Na oktobarski sastanak, za koji je teren dugo pripreman, šefa hrvatske države ispratiće naelektrisana atmosfera zbog zapaljivih protesta protiv ćirilice.

BEOGRAD - Srbija će tražiti što pre rešavanje otvorenih pitanja poput povratka izbeglih Srba i vraćanje njihove imovine, oduzetih stanarskih prava, granice, ali i ispunjavanje svih onih obaveza koje Hrvatska kao članica EU ima prema srpskoj manjini, izjavila je Stanislava Pak, savetnik predsednika Republike, uz ogradu da se okvirne teme prvog zvaničnog susreta Tomislava Nikolića i Ive Josipovića u Beogradu još usaglašavaju.

Na oktobarski sastanak, za koji je teren dugo pripreman, šefa hrvatske države ispratiće naelektrisana atmosfera zbog zapaljivih protesta protiv ćirilice.

Na pitanja - hoće li se prilikom susreta dva predsednika posebna pažnja posvetiti tenzijama u Vukovaru i treba li očekivati da ih njihov susret primiri, Stanislava Pak je odgovorila:"Nedopustivo je da i danas Srbi služe pojedinim partijama u Hrvatskoj kao predmet za sticanje preimućstva na političkoj sceni. Sa druge strane, u nedostatku boljih argumenata, Srbima se prebacuje nekadašnja retorika i, naravno, koristi se teška ekonomska situacija da bi se napadali za najmanju sitnicu. To nije u redu..."

Prema rečima savetnice predsednika, Srbija treba da primeni Strategiju očuvanja Srba u regionu i da što pre počne sa akcionim planom, kako bi im se omogućilo da opstanu i žive bez trzavica na svom ognjištu.

Iako su međusobne optužbe za genocid u nadležnosti vlada dveju zemalja, očekuje se da uslove pod kojima bi došlo do njihovog povlačenja razmotre i predsednici.

"Josipović je nedavno izjavio da tužbe još bacaju senku na odnose Hrvatske i Srbije i istakao da treba videti da li još postoje razlozi koji su ih opravdali. Danas smo svedoci trijumfa politike nad pravom. Interesa nad moralom. U slučaju tužbe i kontratužbe, čini se da je na delu napad kao najbolja odbrana", smatra Stanislava Pak.

Josipović je rekao da u Hrvatskoj postoji „određen poremećaj" kada je reč o međunacionalnim odnosima i da je upravo zbog toga pokrenuo inicijativu o postizanju konsezusa oko uvođenja ćirilice u gradovima i opštinama u kojima Srbi čine više od jedne trećine ukupnog stanovništva.