U emisjii Crna hronika na Kurir televiziji, stručnjaci za terorizam komentarisali su oblike terorizma sa kojim se poslednjih decenija suočavamo na Balkanu, ali i širom sveta.
Sagovornici su ukazivali na važne istorijske primere terorizma na Balkanu, analizirali poltičko-ideološku motivaciju za terorističke činove i njihove posledice, kao i vidove antiterorističke borbe.
Doc. dr Marija Popović Mančević sa kriminalističko-policijskog univerziteta izjavila je da su - Etnoseparatistički terorizam i verski motivisan terorizam, odnosno terorizam verskih ekstremista - najzastupljeniji oblici terorizma na Balkanu.
- Da taj etnoseparatistički terorizam nije samo problem Srbije, već da se on preliva i na region, govori i postojanje formacije ANA koja je takođe bila separatističkog karaktera, a koja je bila prisutna na severu Makedonije - rekla je prof. dr Marija Đorić, stručnjak za teorizam i ekstremizam.
Đorić je kao uspešan vid antiterorističke akcije navela hapšenje vehabista na planini Ninaj.
- Jedna od onih akcija koja je bila vrlo uspešna zahvaljujući našim službama bezbednosti jeste ona na planini Ninaj kada su vehabističke skupine, govorim o ekstremnom vehabizmu, bile uhapšene. - rekla je Đorić.
Dok se od 70ih države na Balkanu suočavaju sa pojavom terorizma, o ovom fenomenu se tek ozbiljnije govori nakon 11. septembra 2001. kada su teroristi napali glavni simbol Njujorka i kada su snimci Kula bliznakinja koje gore preplavili svet.
Dževad Galijašević, stručnjak za antiterorizam, primetio je da ono što su Amerikanci videli jeste kako 19 ljudi može baciti Ameriku na kolena i oboriti simbole Njujorka.
Galijašević je dodao da je na sprečavanje terorizma potrebno delovati preventivno.
- Morate identifikovati ideologije, prepoznati grupe, onemogućiti ih u delovanju. Morate sprečiti da dođu u kontakt sa oružjem i morate ih onemogućiti u finansiranju i u propagandi - rekao je Galijašević.
Sagovorni su se složili da nije dovoljno da borbu protiv terorizma vode samo specijalne antiterorističke jedince, već da se u nju moraju uključiti i svi članovi društva.
Kurir.rs