VLASTIMIR VLASTA VELISAVLJEVIĆ: Ja sam veteran Crvene armije, a OVO nisam otkrio ni islednicima u zatvoru na Banjici

- Odmah po oslobođenju Beograda 1944. prešao sam u Crvenu armiju, s kojom sam bio do kraja rata. Bio sam vojnik u 128. ORVB pri 57. armiji Trećeg ukrajinskog fronta, šifra jedinice bila je PP38547. Ovo nisam otkrio ni islednicima u zatvoru na Banjici, koji su me ispitivali posle hapšenja 1950. i odatle poslali na Goli otok. Da sam im ovo rekao, ko zna kako bih prošao - otkriva ekskluzivno za Kurir naš proslavljeni glumac Vlastimir Vlasta Velisavljević (93), koji nam je pokazao rusko odlikovanje koje je dobio kao veteran Crvene armije. Pokazao nam je i odličje koje je dobio povodom proslave 60 godina od Staljingradske bitke, na kojoj je bio u Moskvi jer je, kako kaže, vojska s kojom je bi oslobađala Staljingrad, pa su svi koji su ikada prošli kroz tu jedinicu odlikovani.

Do Graca stigao s Rusima

- U Gracu, u Austriji, rastao sam se s crvenoarmejcima, a prema Rusima je sve do danas ostala velika ljubav, koju su i oni pokazali prema meni kada su mi dali ova odlikovanja. U Crvenu armiju sam odmah po oslobođenju prešao iz odeljenja propagande komande grada Beograda, gde sam bio kod kapetana Ljubana Naprte, jednog divnog čoveka koji me je tamo primio u vreme borbi za oslobođenje Beograda - veli Vlasta.

On se dobro seća početka borbi za oslobođenje Beograda.
- Trčao sam sa Voždovca, gde sam bio skriven u plastu kukuruzišta, ka Ulici admirala Geprata, gde sam stanovao s roditeljima. Kod Autokomande već su se vodile velike borbe. Uspeo sam da dođem do dvora u Kralja Milana. Dalje nisam mogao. Rusi su tu, kod dvora, imali artiljerijsko oružje, ali i naredbu da sačuvaju grad od rušenja i uništavanja, pa su sve morali da osvajaju na juriš, prsa u prsa. Pored dvora bila je zgrada Avrama Filipovića, trgovca gvožđem (zgrada na semaforu, na uglu Dragoslava Jovanovića i Trga Nikole Pašića, prim. aut.), koji me je primio u podrum zajedno sa svojom porodicom - kaže Vlasta koji je video i pristizanje Rusa koji su tu morali da stanu:

- Veliki nemački bunker bio je na ulazu u „Moskvu“ s terazijske strane, a i jedan ovako bliže, opet s Terazija, gledao je na Skupštinu. A sve do nje bio je brisan prostor. Ruski oficir je tu, ispred zgrade, čupao kosu, nije mogao da se smiri. Gleda je kako mu vojnici ginu jer moraju na juriš da idu na Nemce, a on ne sme da razvali bunker da ne bi porušio grad. Bili su vični u tim uličnim borbama, jer su u Beograd došli posle Staljingrada, dok su partizani navikli da se bore po šumama. Na juriš su došli do Igumanove palate, koju su osvajali sprat po sprat. A potom su uništili onaj bunker kod „Moskve“.

Crvenoarmejci u crkvi

Kada je video da je kući sve u redu, otišao je do Doma armije, gde je bila komanda Grada i pitao one iz NOVJ šta može da pomogne, pa su ga poslali u ono propagandno odeljenje:
- Uradio sam to iz čisto patriotskih poriva. Ni tada, kao ni posle, nisam bio član KPJ.

Setio se Vlasta i kako su crvenoarmejci često pohodili Tašmajdan:
- Gore na raskrsnici Resavske i Bulevara kralja Aleksandra bili su vojnici koji su napuštali položaje i odlazili u rusku crkvu, iz Crkve Svetog Marka. Gledao sam ih kako se krste i ljube krst.

Došlo je i oslobođenje, opšta radost na ulicama Beograda:
- Naše majke i sestre su Rusima, po srpskom običaju, davale so i hleb. Blizu našeg stana grupa njih bila je sa seoskim taljigama, igrali su kozačok, dok se narod okupljao i pokušavao da igra s njima.

Međutim, tog 20. oktobra nije bio kraj mukama Beograđana.
- Ruski demineri su išli od zgrade do zgrade i čistili ih od nemačkih mina. Na svakoj zgradi ostavljali su table s natpisom „provereno, min njet“ uz potpis onoga ko je taj posao obavio. Često sam stajao pred tim tablama i posmatrao ih kao kakvu svetinju. Bio je to znak poštovanja prema njima. I žao mi je što su uništene, trebalo ih je konzervirati i sačuvati - kaže Vlasta, koji je Ruse zavoleo još tridesetih godina kada je Beograd bio pun belogardejaca i, kako kaže, nije bilo razreda u Beogradu u kome nije bio bar jedan Rus. A dolazak Crvene armije samo je potvrdio tu ljubav.

Kurir.rs/ Autor Jelena S. Spasić Foto: Damir Dervišagić