitlerovskom uzoru ali da je kopija prevazišla original u toliko načina mučenja i zverskih načina ubijanja, prosto su se takmičili ko će da izmisli gori način...

- Napadnuto je to što Srbin hoće da se pita!, poručio je Vučić posle čega je usledio gromoglasan aplauz okupljenih.

Vučić je podsetio na to koliko Srbi vole svoju otadžbinu i svoju slobodu i rekao da je prvi predsednik Srbije koji je zvanično zatražio da poseti Jasenovac jer je samo hteo da položi cvet na veliki Kameni cvet..., ali mu to nije dozvoljeno. I pored toga, drago mu je što je njegov otac - posmrče ipak ponosan na njega jer se nikom nije dodvoravao...

Predsednik je obećao da će u Donjoj Gradini ali i u Beogradu nići velelepni memorijalni kompleksi poput Jad Vašema gde svi prvo odu kad posete Jerusalim.

Predsednik je dodao i da je obojena revolucija pri kraju, da su nam oteli Kosovo, da hoće da oslabe Srbiju jer se sve ovo događa u Republici Srpskoj, da im smetaju naši ekonomski uspesi... 

Obraćanje predsednika Dodika: Na delu je obojena revolucija

Prisutnima se obratio i predsednik Srpske Milorad Dodik.

- Želim da kažem da ovo mesto govori samo od sebe. Nije potreban nikakav zvučnik. Kada su me pitali šta je na mene ostavio najveći utisak od onoga što su činili da ubiju svakog Srbina, a to je da su malo dete ubacili u džak sa mačkom i taj džak bacili u Savu. Da li postoji gora smrt? Oni nisu samo ovde ubijali, nego su širom sela u NDH ubijali, i nema nijedno srpsko mesto gde nisu ubijani ljudi koji tu žive", rekao je Dodik.

- Nikada ne možemo da prihvatimo da je baš na ovom mestu ubijeno toliko Srba. 500.000 Srba, 33.000 jevreja i 40.000 Roma. I zadnji dan su ubijali. Znali su da su gotovi, ali hteli su da nastave da budu zločinci."

- Donja Gradina je simbol stradanja, koje svedoči o sistematskom ubijanju i tome da postoje monstrumi koji su hteli da zatru ceo jedan narod, ali da je današnje okupljanje dokaz da to nije moguće, rekao je Dodik.

"U pravu je predsednik Vučić. Njima ne treba jaka Srbija. Oni su zamislili da Srbija bude slaba. Koliko god pričali da moramo da se okrenemo novim realnostima, to ne možemo da prihvatimo. Kad smo se približili stabilnosti u regionu, i zahvalan sam predsedniku Vučiću što se izborio sa onima koji hoće da ruše. Na delu je obojena revolucija. Oni neće stati. U Nemačkoj pričaju kako su oni jedan narod, a nama pričaju kako smo mi bosanski Srbi. Nama je motivacija da političkim procesima dođemo do ciljeva. Ne želimo da niko strada ni sa naše, ni sa druge strane. Možete da radite ono što ste vekovima radili, ali nećete uništiti narodni zov, a to je da bude jedinstven. Ovaj narod zaslužuje da ima jedinstvenu državu, da se suprostavimo onima koji hoće da ruše našu crkvu. To vreme je prošlo", rekao je Dodik.

Parastos i pomen za nevine žrtve, molitveni deo ceremonije obeležavanja Dana sećanja

Predsednici Vučić i Dodik uputili su se posle polaganja venaca ka mestu gde se održava zvanična državna ceremonija koja se sastoji od molitvenog, svečanog i dela u toku kojeg će se obratiti zvaničnici. Na putu do tamo, predsednike Vučića i Dodika usput su zaustavljali i građani koji su želeli da se pozdrave i rukuju sa njima.

Parastos po pravoslavnim običajima završen je rečima Hristos vaskrse i neka im je laka zemlja. 

Molitva za sve nevine jevrejske žrtve

Rabin Isak Asijel pročitao je molitvu za sve jevrejske žrtve nabrojavši sva stratišta širom Evrope na kojima su u holokaustu Jevreji ubijani.

 Molitva za sve nevine romske žrtve 

 Molitvu je pročitao dr Dragoljub Acković na, kako je rekao, jeziku koji razumeju.  

Da se nikad ne zaboravi: Stradanje Kozarske Dubice

Strašna su stradanja srpskog naroda iz Potkozarja, posebno iz Kozarske Dubice, za koju se procenjuje da je tokom Drugog svetskog rata izgubila čak 18.500 svojih stanovnika i broj stanovnika koji je imala pre Drugog svetskog rata nikad više nije povratila i dostigla, toliko je ljudi bilo pobijeno. U Kozarskog Dubici je živelo pretežno srpsko, pravoslavno stanovništvo.

Čak decenijama kasnije, iz pojedinih sela oko Dubice godinama nije bilo regruta, mladenaca, svatova, đaka prvaka, jer su im pretke pobile ustaše, a seme zatrli.  

Predsednik Srbije položio venac u Donjoj Gradini 

Predsednik Srbije položio je venac u Donjoj Gradini odajući poštu žrtvama ustaškog genocida u logoru Jasenovac i njegovom najvećem stratištu Donjoj Gradini, koje se nalazi na teritoriji Srpske.  

Vučić i Dodik stigli u Donju Gradinu, položili vence

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik prvi je položio venac, a potom i predsednik Srbije Aleksandar Vučić sa delegacijom Republike Srbije, te preživeli logoraši a potom predstavnici jevrejske zajednice i predstavnici romske zajednice. Ruže su položili predstavnici diplomatskog kora i poslanici narodnih skupština Srpske i Srbije, te ministri u Vladi Republike Srpske, Savetu ministara, predstavnici gradova i opština Srpske i Srbije, SUBNOR-a...  

U delegaciji Srbije su predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić i ministarka Milica Đurđević Stamenkovski.

Vučić stigao u Banjaluku, dočekala ga Cvijanovićeva

Predsednik Vučić stigao je u Banjaluku gde ga je na banjalučkom aerodromu Mahovljani dočekala srpska članica i predsedavajuća Predsedništvom BiH Željka Cvijanović. 

Istorijski čas

U Donjoj Gradini u toku je Istorijski čas koji drži Dragoslav Ilić, istoričar Centra za istraživanje rata i ratnih zločina.

Pre početka ceremonije sećanja, konferansije je govorio o Jasenovcu, žrtvama ustaškog genocida i memorijalnom kompleksu podsećajući da su postojale tri vrste grobnica - prva u koju su saterivali žive ljude, druga u koje su bacali pobijene i pomrle logoraše i treća u koju su ustaše bacale kuvane i spaljene kosti iz obližnje fabrike sapuna.    

Tek šezdesetih godina prošlog veka, u ondašnjoj Jugoslaviji, izašle su prve komisije na stratište jer nije bilo poznato koliko je tačno logoraša pobijeno, istraženo je tek 20 odsto područja. Ustaše su skrivale tragove spaljivanjem, bacanjem tela u Savu, kuvanjem ostataka i zalivanjem krečom. 

U prenosu je rečeno da su ustaše svoje žrtve kuvale u kazanima i pravile sapune, a kosti ljudske bacale u Savu gde su decenijama kasnije nađene u mulju. U jame od jednog kvadratnog metra uspravno su stavljali još polužive ljude, njih 12 do 15, pa ih maljem odozgo udarali u glave i zatrpavali. Sačuvani su i kazani da svedoče o mukama koje su prošli logoraši a danas su tu da se ne zaboravi i da se pamti.

Spomenik u obliku Topole užasa, drveta pored kog je bilo srpsko stratište u selu Donja Gradina, danas se nalazi u Banjaluci ispred Skupštine Republike Srpske.

Donja Gradina je megapolis mrtvih, na 116 hektara Muzeja na otvorenom.

Liturgija povodom dana sećanja na žrtve genocida u NDH

U Crkvi Svetih apostola Petra i Pavla u Kozarskoj Dubici služena je liturgija povodom obeležavanja Dana sećanja na žrtve ustaškog zločina – genocida u koncentracionom logoru Jasenovac i njegovom najvećem stratištu Donjoj Gradini. Liturgiji, koju su služili sveštenici banjalučke i dubičke parohije, prisustvuju i kadeti Vojne akademije u Beogradu.

U Republici Srpskoj danas je Dan žalosti povodom sećanja na žrtve ustaškog genocida.

Dan sećanja na žrtve ustaškog zločina - genocida u koncentracionom logoru Jasenovac i njegovom najvećem stratištu Donjoj Gradini zajednički obeležavanju vlade Republike Srpske i Srbije. Poslednji preživeli zatočenici ustaškog koncentracionog logora Jasenovac počeli su proboj 22. aprila 1945. godine da bi se spasili iz te fabrike smrti, najveće na jugoistoku Evrope.

Prema podacima Spomen-područja Donja Gradina, u zloglasnom logoru Jasenovac tokom Drugog svetskog rata stradalo je 700.000 žrtava ustaškog zločina, među kojima 500.000 Srba, 40.000 Roma, 33.000 Jevreja i 127.000 antifašista.

U Jasenovcu je stradalo 20.000 dece. Vlada Republike Srpske proglasila je 27. april Danom žalosti povodom sećanja na žrtve ustaškog genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH od 1941. do 1945. godine.

Kurir.rs