NAJNEOBIČNIJA SREDSTVA ZA UBIJANJE U ISTORIJI RATOVANJA: Eksplozivni pacovi, psi-bombaši i gej bombe

Istorija čovečanstva je, kažu, istovremeno i istorija naoružanja.

U romansiranoj biografiji Aleksandra Makedonskog, popularnoj „Aleksandridi“, navodi se da je vojska jednog od najslavnijih vojskovođa prvi susret s borbenim slonovima, koje danas mnogi neopravdano nazivaju tenkovima antike, imala tokom njegovih ratova u Indiji protiv kralja Pora. Tada su Makedonci i Grci jedva uspeli da se izbore sa slonovima, i to korišćenjem dugog koplja i baklji kojima su gađali životinje u oči. Ipak, Aleksandar je tada otkrio tajno oružje protiv slonova - svinje. Iako priča verovatno nije tačna, legenda o tome da se ovi gorostasi plaše zvuka i najmanje svinje raširila se tadašnjim svetom i svinje su korišćene u borbi protiv slonova u skoro svim bitkama. - Slonovi se plaše ovnovskih rogova, ali i skičanja svinje. Zahvaljujući tome, Makedonci su preokrenuli bitku protiv kralja Pora i spektakularno ga pobedili - piše Elijan u „Prirodi životinja“.

Mnogi su odlazili i korak dalje, pa nisu samo bacali svinje na slonove već su ih pretvarali u žive buktinje. - Prilikom opsade Megare, Antigon je uključio svoje slonove u napad; ali su Megarci premazali svinje mašću, zapalili ih, a onda oterali među slonove. Svinje su groktale i vrištale od bolova koje je vatra izazivala i jurile napred ka slonovima koliko god su mogle - piše Polijen u knjizi „Ratna lukavstva“.

Ipak, pojedini antički izveštaji pokazuju da korišćenje svinja u borbi protiv slonova nije bilo baš uvek uspešno, jer je bilo teško kontrolisati kuda će se zapaljene svinje kretati i da li će se okrenuti i napasti onog ko ih upotrebljava.

Korišćenje životinja u ratu nije prestalo u starom veku, već je nastavljeno do današnjih dana. Tako su u Drugom svetskom ratu, najvećem krvoproliću u istoriji, obe strane pokušavale da budu što inovativnije. Naravno, neke od tih ideja bile su potpune katastrofe. Primer toga su sovjetski psi-bombaši i britanski eksplozivni pacovi.

Opasnost za Sovjete

- Crvena armija je koristila pse za mnoge zadatke, a u jednom trenutku odlučili su da ih iskoriste i da prenesu mine do neprijateljskih tenkova. Na pse su stavljene dve torbe sa po šest kilograma TNT i trebalo je da oni trče do neprijatelja i bace bombu pod tenk, a zatim da se vrate na položaj. Međutim, pucnji i eksplozije zbunili su pse i oni su bežali na pogrešnu stranu - piše ruski vojni stručnjak Juri Veremejev.

Psi su, kaže, predstavljali opasnost za Sovjete. - Posle neuspeha oficiri su rešili da obuče „pse za jednokratnu upotrebu“. I dalje su imali torbe sa 12 kilograma eksploziva, a korišćenjem osnovnog instinkta - gladi - dreseri su naučili pse da trče do neprijateljskih tenkova i tu aktiviraju bombu - objašnjava Veremejev.

Međutim, u prvim borbama sve je palo u vodu. Psi su bili trenirani da idu do sovjetskih tenkova s pogonom na dizel, dok su nemački koristili benzin, pa ih je miris potpuno zbunio. - Većina pasa odbila je da ide napred i vratila se ka nama. Devet pasa je krenulo ka metama, ali su se uplašili i pobegli. Tri su eksplodirala, dva nisu nađena, a ostali su morali da budu likvidirani jer su trčali ka nama - piše u jednom od izveštaja iz 16. oktobra 1941.

