Odrasli smo pod pretnjom nuklearnog rata, krili se ispod školskih stolova, ali na Vudstoku smo bili pod zvezdama. Decenija je bila noćna mora, a Vudstok je doneo nadu u promene, navodi Bob Spica

Vudstok je glavni simbol rokenrola, hipi pokreta, šezdesetih, mira i ljubavi, antiratnog stava cele jedne generacije...

profimedia0355580114.jpg
Foto: Profimedia

Trodnevni festival koji je počeo na današnji dan pre tačno pola veka okupio je dotad nezapamćenu gomilu - više od 400.000 ljudi. I dok su se na bini smenjivali giganti roka poput Džimija Hendriksa, Dženis Džoplin, Grejtful deda i Džoa Kokera, mladići i devojke delili su hranu, vodu, ali i drogu, i poverovali u to da svet može biti bolje mesto za život.

woodstock-foto-ap-1.jpg
Foto: AP

Izložba Vodolije


Najznačajnija rok smotra zvanično se zvala „Festival muzike i umetnosti u Vudstoku: Izložba Vodolije: Tri dana mira i muzike“, a organizatori su bili promoter Majkl Lang, producent Arti Kornfeld i biznismeni-početnici Džoel Rozenman i Džon Roberts.

profimedia0355580112.jpg
Foto: Profimedia

Sva četvorica neiskusni mladići, najstariji je imao tek 27 godina. Ipak, uspeli da te 1969. organizuju najveći skup u istoriji do tog trenutka. A cela priča počela je naivno. Rozenman i Roberts objavili su oglas:

- Mladići sa neograničenim kapitalom traže interesantne, legitimne mogućnosti za investiranje i razvoj biznisa.

profimedia0464866812.jpg
Foto: Profimedia

Kornfeld i Lang su odmah imali predlog - osnivanje muzičkog studija i odmarališta u Vudstoku, mestu gde je živeo Bob Dilan. Rešili su da organizuju dvodnevni rok festival za 50.000 ljudi i zarade još novca za studio, ali i reklamiraju budući projekat. Sve se brzo razvijalo - uskoro su našli lokaciju, produžili trajanje festivala na tri dana, odštampali karte, ugovorili prve nastupe...

woodstock-ap05.jpg
Foto: AP

Sve krenulo po zlu


Onda je sve krenulo po zlu - mesec dana pred početak koncerta zabranjen je nastup u Vudstoku, radnje su prestale da prodaju karte, velika imena odbila su da nastupe...

profimedia0277229455.jpg
Foto: Profimedia

Mladići su rešili da se izbore sa izazovima kako god mogu i u poslednjem trenutku uspeli su da nađu novu lokaciju - farmu krava Maksa Jasgura u Betelu. Ubrzo su tu nikli bina, toaleti, parking, igralište... Sve to jedva da je završeno do početka festivala. Međutim, biletarnice i ograda nisu završeni, pa je trodnevna svirka, za koju je prodato oko 100.000 karata, postala besplatna za ostalih 300.000 ili 400.000 posetilaca.

profimedia0390029683.jpg
Foto: Profimedia

Festival je održan. Trajao je četiri dana umesto planirana tri (poslednji nastup završen je tek u ponedeljak u 11 sati), a nije prekinut uprkos pljuskovima, nestanku hrane već prvog dana, vojnim helikopterima koji su prevozili bendove i publici bacali sendviče...

- Većina publike bila je u godinama za regrutaciju za rat. Videli su šta su desilo Martinu Luteru Kingu i rasne nerede. Osetili su da postoji nejednakost u svetu. Do tog vikenda sedeli su kod kuće i razmišljali o tim stvarima, misleći da su jedini koji se tako osećaju. A onda su došli na Vudstok. Pogledali su okolo i dokle god je pogled dopirao, videli su masu ljudi koja je mislila isto što i oni. Vudstok je mladima dozvolio im da veruju da svet može da se promeni - kaže Vejd Lorens, direktor muzeja u Betelu.

profimedia0277229454.jpg
Foto: Profimedia

Američki novinar i pisac Bob Spic navodi da je Vudstok i danas zvezda vodilja generacije sa sukobljenim identitetom.

profimedia0098284200.jpg
Foto: Profimedia

Kraj noćne more


- Odrasli smo pod pretnjom nuklearnog uništenja, krili se ispod školskih stolova, ali na Vudstoku smo bili pod zvezdama, dve nedelje nakon što su prvi ljudi prošetali Mesecom. Svašta se dogodilo te decenije - ubistva Džona i Bobija Kenedija, Malkoma Iksa, Martina Lutera Kinga, rat u Aziji nam je odnosio najbolje drugove, regrutacije, protesti, građanski neredi, rasni sukobi su uzdrmali naše zajednice... Bila je to noćna mora. Vudstok je doneo nadu da više neće biti tako. Privremena komuna u blatu farme Maksa Jasgura funkcionisala je po principu drugarstva. To je bila utopija - navodi on u knjizi „Bosonogi u Vavilonu: Stvaranje Vudstoka“.

OVO NISTE ZNALI

Vudstok nije bio u Vudstoku


- Festival Vudstok uopšte nije održan u gradiću Vudstoku, već u mestu Betel, udaljenom oko 100 kilometara. Ideja jeste bila da se održi u Vudstoku, gde je živeo Bob Dilan, ali organizatori nisu uspeli da dobiju dozvolu zbog nedostatka pokretnih toaleta. Festival je održan na farmi Maksa Jasgura, koji je za to dobio 50.000 dolara.


