GENIJE I ZAŠTITNIK! PUPIN DONEO SRBIMA 2 MILIJARDE DOLARA: Sve je počelo kada je Rokfeleru pekao hleb koji je mazao džemom po receptu svoje majke!

Dobrotvor Slavni naučnik je u svojoj „srpskoj kolibi“ među letnjikovcima bogataša Rokfeleru pekao hleb i mazao ga džemom po majčinom receptu,
a u jednoj sličnoj poseti ubedio je Karnegija da našem narodu daruje Univerzitetsku biblioteku

Ostaje priča o jednom dolasku Rokfelera, kome je u peći na drva pekao hleb, a parčiće mazao džemom koji je napravljen po receptu njegove majke. To je bio početak jednog susreta na čijem kraju ostaje davanje za Srbiju.

Sam birao knjige

Naša Univerzitetska biblioteka nalazi se u Beogradu zahvaljujući jednom takvom naporu Mihajla Pupina. Ona je dar fondacije Karnegi, jedina njihova biblioteka koja je izgrađena u jednoj slovenskoj zemlji i u jednom glavnom gradu. Bila je deo posebnog projekta posleratne obnove, zajedno s bibliotekama u Ruanu i belgijskom univerzitetskom centru.

Danas se u fondaciji Karnegi čuvaju fotografije našeg kralja i patrijarha koji stavljaju kamen temeljac ovog zdanja zajedno sa čelnicima fondacije.
Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ u svojim fondovima čuva posebnu biblioteku Mihajla Pupina, koju je veliki naučnik poklonio ovoj ustanovi pred kraj života. Pupin je lično odabrao dela koja je voleo i iz kojih je i sam učio, kao i knjige koje danas prepoznajemo kao posebno retke i vredne.

Zahvaljujući Pupinu prva Britanika dolazi na naš univerzitet. Posvete na knjigama i beleške samog naučnika posebno su svetlo kojim se još jednom pokazuju neverovatna upornost, žeđ za znanjem i poštovanje koje je pratilo našeg velikana. Na margini jedne knjige iz koje je učio piše „preći pet strana dnevno“.

O velikoj želji Mihajla Pupina da pomogne rad Univerzitetske biblioteke govori činjenica da je biblioteku pretplatio na časopis Nova Evropa još godinu dana pre svečanog otvaranja same zgrade.

Uvek darodavac

Da li danas ijedan čovek može da razume da je u Srbiju i Crnu Goru, današnjim novcem mereno, ubrizgao skoro dve milijarde dolara? Da li možemo pogledati u dva sveca i videti da im je na pozive da se pomogne često jedini odgovarao Pupin. Priča o svetom vladici Nikolaju i Pupinu je posebno poglavlje naše istorije, ali sa suzom se čita Pupinovo pismo i svetom Mardariju Uskokoviću, gde mu Pupin uz reči: „Ne plačite, vladiko, crkva će biti gotova“, šalje ček na tadašnjih 30.000 dolara, što je danas desetostruko više. I tako mi dobijamo manastir Svetog Save u Libertivilu.

Niz nema kraja. Prvi Amerikanac koji je dobio Nobelovu nagradu za fiziku je njegov učenik Robert Milikan. Postdiplomske studije platio je ne Univerzitet, već njegov profesor. Svake godine na Kolumbiji davao je iz svojih sredstava nagradu za najbolju ideju.

A posebna tema je ono za šta se još uvek čeka dokaz. Po svedočenju arhivara s Kolumbije, koji je devedesetih ušao u desetu deceniju života i znao je profesora, jedan od njegovih darova meri se stotinama kilograma zlata, ali sem ovog svedočenja, drugog dokaza još uvek nema. On je rekao da je Pupin pre ubistva kralja Aleksandra, a godinu pre svoje smrti poslao veliki novac da se izgradi i završi Hram Svetog Save. Da li nas na kraju života čeka još jedan od darova, ne znamo, ali je niz za koji znamo tako impozantan da zaustavlja dah.

Neverovatan poduhvat

Od vremena srpskih srednjovekovnih kraljeva mi nismo imali većeg dobrotvora od Mihajla Pupina. Razlika je u tome što je on davao novac koji sam zaradi, prikupi - sa ciljem da humanitarno, kulturno, privredno i politički pomogne srpski narod. To čini od Aneksije Bosne i Hercegovine, preko balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, pa sve do smrti 1935. godine.
Kad pogledate u delimičan spisak njegovih darova, učini vam se da je to mnogo i za niz organizacija, bogataša, a on je bio samo jedan čovek. Da ništa drugo nije učinio, ovim nebrojenim darovima zadužio nas je više nego bilo ko drugi.

Mihajlo Pupin pomagao je đake, umetnike, naučnike, gimnazije, univerzitet, Narodni muzej, našu crkvu, mnoga društva, organizacije, rodni Idvor. Njegovim sredstvima štampane su značajne monografije i knjige, finansirana arheološka istraživanja i ispitivanja starina. Kupio je slike naših umetnika neprocenjive vrednosti. Lista dobročinstava Mihajla Pupina ogromna je i još uvek nedovršena.

Davao je novčana sredstva, nesebično je koristio svoj ugled i položaj.
Ako kažemo da je dao 20.000 školskih stipendija, možemo punog srca reći hvala, ali šta da kažemo što je slao i devojačke miraze posle Velikog rata, da bi majke koje su ostale same sa ćerkama mogle dostojno da ih udaju.
Ako kažemo da je kupio remek-dela Uroša Predića, slike Paje Jovanovića, Konstantina Danila, Vlaha Bukovca i drugih, opet ne čujemo veliko zvono koje je posvetio palim borcima na Kajmakčalanu.

Ako vidimo da bez njegovih davanja ne bi postojalo Kolo srpskih sestara, da je osnovao društvo za brigu o ratnim siročićima, da li čujemo kako radi za to vreme najsavremenija štamparija koju šalje u manastir Žiču ili kako uz njegova sredstva piše Jovan Cvijić il preživljava Vojislav Ilić Mlađi. Mnoga davanja išla su van i pre nego što su svoj rad započele njegove fondacije:
1914. godine Mihailo Pupin uputio je pismo Srpskoj kraljevskoj akademiji kojim osniva fond pod imenom Fond „Pijade Aleksić-Pupin“.

Osnivanje zadužbine

Ovim fondom želeo je da izrazi blagodarnost materi, koja ga je pod teretom teških žrtava uputila iz seoske škole u višu varošku školu, mada sama u svom detinjstvu nije videla ni seosku školu, niti je ikad imala prilike da izuči veštinu pisanja i knjige. „Ja sam uveren da danas ima veliki broj takvih srpskih matera u novooslobođenim krajevima, pa zato rado otkidam od mojih usta da njima malo olakšam teret školovanja njihovih sinova.“

Godine 1928. pismom koje upućuje Ministarstvu poljoprivrede i voda Kraljevine SHS osniva zadužbinu pod imenom Fond Mihaila Pupina.
Između ostalog, u svom pismu Pupin navodi: „U slučaju ako umrem pre no što se ova zadužbina odobri, onda se ovaj pismeni akt o osnivanju zadužbine ima smatrati kao njegov testament.“

Godine 1932. šalje pismo ministru prosvete u kom moli da mu se odobri osnivanje Zadužbine Mihaila Pupina pri Narodnom istorijsko-umetničkom muzeju u Beogradu.

(Kurir.rs/Aleksandra Ninković Tašić)

(Foto: Profimedia, Library of Congress, Marina Lopičić, Printscreen)