Ima li nekog da drži kormilo broda zvanog Socijalistička partija Srbije? Na proslavi 35. godišnjice ove stranke sredinom prošlog meseca, Ivica Dačić je poručio da je „bitno da svi koji dele iste ciljeve budu zajedno, da budu u istom političkom frontu“, a samo nekoliko dana kasnije članovi su mu lupili nekoliko jakih šamara.
Prvo je poslanik sa njegove liste u Narodnoj skupštini i istaknuti član SPS Igor Braunović pozvao na bunu protiv litijuma. Potom su članovi Opštinskog odbora u Malom Zvorniku na nekakvom ekološkom derneku skandirali protiv Vučića, a priča se da je i prvi socijalista Uba učestvovao na protestu opozicije u tom gradu pre neki dan.
Koje ciljeve dele socijalisti, prvo među sobom, a potom i sa koalicionim partnerima iz SNS?
Pitanje je da li se ovi pomenuti, i one za koje će se tek saznati, stvarno otimaju lideru stranke Ivici Dačiću, ili prisustvujemo sprovođenje prave SPS-politike u kojoj se jednim okom gleda tamo gde treba, a drugom, sve namigujući, merkaju vratanca za slučaj nužde?
Javna je tajna da se Dačić i SPS razmeću svojim „koalicionim potencijalom“. Drugim rečima, poručuju da mogu sa svima. Nekoliko puta su zbog takve neprincipijelnosti bili i ukoravani sa najvišeg mesta. Ali, uz „širok koalicioni potencijal“ ide i „debeo obraz“.
Poslednji put na zamerku Aleksandra Vučića što socijalisti u Malom Zvorniku učestvuju na mitingu opozicije, Ivica Dačić je poručio da če odgovorni biti isključeni. I time je stvar, kao, rešena.
Šta je bilo sa Igorom Braunovićem, da li je kažnjen, i kako, nismo čuli. Ne znamo pouzdano ni šta se dešava na Ubu…
I javnosti, i biračima, i svom koalicionom partneru Ivica Dačić duguje jasan stav prema ovim iskakanjima iz politike vladajuće većine. Prosto, mora da se opredeli: ili da bez ostatka stane uz one koji su ga u tu većinu primili ili da se uputi ka vratima za nuždu. I da se nada da iza njih nije ambis političkog zaborava.
N.N.
Bonus video: