U narednih mesec dana, prema najavi ministarke pravde Nele Kuburović, izmene postojećeg zakona ulaze u proceduru

Sudovi će ubuduće ubicama dece, trudnica i drugih nemoćnih lica izricati jednu od najstrožih mera koje jedna država može da primeni - doživotnu kaznu zatvora!


Predlog za uvođenje doživotnog zatvora za ubice i silovatelje dece pokrenula je Fondacija „Tijana Jurić“, koja je prikupila 160.000 potpisa građana koji su taj predlog podržali.

- Uvodimo institut doživotne kazne zatvora, doživotne robije za one koji su počinili najteža krivična dela - za višestruke ubice, ubice dece i druga najteža krivična dela - najavio je nedavno predsednik Srbije Aleksandar Vučić i time izazvao pozitivne reakcije, kako većeg dela javnosti, tako i onih koji su u najmonstruoznijim zločinima koji su šokirali celu državu izgubili najvoljenije.

Makedonija

NA DOŽIVOTNOJ 40 OSUĐENIKA


U Makedoniji, prema rečima profesora Pravnog fakulteta u Skoplju Aleksandre Gruevski Drakulevski, kaznu doživotnog zatvora služi 40 osuđenika i uglavnom je reč o povratnicima koji su izvršili najmanje jedno ubistvo. Zakon propisuje da otpust mogu da traže posle izdržanih 25 godina zatvora, ali nijedan nije uslovno otpušten.

screenshot-1.jpg
Foto: Printscreen

Poslednja smrtna kazna

SILOVATELJ I UBICA DETETA STRELJAN 1992. GODINE


Poslednja smrtna kazna u Srbiji izvršena je 1992. godine, kada je u Okružnom zatvoru u Somboru streljan silovatelj i ubica šestogodišnje devojčice Johan Drozdek. Poslednje smrtne presude izrečene su 2001. godine, ali nisu izvršene, jer je 2002. smrtna presuda ukinuta i zamenjena kaznom od 30 do 40 godina zatvora.

stockphotomaninprison772489252.jpg
Foto: Shutterstock


Što duže u zatvoru


Monstrumima koji su ubijali decu sudovi su i do sada izricali uglavnom najteže kazne koje su mogli po zakonu - 40 godina zatvora. Kada izmene zakona budu usvojene, oni koji se usude da počine najteža krivična dela rizikovaće da nikada više ne vide slobodu.

- Takvi monstrumi treba da budu iza rešetaka što je duže moguće - izjavila je ministarka pravde Nela Kuburović.

Amerika

POSTOJE I TRI DOŽIVOTNE


Iako na prvi pogled deluje besmisleno, u Americi postoje slučajevi kada se osuđenom izriču dve ili tri uzastopne doživotne robije. Međutim, zapravo je reč o tome da ovakav sistem onemogućava nekome ko je počinio više od jednog ubistva da se nađe na slobodi.

- Na primer, ukoliko su nekom za dva ubistva izrečene dve doživotne robije i jedna mu se poništi, ili bude prihvaćen uslovni otpust, on i dalje ostaje u zatvoru zbog druge - objašnjavaju sagovornici Kurira.


Ministarka je formirala radnu grupu za izmene Krivičnog zakonika 31. decembra prošle godine i to telo bi u narednih mesec dana trebalo da izradi tekst izmena i dopuna KZ, u kom je i doživotna kazna.

- Kazna doživotnog zatvora trebalo bi da u potpunosti zameni trenutno najstrožu kaznu u našem zakonu, a to je od 30 do 40 godina zatvora - objasnili su iz ministarstva i naveli da ipak po zakonu nije moguće predvideti apsolutnu zabranu izlaska osuđenog za života, to jest ukinuti pravo na uslovni otpust.

screenshot-2.jpg
Foto: Printscreen

Stručnjaci, međutim, navode da, iako Srbija nikada do sada nije imala doživotnu kaznu zatvora, ona postoji u većini evropskih zemalja, uključujući i bivše jugoslovenske republike Sloveniju i Makedoniju.


Promena zakona


Uz uvođenje doživotne kazne zatvora, kako objašnjavaju stručnjaci, moraće da budu izmenjeni i drugi zakonski akti.

- Odlučiće se u kojim će zatvorima služiti kazne, kakvi će uslovi važiti za njih, od toga koliko će poseta moći da primaju mesečno, do toga da li će u zatvorima moći da imaju aktivnosti kao i svi drugi osuđenici - objašnjava sagovornik Kurira.


screenshot-3.jpg
Foto: Printscreen

„Najgori od najgorih“

SVE ČEŠĆE SE IZRIČE


Mnoge zemlje uvele su ovu kaznu u svoj sistem ukidajući smrtnu. Doživotna robija izriče se sve češće i taj trend će nastaviti da raste. Dok je 2000. godine 261.000 osuđenika kažnjena da zauvek ostane u zatvoru, već 2014. godine ovaj broj iznosio je 479.000, što je rast od 84 odsto. Evropski komitet za sprečavanje torture utvrdio je da su u nekim državama osuđenici na doživotni zatvor pod posebnim režimom obezbeđenja i da su, po pravilu, odvojeni od ostalih zatvorenika. Strogi režim podrazumeva i vezivanje lisicama, a iz ćelija do drugih prostorija sprovode ih čuvari u pratnji posebno obučenih pasa. Zovu ih „najgori od najgorih“.

Kurir / E.K.

Foto: Shutterstock, Printscreen