Đinđić je platio glavom zalaganje da se problem KiM i Republike Srpske rešava istovremeno, po istim principima, i tako je gradio mogućnost da Srbija ne izgubi sve

Zoran Đinđić je stradao zbog zalaganja da se pitanje Kosova i Republike Srpske rešava istovremeno, po istim principima, tvrdi advokat Božo Prelević u razgovoru za Kurir.


Prelević kaže da nikada nijedan premijer ne gine zato što je sukobljen s kriminalnom grupom i da duboko veruje da je Đinđić platio glavom ideju da se Kosovo i RS reše po istom principu.


Sačuvaj bože


- On je stradao kao mnogo veći patriota nego ovi kojima su poplavele grudi od busanja - kaže Prelević i dodaje:

- Zoran je ubijen zbog zalaganja da se Kosovo i RS rešavaju istovremeno, po istim principima. To je značilo suprotno od ovoga kako se sad rešava i kako se rešavalo posle njegove smrti. To je značilo da se rešava suprotno idejama ključnih aktera na ovim prostorima.


Na pitanje da li je ta njegova zamisao uključivala podelu Kosovu, a da se RS pripoji Srbiji ili nešto drugo, on kaže:

- U Bosni i na Kosovu se primenjuju, na 200 kilometara vazdušne linije, potpuno dva različita principa. Kosovo je trebalo odvojiti zato što su Srbi tlačili Albance, al‘ kad Albanci tlače Srbe, onda sever Kosova ne treba odvojiti. To je princip sačuvaj bože, to je princip - nemamo princip. Ako Srbi i Albanci ne mogu da žive zajedno zato što je među njima bio rat, onda je zanimljivo zašto u Bosni moraju da žive zajedno zato što je tamo bio rat. Zoranova ideja je bila, po mom dubokom uverenju, da se primeni isti princip i na jedno i na drugo.


Strane službe


Prelević je nedavno i u jednom televizijskom intervjuu govorio o ovoj temi i kazao da je premijerov princip bio „ako samoopredeljenje važi za Kosovo, onda dajte to i RS“.

- Strane diplomate su znale da je taj princip neodrživ, a Zoran je na tom principu gradio mogućnost da Srbija ne izgubi sve. I to je platio glavom. Tim ubistvom je ubijena cela ta ideja odbrane Srbije na razuman i racionalan način koji se posle neće ponoviti. Nemam nikakve informacije u tom smislu, ali po mom dubokom uverenju, atentat je bio način da se spreči da demokrata, kakav je bio Đinđić, pred međunarodnu zajednicu postavi nešto na šta ne postoji dobar odgovor. Verujem da iza atentata stoje strane obaveštajne službe. To mogu i da vam dokumentujem i kada bih to uradio, svako bi zaključio da je to u pitanju, način kako je on ubijen i način kako je vođena istraga i ko je vodio istragu - kazao je Prelević, kao i da su se tokom suđenja pojavili mnogi dokumenti koji nisu u sudskom predmetu, ali koji, na primer, otkrivaju ko je tog dana ušao u zemlju, ko ga je uveo u zemlju, ko ga je izveo iz zemlje.


Trka s vremenom Kako su „zemunci“ bili brži od države

ČUME POSTAO SVEDOK, ĐINĐIĆ UBIJEN DAN KASNIJE


Ljubiša Buha Čume, tadašnji vođa „surčinskog klana“, postao je svedok-saradnik protiv pripadnika ozloglašenog „zemunskog klana“ 11. marta 2003. kasno uveče, a „zemunci“ su ubili Zorana Đinđića dan kasnije!

- Čume je pobegao od „zemunaca“ najpre u Tursku, pa u Slovačku. Potom je 5. marta 2003. na mesto specijalnog tužioca za organizovani kriminal postavljen je Jovan Prijić i on je nekoliko dana kasnije otišao u Slovačku kako bi uzeo iskaz od Ljubiše Buhe, koji je teško optužio svoje dojučerašnje saradnike. Akcija „Svedok“ bila je pri kraju, a davanje iskaza je završeno 11. marta kasno uveče, kada ga je Buha potpisao. Prijić se potom vratio u Beograd 12. marta u dva časa ujutru. Finale akcije „Svedok“ bilo je planirano za 13. mart, kada je trebalo da budu uhapšeni Dušan Spasojević, Mile Luković Kum i ostali pripadnici „zemunskog klana“ - govorili su tada izvori bliski istrazi.

foto: Dado Đilas

Kurir / E.K. Foto: Dado Đilas