Droga i u ledu


- Smatra se da je skoro svako od prisutnih koristio marihuanu, LSD i esid. Basista benda Hu Džon Entvisl pričao je da je čak i u ledu koji je dodavan u sokove i piće bilo esida.

foto: Profimedia

Vojska donosila sendviče


- Organizatori nisu očekivali toliku gužvu, pa nije bilo spremljeno dovoljno hrane za goste. Kada su prodavci prvog dana podigli cenu hamburgera sa 25 centi na jedan dolar, besna gomila je spalila sve štandove s hranom. Nakon toga su ostali bez hrane. Kada se saznalo da publika gladuje, vojska je iz helikoptera bacila više od 10.000 sendviča.


Dvoje mrtvih za četiri dana


- Tokom četiri dana stradale su dve osobe - jedan mladić se predozirao, a jednu devojku je pregazio traktor jer je zaspala ispod točka, pa je farmer nije primetio. Na festivalu je bilo oko 5.000 manjih povreda, uglavnom nastalih zbog droge.


Najmanje ljudi na najvećoj zvezdi


- Džimi Hendriks bio je naplaćeniji muzičar na Vudstoku i najveća zvezda tog trenutka. Njegov nastup smatra se jednim od najvažnijih trenutaka šezdesetih godina. Međutim, najboljeg gitaristu svih vremena slušao je samo mali deo posetilaca, oko 25.000 njih, jer je izašao na binu u ponedeljak u devet ujutru, satima nakon što je većina ljudi otišla kući.

PROMAŠAJ VELIKANA Nisu svirali Bitlsi, Dorsi, Stonsi, Bob Dilan...

BILI SMO GLUPI, PA SMO ODBILI PONUDU

Mnoge najveće rok zvezde šezdesetih godina, poput Bitlsa, Rolingstonsa, Boba Dilana i Dorsa, nisu nastupile na Vudstoku.

- Nismo nastupili u Betelu zato što smo bili glupi i odbili ponudu. Mislili smo da će to biti drugorazredni pop festival Monterej - ispričao je Robert Kriger, gitarista Dorsa.

foto: Profimedia

Čuvena liverpulska četvorka, s druge strane, nije došla na svirku jer je Džon Lenon uslovio dolazak Bitlsa nastupom benda svoje devojke Joko Ono. Rolingstonsi pak nisu mogli ni da razmisle o tome jer je Mik Džeger bio u Australiji, gde je snimao film „Ned Keli“, a Kit Ričards je upravo dobio sina. Bob Dilan, koji je živeo u Vudstoku, rekao je da nije nastupio jer su mu se deca razbolela, ali postoje svedočenja da nije voleo hipike. Pitanje je koliko je to tačno ako se ima u vidu da je 15. avgusta 1969. otputovao za Englesku, gde je nastupio na festivalu na ostrvu Vajt.

- Kada nam je menadžer ponudio nastup, pitao sam ga da li će biti mnogo golih žena, droge, piva i blata. Rekao je da hoće, pa sam odgovorio da ne želim da idem jer ne volim hipike, a ne volim ni gole žene, osim u pravo vreme - rekao je Ijan Anderson, frontmen Džetro Tala.


Nastup je odbio i Led cepelin. Već su bili na turneji, pa, kako je naveo menadžer Piter Grant, nisu želeli da budu samo jedan bend u nizu.

Završili u minusu

DUG OD MILION DOLARA

Ideja organizatora koncerta o muzičkom studiju u Vudstoku nikad nije ostvarena. Kada su ljudi napustili farmu u Betelu, njima nije ostala nikakva zarada. Naprotiv. Dugovali su milion dolara, a protiv njih je podignuto 70 tužbi. Tek kada je prodata ploča i snimljen film „Festival Vudstok“, uspeli su da dug smanje na 100.000 dolara.

SVEDOČENJA

Nensi Nevins, pevačica Svitvotera

Trebalo je da otvorimo festival. Kada smo stigli, sve je bilo u haosu. Pitali smo nekog momka s voki-tokijem šta da radimo, a on je pozvao helikopter da nas prebaci do bine. Kada sam videla gomilu, nije mi delovalo kao da su to ljudi. Činilo mi se da je tepih, šareni tepih dokle god pogled dopire. Pitali smo pilota kakvi su to usevi, on se nasmejao i rekao: „Nisu usevi, brate, to su ljudi.“


Dejvid Krozbi član benda Krozbi, Stils, Neš end Jang


Video sam ljude kako kidaju sendvič i dele ga. Bili su dobri jedni prema drugima, davali nam nadu. U tom trenutku nismo se suočavali s Vijetnamskim ratom, gubitkom Kenedijevih, Kingova smrt nije visila nad nama. U tom trenutku smo se ponašali kao pristojna ljudska bića.


Džo Mekdonald, frontmen grupe Kantri Džo end Fiš


Nisam video da se iko tuče. U jednom trenutku sam sa bine video da su dva momka kružila jedan oko drugog i mahali pesnicama kao da će se potući. Onda im je neko dodao džoint, uzeli su po nekoliko dimova i počeli da se smeju i grle, a onda seli na zemlju.

Kurir.rs/Andrija Ivanović Foto: AP, Profimedia