Ljudi ih slabo poznaju. Za utehu, naša istorijska nauka uglavnom se odužila velikanima 18. i 19. veka

Ako želimo da razumemo promene u društvu, ono što danas nazivamo tranzicijom, odnosom nacionalne države i sveta, demokratizacijom, treba da znamo ne samo kako su nastali ti reformski procesi, već i u kojoj meri je srpski narod učestvovao u njima.

Nisu neophodna istraživanja javnog mnjenja da bi se potvrdilo kako građani Srbije cene solidarnost, pravdu, dostojanstvo ljudskog života i rada.

Moderne, novovekovne političke ideje u Srba, bez obzira na koncept, takođe su podrazumevale mnoge od ovih pretpostavki. Jesu zakasnele u odnosu na zapadnoevropske, ali su i poranile u odnosu na druge balkanske narode. To nam se i svetilo. Dovoljan razlog da i tada i sada, i ovde i šire, budu interpretirane u dnevnopolitičke svrhe.

Šta nas je kočilo?
- Viševekovna pokornost od Turaka, graničarsko-vazalni status u Austrougarskoj, stalne seobe i raseljenost po prostorima jugoistočne, centralne i istočne Evrope, težak ekonomski položaj i nerazvijena kultura uzrokovali su sporo sazrevanje svesti o potrebi potvrđivanja sopstvene političke posebnosti.

-mg-9364.jpg
Foto: Kurir

Otkud izraz novovekovni?
- Premda je duhovno začet mnogo ranije, period materijalno počinje sredinom 18. veka ne samo zbog zaostajanja u razvoju srpske kulture, već i zbog svojevrsnog praznog hoda u istoriji političkih ideja kod Srba koji su nekoliko vekova vodili bitku za goli život. Zamah reformatorskih ideja kod nas je vidan tek posle produženog srednjeg veka.

U vašoj knjizi „Novovekovne političke ideje u Srba“, korpus predstavnika određenog političkog koncepta je iznenađujući.
- I pored svih želja i napora, nemoguće je u jednom delu obuhvatiti sve zaslužne za utemeljenje i razvoj nacionalne teorije politike. Medaljonski sam naznačio uporišne tačke političkog promišljanja pojedinaca najvažnijih društvenih i nacionalnih problema u 18. i 19. veku. A duhovno zadremalu srpsku naciju budili su ne samo Dositej Obradović ili Ilija Garašanin, već i Lukijan Mušicki, Gavril Stefanović Venclović, Toma Vučić Perišić, Konstantin Nikolajević, Atanasije Nikolić, Vladimir Jovanović...

...sve do Nikole Pašića.
- Više nego poluvekovno trajanje Pašića utisnulo je pečat raznovrsnih ideoloških uticaja u različitim vremenskim periodima i neretko burnim društveno-političkim okolnostima na njegovo shvatanje države. Ali nije otklonilo i zamrsilo neke mislene niti koje to shvatanje čine i doktrinarnim i prepoznatljivo Pašićevim.

-mg-9342.jpg
Foto: Kurir

Kako treba da posmatramo čuvenog Baju?
- Prvo kao opozicionara, potom kao državnika i proširitelja Srbije, pa kroz njegove političke aktivosti u procesu stvaranja jugoslovenske državne zajednice. Njegovo delovanje još nije u potpunosti istraženo.

Može li se ipak reći da je bio „dobar momak“?
- Zavisi od vremena kada je delovao. Ako je Pašić i koristio državu, nesporno je i ona koristila njega. Grešio je i on prema njoj i ona prema njemu. Kada bi se to moglo izraziti obligatorno - njihovi računi, računi državnika i države, potpuno su izmireni. Inače, država čije mu stvaranje pripisujemo kao nesumnjiv plod njegovih ideja, nije bila nimalo savršena, a time je zauvek ostala nedovršena materijalizacija jednog velikog sna i mnogo malih i velikih zabluda i obmana. Stoga se i Pašićevo ime ne može vezati samo za jednu varijantu nedovršene države.

Okršaj sa monarhom

„UJEDINJENJE ILI SMRT“

l Ono što se može smatrati nesumnjivom greškom jeste Pašićevo učešće u likvidaciji ultrapatriotske zavereničke organizacije „Ujedinjenje ili smrt“, kao čina zadovoljavanja posebnog političkog interesa dvora i „Bele ruke“, a ne zadovoljavanja opšteg, narodnog interesa. Time je državi Srbiji naneta višestruka šteta. Prvo, obezglavljenjem vojne kontraobaveštajne službe, na duži rok je izgubljena mogućnost kontrole vojno poraženih pristalica Austrougarske i nacionalnih ekstremista u Hrvatskoj i Sloveniji.
Drugo, nestao je trijangl moći koji su sačinjavali dvor, Pašić i bivši zaverenici, a koji je omogućavao često koristan balans snaga. Nestankom zaverenika najviše je trenutno profitirao monarh koji je ojačavao svoju poziciju. Naredio je Pašiću 15. 11. 1918. da se povuče iz svih aktivnosti oko stvaranja nove države (Jugoslavije) pošto je već 9. 11. 1918. uspostavio direktnu vezu sa Narodnim vijećem u Zagrebu. Pašić nije čak ni prisustvovao kasnijem činu ujedinjenja.
Predominantna pozicija monarha u novoj državi u odnosu na Pašića omogućiće mu kasnije grubost koja će Pašića naglo oterati u smrt, a sam Aleksandar će postati meta ustaša koje bi verovatno bile zatrte u zametku da je ostavio „Ujedinjenje ili smrt“ u životu - smatra Simeunović.

(Ne)razumljivo
TUCOVIĆ JE BIO PATRIOTA


l Iz sasvim razumljivih razloga, pre svega usled događanja u sferi politike, interesovanje za Tucovića je skoro zamrlo, mada je sasvim nerazumljivo zašto je njegovo ime odlukom Gradske skupštine uklonjeno sa Trga Slavija (u vreme DS, 2000. god, prim. B. M.). U politički razumljivom paničnom begu od simbola levičarske prošlosti, Komisija za (pre)imenovanja ulica očigledno je previdela podatak da se ne radi samo o socijalisti, nego i o uglednom sugrađaninu i patrioti koji je kao dobrovoljac, oslobođen vojne obaveze, poginuo braneći prilaze tom istom Beogradu.

Neistražen koncept
(NE)DOVRŠENA DRŽAVA


l Nikola Pašić se smatra najupamćenijim i najuticajnijim novovekovnim srpskim političarem i državnikom. Moglo bi se sa naučne tačke gledišta dodati - i jednim od najneistraženijih, naročito kada je u pitanju njegov koncept države. Od Pašića ne bi trebalo praviti sveca. Država koju je želeo nije stvorena.

Kurir.rs/ Branka Mitrović Foto: Kurir