Intervju, ministar finansija u Vladi Srbije
Lazar Krstić: Mnogi u Srbiji imaju velike plate, a ne zna se šta rade!
Plan je da za tri do pet godina završimo strukturne reforme i stanemo na zdrave noge. Strane investicije su suštinske, ali moramo da pokrenemo i naša preduzeća
BEOGRAD - Vera u napredak.
Lazar Krstić (29), diplomac Jejla, funkciju ministra finansija vidi kao veliku čast. Svestan je da su veliki izazovi pred nama, ali spreman je da se uhvati u koštac s najtežim problemima - ekonomijom, i čak da bude zamajac promena u Srbiji jer je, kako kaže, inspirisan da radi i ima energije.
Zašto ste prihvatili poziv vicepremijera Aleksandra Vučića da preuzmete funkciju ministra finansija?
- Za mene je ovo velika čast, nešto što sam oduvek hteo da radim. To što je situacija loša, izazov čini većim. Kad su me pozvali iz kabineta potpredsednika Vučića i pitali da li sam zainteresovan da pomognem, bio sam iznenađen i uzbuđen. Rekao sam da stojim na raspolaganju. Ja nemam drugu zemlju.
Imali ste dobar posao u SAD, bili ste savetnik u kompaniji „Makinsi“. Šta su vam rekli roditelji i prijatelji kad ste odlučili da to napustite i vratite se u zemlju da rešavate najteže probleme?
- Reagovali su s nevericom. Većina ljudi razmišlja: „Zašto bi ti to radio kad si tamo uspešan i zarađuješ više“. Međutim, ovde imaš priliku da uradiš nešto za svoj narod. Jedan drug mi je rekao: „Nemoj to da radiš, ti si previše fin, čist za sve to“, a drugi: „Ti nikad nisi odustao zato što je izazov bio velik, zašto bi to sada učinio?“ I to je tačno, razlog je potreba da se pomogne državi. Namera mi je da ovde ostanem, imam porodicu.
Prvi utisci o poslu u Vladi?
- U ceo proces sam ušao vrlo skeptično, nemam nikakvu političku pozadinu, moji roditelji nisu članovi nijedne stranke. Ali posle svakog novog razgovora, ne samo s kabinetom potpredsednika Vučića, sve sam optimističniji. Postoji politička volja da se situacija popravi. Ona jeste teška, ali postoji zamajac, a možda ću ga i ja dati.
Kako planirate da popravite finansijsku situaciju?
- Imamo velike izazove u narednih šest meseci do godinu dana, a plan je da za tri do pet godina završimo strukturne reforme i stanemo na zdrave noge. Moramo da radimo dve stvari paralelno - sredimo javne finansije i pokrenemo realnu privredu. Moramo svoju kuću da dovedemo u red, smanjimo budžetski deficit, kao i javni dug, ili da ga bar refinansiramo tako da su nam kamate održive. Strane investicije su od suštinskog značaja, ali moramo da pokrenemo i naša mala i srednja preduzeća, a revitalizujemo javna.
Hoće li biti smanjenja penzija? Znate li kolika su primanja penzionera?
- Naravno da znam, najmanja penzija je oko 13.000 dinara. Penzije jesu ogroman deo budžeta, ali ne može se o njima govoriti izolovano. Moramo da imamo budžetsku disciplinu i ispravimo anomalije sistema.
Koje anomalije?
- Imate delove državne administracije koji primaju ogromne plate, a nije jasno šta tačno rade. U preduzeću koje je gubitaš i dobija subvencije od države ne mogu se trošiti milioni na reprezentaciju. Neophodna je profesionalizacija, moramo da uvedemo kontrolu i transparentnost poslovanja, trošenja novca, da li dobit raste ili opada, povećava li se broj zaposlenih... Država to nije radila dovoljno agresivno.
Da li će se prodavati neke državne firme i koje?
- Prema Akcionom planu, koji je usvojen u prethodnom sazivu, privatizacija u 179 preduzeća koja tavore po 10 godina treba da se završi do polovine 2014. Na to smo se obavezali, od nas to očekuju Svetska banka i ostale međunarodne institucije. Prema nekim procenama, ta preduzeća troše 750 miliona evra iz budžeta.
Kako će Srbija prodati tolike firme?
- Za svako od tih preduzeća traži se najbolje rešenje. S druge strane, imate sisteme u kojima država ima udeo, ne mogu da budu profitabilni, ali su od nacionalnog značaja. Oni ostaju državni. Imate i firme poput Telekoma, koje su izložene konkurenciji, što zahteva novac - da investirate, unapredite mrežu, a taj novac ide iz budžeta. Ako smo uspešni, onda u redu, ali ako procenimo da bi ta sredstva bila efikasnija u privatnom vlasništvu, onda i takva opcija postoji.
Šta biste odgovorili građaninu - kad će njemu biti bolje?
- Zavisi ko me pita. Onima kojima je najlošije možda će biti bolje već sutra. Naša namera je da osiguramo da nikome pojedinačno nije previše loše, da nikoga ne ispustimo, ne ostavimo na cedilu. Kroz proces, koji će trajati nekoliko godina, sve većem broju ljudi će biti bolje.
Lazar Krstić (29), diplomac Jejla, funkciju ministra finansija vidi kao veliku čast. Svestan je da su veliki izazovi pred nama, ali spreman je da se uhvati u koštac s najtežim problemima - ekonomijom, i čak da bude zamajac promena u Srbiji jer je, kako kaže, inspirisan da radi i ima energije.
Zašto ste prihvatili poziv vicepremijera Aleksandra Vučića da preuzmete funkciju ministra finansija?
- Za mene je ovo velika čast, nešto što sam oduvek hteo da radim. To što je situacija loša, izazov čini većim. Kad su me pozvali iz kabineta potpredsednika Vučića i pitali da li sam zainteresovan da pomognem, bio sam iznenađen i uzbuđen. Rekao sam da stojim na raspolaganju. Ja nemam drugu zemlju.
Imali ste dobar posao u SAD, bili ste savetnik u kompaniji „Makinsi“. Šta su vam rekli roditelji i prijatelji kad ste odlučili da to napustite i vratite se u zemlju da rešavate najteže probleme?
- Reagovali su s nevericom. Većina ljudi razmišlja: „Zašto bi ti to radio kad si tamo uspešan i zarađuješ više“. Međutim, ovde imaš priliku da uradiš nešto za svoj narod. Jedan drug mi je rekao: „Nemoj to da radiš, ti si previše fin, čist za sve to“, a drugi: „Ti nikad nisi odustao zato što je izazov bio velik, zašto bi to sada učinio?“ I to je tačno, razlog je potreba da se pomogne državi. Namera mi je da ovde ostanem, imam porodicu.
Prvi utisci o poslu u Vladi?
- U ceo proces sam ušao vrlo skeptično, nemam nikakvu političku pozadinu, moji roditelji nisu članovi nijedne stranke. Ali posle svakog novog razgovora, ne samo s kabinetom potpredsednika Vučića, sve sam optimističniji. Postoji politička volja da se situacija popravi. Ona jeste teška, ali postoji zamajac, a možda ću ga i ja dati.
Kako planirate da popravite finansijsku situaciju?
- Imamo velike izazove u narednih šest meseci do godinu dana, a plan je da za tri do pet godina završimo strukturne reforme i stanemo na zdrave noge. Moramo da radimo dve stvari paralelno - sredimo javne finansije i pokrenemo realnu privredu. Moramo svoju kuću da dovedemo u red, smanjimo budžetski deficit, kao i javni dug, ili da ga bar refinansiramo tako da su nam kamate održive. Strane investicije su od suštinskog značaja, ali moramo da pokrenemo i naša mala i srednja preduzeća, a revitalizujemo javna.
Hoće li biti smanjenja penzija? Znate li kolika su primanja penzionera?
- Naravno da znam, najmanja penzija je oko 13.000 dinara. Penzije jesu ogroman deo budžeta, ali ne može se o njima govoriti izolovano. Moramo da imamo budžetsku disciplinu i ispravimo anomalije sistema.
Koje anomalije?
- Imate delove državne administracije koji primaju ogromne plate, a nije jasno šta tačno rade. U preduzeću koje je gubitaš i dobija subvencije od države ne mogu se trošiti milioni na reprezentaciju. Neophodna je profesionalizacija, moramo da uvedemo kontrolu i transparentnost poslovanja, trošenja novca, da li dobit raste ili opada, povećava li se broj zaposlenih... Država to nije radila dovoljno agresivno.
Da li će se prodavati neke državne firme i koje?
- Prema Akcionom planu, koji je usvojen u prethodnom sazivu, privatizacija u 179 preduzeća koja tavore po 10 godina treba da se završi do polovine 2014. Na to smo se obavezali, od nas to očekuju Svetska banka i ostale međunarodne institucije. Prema nekim procenama, ta preduzeća troše 750 miliona evra iz budžeta.
Kako će Srbija prodati tolike firme?
- Za svako od tih preduzeća traži se najbolje rešenje. S druge strane, imate sisteme u kojima država ima udeo, ne mogu da budu profitabilni, ali su od nacionalnog značaja. Oni ostaju državni. Imate i firme poput Telekoma, koje su izložene konkurenciji, što zahteva novac - da investirate, unapredite mrežu, a taj novac ide iz budžeta. Ako smo uspešni, onda u redu, ali ako procenimo da bi ta sredstva bila efikasnija u privatnom vlasništvu, onda i takva opcija postoji.
Šta biste odgovorili građaninu - kad će njemu biti bolje?
- Zavisi ko me pita. Onima kojima je najlošije možda će biti bolje već sutra. Naša namera je da osiguramo da nikome pojedinačno nije previše loše, da nikoga ne ispustimo, ne ostavimo na cedilu. Kroz proces, koji će trajati nekoliko godina, sve većem broju ljudi će biti bolje.
Majstor štednje
Prija li vam titula majstora štednje? Kako i na čemu će se u budžetu štedeti?
- Odgovoran sam. Kada trošite, to treba da činite odgovorno, što ne znači da nećete trošiti uopšte, ali morate da znate zašto to činite, da to radite na transparentan način i da, u skladu s mogućnostima, ograničite prohteve. Istovremeno, biti odgovoran znači investirati gde je potrebno. Ako se ja tako ponašam, to očekujem i od drugih. Za građane to znači poštovati zakon, za državu činiti zakone takvim da ljudi žele da ih poštuju.
Pokazaću da dobro radim
Da li ste mladi za ozbiljnu funkciju?
- Mnogo toga sam radio mlađi nego drugi i brzo bi ljudi shvatili da godine nisu presudne, već kako radite. Pokazaću koliko dobro radim i ljudi će o tome suditi.
"MI NEĆEMO KAO AMERIKANCI DA UPADAMO NA UNIVERZITETE!" Vučić: Jedino mi je žao studenata koji žele da uče! (VIDEO)