Pupin zadužio Srbe, mi smo se o njega ogrešili

Teško da postoji čovek koji nas je tokom istorije svojim delatnim životom, svojim darovima, lobiranjem, više zadužio od oca telekomunikacija. Hrabar i neustrašiv kao ratnik, uma briljantnog, genije nauke, a srca celog
posvećenog Srbiji. I ratnik i genije i zaštitnik i poeta.

Duševna hrana

Mihajlo Pupin je 1929. predložen za Nobelovu nagradu, Nikola Tesla 1937. godine.

Ko ih je od naučnika predložio, s kojim obrazloženjem, kako su njihove borbe za bolji svet i bolju Srbiju uticale na konačne odluke... arhive se otvaraju, crtajući međuzvezdani put naših velikana.

Pred nama je otac telekomunikacija, osnivač NASA, koji je zapisao: „Utisci sa posela kod suseda bili su duševna hrana u mojim mladim osećanjima i tu nastaje uverenje da je borba za pravo, pravdu i slobodu najuzvišenija stvar na ovome svetu.“
Hrabar i neustrašiv kao ratnik, uma briljantnog, genije nauke, a srca celog posvećenog Srbiji. I ratnik i genije i zaštitnik i poeta.

Naučnik i pesnik

Ko može čitati Pupina, a da ne oseti koliko je tanka granica između naučnika i pesnika:
„Nijedan učenjak ne može razmatrati značajnu temu kao što je čovečji život, a da ne zastane skrušeno i seti se dobro znanih Tenisonovih stihova što su posvećeni malom cvetu koji se probija iz pukotine na zidu:
„Držim te ovde, s korenom i svime, u svojoj ruci,
mali cvete - ali kada bih mogao da razumem
šta si ti, korene, i sve ostalo, sve i sve,
ja bih onda znao šta je Bog i šta je čovek.“
Nikakve druge reči smrtnog čoveka ne mogu lepše opisati tajnu organskog života. Može li znanje za kojim je Tenison čeznuo biti unapređeno nešto malo ako se čovekov život gleda u svetlu kosmičkih procesa stvaralačke koordinacije? Takav prilaz nije bez određene nade.“
Mihajlo Pupin, Nova reformacija - od fizičke ka duhovnoj realnosti.

Smrtne stvari

Pupin piše da ga je nauka učinila boljim hrišćaninom, piše da su materijalna i duhovna realnost plodovi s istog drveta saznanja. Njegova vera je čvrsta, njegovo svetosavlje jasno. Naukom je dokazao božansku prirodu čovečje duše. Iscrtava na nebeskom svodu prirodu koja nadilazi ljudsku. Kaže da čovek može stvoriti smrtne stvari, ali da ne može stvoriti zakone po kojima se kreću zvezde i planete.

Samo poslednje dve rečenice sjajnog teksta koji u godini Pupove smrti izlazi u Privredniku. Na mnogo strana pokazuje se vizija privrednog napretka našeg društva koju Pupin iscrtava tako mudro i lako da nam može poslužiti i u 21. veku. Dok šalje novac i savete, on leži bolestan u svom domu u Norfolku. To kako zamišlja poljoprivredu Srbije, njene škole, najbolji je gradivni element srećne i bogate Srbije:

„Dr Mihajla Pupina za njegove velike zasluge za našu državu i za njegovu živu, nepresušnu i delotvornu ljubav koju je prema svome narodu toliko puta sjajno manifestovao i evo još neprekidno sve novim i novim žrtvama ponovljeno posvedočava. Zahvalni srpski narod pozdravlja svoga velikoga sina sa željom da nam ga Bog poživi na mnogaja ljeta!“

Religija

Kada je preminuo 12. marta 1935. godine, cela Amerika tuguje:
„Mihajlo Pupin

Piše: Vilijem Lajon Felps
Vašington post, 1935.

Pupin je bio jednostavan, skroman i pre svega brižan čovek. Dobro sam ga poznavao. O njemu nije moguće govoriti ni pet minuta, a da nekako ne osetite njegovu zaraznu dobrodušnost.

Profesor Pupin bio je iskren hrišćanin. Rekao je da je, što se više udubljivao u svoja naučna istraživanja, njegova vera postajala sve svetlija, a njegovo verovanje u besmrtnost duše sve snažnije. Rekao je da božanska inteligencija počiva „u čovekovoj duši. U tom velikom svetu u nama počiva božansko. Čini mi se da je duša nešto najveličanstvenije u celom univerzumu - najviša svrha božje stvaralačke energije.“
S obzirom na to da su se njegova otkrića velikim delom bavila svetlošću, nadamo se da je, kao što je ranije prešao put od doseljenika do naučnika, sada prešao put od zemaljskog mraka do sveta svetlosti.

Ljubav među ljudima

Mihajlo bi želeo da sam kraj damo rečima njegovog prijatelja, a poštujući skromnost, uz zahvalnost što smo imali takvog junaka u našem vremenu, za sam kraj ostavljamo Svetog vladiku Nikolaja:
„Doći će vreme kad će prijatelj prijatelju biti sveštenik i ispovednik, a ne samo saveznik u zadobijanju bogatstva i uživanja ovog sveta. Doći će vreme kad će prijatelj prijatelju biti utešitelj i lekar, a ne zavoditelj i razoritelj duše. Kad dođe to vreme, onda će tek početi ljubav među ljudima. Ma kako daleko bilo to vreme, ono ide i doći će!“

*KRAJ*

(Kurir.rs/Aleksandra Ninković Tašić /Foto: Privatna Arhiva)