Uprkos svemu, psi-bombaši nisu povučeni iz upotrebe. Iako je SSSR tvrdio da su u borbama ove životinje uništile 300 nemačkih tenkova, istoričari smatraju da je to bila propaganda. Ipak, uspeha je bilo - kod Gluhiva je šest pasa uništilo pet tenkova, kod Staljingrada su razorili 13, a u najvećem tenkovskom obračunu - Kurskoj bici - 16 pasa neutralisalo je 12 guseničara.

Zamka u uglju

S druge strane, Britanci su mrtve pacove punili eksplozivom, a zatim su ih tajni agenti postavili u ugalj koji se koristio za nemačke vozove po Evropi. Ubacivanje pacova u kotao dovelo bi do razorne eksplozije. Međutim, Nemci su otkrili već prvu pošiljku, ali je britanska armija ipak bila zadovoljna. - Ovaj uređaj je napravio velike probleme neprijatelju, ali ne na način na koji smo to zamišljali. Nemci su otkrili eksplozivne pacove i izložili ih u vojnim školama pokrenuvši opsežnu potragu za opasnim glodarima. Nevolje koje im je to donelo za nas su veći uspeh nego da su pacovi zaista eksplodirali - piše u izveštaju Uprave za specijalne operacije.

Otrovi, bakterije i virusi od antičkih vremena se koriste u ratu. Koplja i strele sa zatrovanim vrhom bili su popularni čak i među našim precima u vreme dolaska na Balkan. Ipak, od sveg hemijskog i biološkog oružja koje je napravljeno, takozvane gej bombe su sigurno najgluplje.

Vodite ljubav, a ne rat

- „Vodite ljubav, a ne rat“, bio je višedecenijski antiratni slogan, ali 1994. američka avijacija razvila je svoju varijaciju ove filozofije. Šta bi se desilo kada bi na neprijateljsku armiju mogla da se baci hemikalija koja bi te vojnike naterala da više misle o fizičkim atributima ratnih drugova nego o pretnji koju predstavlja dolazeći neprijatelj? To je bila ideja iza stvaranja gej bombe. Ne, ovo nije neka bizarna teorija zavere, već dobro dokumentovan projekat avijacije - piše publicista Den Glajster.

Zaista, dokumenti o ovom projektu, koji je koštao 7,5 miliona dolara, objavljeni su 2005. i izazvali su pravi podsmeh u naučnim krugovima. Laboratorija „Rajt“ razvila je ideju u tekstu „Hemikalije koje uznemiravaju, dosadne su i identifikuju ‚loše momke‘“. - Hemikalije mogu biti naprskane na neprijateljske pozicije ili rute koje koriste. Predlažemo tri klase hemikalija. Kategoriju 3 čine hemikalije koje tako utiču na ljudsko ponašanje da bi razorile disciplinu i moral neprijatelja. Jedan neukusan, ali nesmrtonosan primer bili su jaki afrodizijaci koji mogu da izazovu homoseksualno ponašanje. Hemikalije koje utiču na ljudsko ponašanje na način koji bi uništio moral i efikasnost protivnika tek bi trebalo napraviti - piše u dokumentu.

Neuspešni testovi

Kako se navodi, prva faza projekta trebalo je da bude gotova do 1. februara 1995, a trebalo je da se nađu u upotrebi već 1. septembra 2000. Ipak, posle neuspešnih testova odustalo se od koncepta bombi koje bi naterale neprijatelje da bace oružje i skoče jedni na druge u nezadrživom naletu seksualne želje. - U istoriji su zabeleženi mnogi primeri hrabrih homoseksualaca na frontu, pa je neverovatno da je iko pomislio kako bi pretvaranje neprijateljskih vojnika u gejeve, što je inače potpuno nemoguće, moglo da ih onesposobi za borbu - kaže istraživač Džef Kors.

Kurir.rs/ Autor Andrija Ivanović Foto: Kurir