Sve je počelo 23. marta, kad je Havijer Solana izdao naređenje o početku napada na SRJ. Istog dana tadašnji premijer Jugoslavije Momir Bulatović proglasio je neposrednu opasnost od ratnog stanja, a već sledećeg su oko
19.20 prvi avioni poleteli iz baze NATO u italijanskom Avijanu

U 19.20 sati 24. marta 1999. godine širom zemlje začuo se neobičan zvuk... Nalik na zavijanje ranjene životinje, sa sobom je širio miris straha i gareži u vazduhu, tragove ljudske krvi i suza na zemlji, a u srcima zebnju da više nikada ništa neće biti isto. Sirene za vazdušnu opasnost označile su početak NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije. Pre tačno 20 godina počeo je rat!

ojdanic-epa.jpg
Foto: EPA/Srđan Suki


NATO agresije, izvedene bez dozvole Saveta bezbednosti UN, ne sećaju se samo oni koji tada još nisu bili rođeni. Dok je znatno nadmoćniji protivnik razarao bombama zemlju, narod se krio u podrumima, pevao na mostovima i trgovima, stavljao sebi metu na čelo, oplakivao mrtve i, nošen nesalomivim duhom predaka, do poslednjeg verovao u pobedu.

Crna Gora svojim putem


Sve je počelo 23. marta, kada je Havijer Solana izdao naređenje o početku napada na SRJ. Istog dana tadašnji premijer Jugoslavije Momir Bulatović proglasio je neposrednu opasnost od ratnog stanja, a već sledećeg su oko 19.20 prvi avioni poleteli iz baze NATO u italijanskom Avijanu. U 19.45 začule su se prve detonacije u Prištini, a već u 20.20 prve bombe pale su na Beograd. Vlada Crne Gore odbila je da prihvati ratno stanje koje je Srbija proglasila, ali su projektili pogodili Danilovgrad istog dana i sa sobom odneli i prvu žrtvu. Te večeri kada su zemljom zavijale sirene i odjekivale bombe, sve televizije su momentalno prekinule emitovanje redovnog programa i prešle na vanrednu šemu, dok su novine užurbano bacale već spremljene brojeve i pravile nova izdanja.

epa-srdjan-suki-h-99433587.jpg
Foto: EPA/Srđan Suki


Najznačajnije je bilo uključivanje u gradski štab Centra za obaveštavanje i uzbunjivanje, odakle se građanima tada prvi put obratio Avram Izrael, koji će u preostalih 78 dana postati jedan od simbola prestonice: „Pažnja, pažnja, vazdušna opasnost za Beograd!“


Udarali po civilima


Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti snaga NATO. U noći između 24. i 25. marta počela je serija napada na području Batajnice, zatim je odjeknula jedna eksplozija u regionu Ralje i tri jake detonacije oko Avale. Pogođena je i radarska stanica u Rakovici. Iako su prvo gađani samo vojni, ubrzo se prešlo i na privredne, ali i na civilne ciljeve.

epa-h-99420374.jpg
Foto: EPA/Srđan Suki

Građani su tokom NATO agresije brojnim koncertima, manifestacijama i mirovnim šetnjama branili mostove i u svet slali sliku nepokorene Srbije. Ovaj znak nosili su na transparentima i bedževima

targetf.jpg
Foto: Ilustracija

Danilovgrad i Varadinski most
STAJIĆ I NASOV PRVE ŽRTVE

Vojnik Saša Stajić (21) poginuo 24. marta 1999. prilikom bombardovanja kasarne „Milovan Šaranović“ u Danilovgradu, gde je služio redovnu vojsku, a tom prilikom povređena su još tri vojnika. Stajić je posthumno odlikovan Ordenom trećeg stepena. Oleg Nasov (29) prva je žrtva NATO bombardovanja u Srbiji, život su mu prekinuli eksplozivi koji su 1. aprila 1999. u 5.05 ujutru godine srušili Varadinski most u Novom Sadu. Iza sebe je ostavio trudnu suprugu, koja je nakon tri meseca donela na svet dečaka Olega, koji je dobio ime po poginulom ocu, a uskoro će napuniti 20 godina. Nasov je iz Petrovaradina išao u Rafineriju na radno dežurstvo i jedini se tog trenutka našao na mostu.


(Kurir.rs/Jelena Pronić /Foto: EPA/Srđan Suki, Ilustracija)

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: