GENIJE I ZAŠTITNIK! POSLEDNJA VELIKA PUPINOVA ŽELJA: Ne želim nikakva odlikovanja za male poklone

Poslednji veliki Pupinov posao bila je izgradnja Narodnog doma u Idvoru. On bi, kako je sam Mihajlo pisao, bio škola u kojoj bi se idvorska mladež, pa i stariji Idvorci poučavali negovanju voća i povrća i u drugim poljoprivrednim poslovima. Ali i mesto gde bi se ljudi okupljali, družili, gde bi se puštali filmovi i slušala muzika. Narodni dom je za njega bio mesto u naručju crkve i škole. Gradio ga je do poslednjeg dana svog života, brinući o svakom detalju, građevinskim, električnim, grejnim instalacijama, kopanju bunara i mnogim drugim radovima. Danas je nepoznato da je skicu za ovu zadužbinu pravio jedan od najslavnijih američkih arhitekata, čuveni Henri Hornbostel.

Vizija koju je imao i danas inspiriše i može biti sjajan plan za razvoj lokalnih zajednica. Nepunu godinu dana posle Pupinove smrti zadužbina je otvorena, a i danas tu stoji, arhitektonski prkoseći Idvoru, kao podsećanje na ono što možemo biti, na ono što je snagom svoje upornosti, pameti i finansijama ovaj izuzetan čovek mogao da ostvari.

Ja ne primam nikakva odlikovanja za male poklone, koji mi može biti čine još više zadovoljstva nego onima koji te poklone primaju

Ono što prati nebrojena davanja jeste velika skromnost idvorskog pastira. Ne samo da nije vodio evidencije o nebrojenim davanjima, za njih nikad nije želeo da primi odlikovanje:

Ovo on piše u pismu profesoru Vladimiru Petkoviću, upravniku Narodnog muzeja.

U sledećem nastavku feljtona:

- Pupinova prijateljstva koja su menjala Srbiju

- Druženje sa Ajnštajnom, Predićem, Crnjanskim, Cvijićem...

- Kako je nestajalo svetlo kad Pupin napusti prostoriju

(Kurir.rs/ Foto: Printscreen)