OPOZICIJA KASKA ZA STUDENTIMA BLOKADERIMA: Stidljivo traže vanredne izbore čim je prošla opasnost da se oni zaista i raspišu

Vanredni parlamentarni izbori naprasno su postali tema za blokadere, prvo za pojedine grupacije među studentima a odmah potom i za neke u opozicionim redovima. Sled stvari je bio takav da je opozicija u prethodnih nekoliko meseci propustila dve prilike da na biralištima odmeri snage s vlastima, a najbolja je svakako bila kada je vlada pala. Međutim, čim je formirana nova vlada, kao da je za opoziciju i sve one koji bi da ruše vlast nastupio dovoljno bezbedan period, pa se pokrenula priča o vanrednim parlamentarnim izborima.

"Sad je odjednom sve hitno s izborima kod nekih grupacija. Dakle, to je jedna potpuna papazjanija. Nema nikoga ko to jasno artikuliše. Zavladala je jedna kakofonija u kojoj se ništa ne može razumeti i koja ostavlja sve nas i aktere i posmatrače zbunjenim. Meni to sve deluje kao probni balon. Od početka je bilo jasno da u svemu tome postoji značajan upliv politike, ali različitih politika. Plenumi i studenti blokaderi jedino su saglasni da treba da se sve blokira, a na ostale stvari imaju različite poglede. Neka studenti i nastavnici koji blokiraju organizuju svoje političke grupe, stranke, pokrete i šta god hoće, ali treba da omoguće nastavak nastave. Neka se oni mimo fakulteta bave politikom, ali izgleda da to sad nije ideja. Blokaderi i opozicija su propustili dve političke šanse - savetodavni referendum i vanredne izbore kada je pala vlada. Niko nije hteo ni jedan od ovih predloga, a sad se odjednom hoće izbori", podseća Vuletić.

Govoreći o blokaderima kao političkom akteru, Vuletić kaže da se često zaboravlja da među njima ima značajno mnogo razlika, te je nemoguće reći koliko iskrenosti ima u onim pozivima da studenti treba da naprave jasan otklon od opozicionih stranaka.

"Već na polju šta su društveni i politički ciljevi, kako ih postići i sa kim se može... ima jako oprečnih stavova i politika. Te razlike s vremena na vreme dolaze do izražaja i evo sad su tu kada se potegla priča o vanrednim izborima. Neki studenti su iskreni kada traže otklon od opozicionih stranaka, ali kod značajnog broja nije tako, jer su politički angažovani i oni trenutno, koliko vidim, čine srce blokaderskog pokreta. Izbori više nisu u fokusu vlasti, jer im ne trebaju. Izbori su bili potrebni pre nekoliko meseci da se predupredi sve ovo što se dešava, da se spasi obrazovni sistem i školska godina. Ispada da su im izbori postali tema čim je formirana vlada, umesto pre toga. Meni ovo liči na to da se traži novi povod da opozicija kaže da je pokradena i da zavrti novi krug tenzija", smatra Vuletić.

Loš tajming

I izvršni direktor agencije Faktor plus Predrag Lacmanović ocenjuje za Kurir da su tražioci izbora zakasnili sa tim zahtevom, jer je očigledno da je intenzitet protesta i blokada značajno opao, posebno od beogradskog protesta 15. marta.

"Oni na protestima ne uspevaju da ostvare svoje ciljeve i očekivalo se da krenu ili sa radikalizacijom ili sa konkretnijim političkim delovanjem. Ono od čega su se studenti u početku ograđivali i čak bežali od toga pokazalo se da je bio cilj od samog starta, a to je smena vladajućeg režima. Blokaderi su i sami osetili, a to smo mogli da čujemo i od njih, da se gubi tenzija ovih protesta, a samim tim i popularnost, tako da se moralo krenuti sa nekim konkretnim zahtevima i sada došli smo do toga da traže izbore. Tajming je više nego problematičan, jer vlada je tek formirana i ne vidim zašto bi sada, kada se njima prohte, vlast odmah morala da im izađe u susret. Pita se nešto valjda i vlast", napominje Lacmanović.

Kurir Politika