NAJVEĆE POBEDE I PORAZI SRPSKE VOJSKE (6)! POBEDA NA CERU: Poćorekova šetnja do Niša

Prvi svetski rat počeo je 28. jula 1914, objavom rata Austrougarske Srbiji, a vođen je između Sila antante (Rusije, Francuske, Engleske, Crne Gore i Belgije) s jedne i Centralnih sila (Nemačke, Austrougarske i Japana). Antanti su još prišle Italija 1915. i Grčka 1917. godine, a Bugarska je 1915. godine stupila u rat protiv Srbije i omogućila njenu okupaciju.

Austrougarska vrhovna komanda, sa svoje strane, bila je uverena da Srbija neće moći da pruži ozbiljniji otpor njenim trupama, pa se odlučila da udari sa zapada, preko donjeg toka reke Drine. Oskar Poćorek je tvrdio da će rat trajati dve do tri nedelje i da će to biti „laka vojnička šetnja do Niša“.

Austrougarski vojnici su 12. avgusta kod Lešnice prešli Drinu, a severno od Šapca Savu. Zato je srpska komanda naredila da Druga armija, pod komandom generala Stepe Stepanovića, s boka napadne neprijatelja koji je nadirao ka Valjevu.

Uočivši važnost Cera u ovim operacijama, Stepa Stepanović odlučio je da po svaku cenu, i što pre, ovlada grebenom ove planine. Isto to je nameravao i Poćorek.

Pre bitke

✖ Oko tri sata ujutro 15. avgusta 1914. krenula je Kombinovana divizija prvog poziva iz Banjana kod Uba na Cer. Posle celodnevnog usiljenog marša, oko 23 sata, naišli su na izvidnicu austrougarske vojske na padinama Cera, kod sela Tekeriša.

„Prednji bataljon je tokom noći stigao do Trojanskog vrha, a kada smo stigli do Parloga, pljusak je počeo, kojeg je pratila vulkanska grmljavina i zaslepljujuće sevanje. Voda nas je kvasila sa sve strane... Odjednom drugi vojnik, bez daha i uzbuđeno uzviknuo: - Gospodine majore, Švabe!

Tako su sudari između naše Kombinovane divizije i neprijateljeve 21. landver divizije započeli, a sa njima i bitka na planini Cer“, zapisao je kapetan Ješa Topalović.

Kako je tekla bitka

✖ U noći između 15. i 16. avgusta došlo je do žestokog sudara dve vojske, da bi se vremenom bitka sve više rasplamsavala. Neprestano su uvođene nove jedinice i s jedne i s druge strane. Gotovo tokom cele bitke trajalo je nevreme, pa je jedan hroničar zabeležio: „Planina Cer prolamala se od gromova iz oblaka, jake puščane, mitraljeske i topovske vatre, zvuka truba i borbenih pokliča vojnika koji su jurišali na neprijatelja.“

Usledili su okršaji uz naizmenične napade i kontranapade, da bi četvrtog, odlučujućeg dana Cerske bitke, 19. avgusta, bila izvojevana pobeda. Srpske izvidnice uočile su odstupanje neprijatelja, ali nisu znale da li je reč o pregrupisavanju za novi napad ili povlačenju. Austrougari su iskoristili ovu neodlučnost da bez dodira sa srpskim jedinicama, u noći između 19. i 20. avgusta, odstupe prema Loznici i dalje preko Drine u Bosnu.

Povlačenje iz Srbije trajalo je i narednih dana, a do 24. avgusta zadržale su se još samo malobrojne trupe jednog korpusa kod Šapca, jer je načelnik austrougarskog štaba Fon Hecendorf to izričito tražio kako bi „iz političkih razloga pretrpljeni poraz maskirao držanjem izvesnog dela srpske teritorije“.

Šta je bilo posle

✖ General Stepa Stepanović predložio je Vrhovnoj komandi da pre neprijatelja izbije na Drinu, spreči mu odstupanje i prinudi ga na predaju. Iz opreza, Vrhovna komanda ovo nije prihvatila, ali je posle uspešnog komandovanja u bici Stepa Stepanović dobio čin vojvode.

Posledice

✖ Cerska bitka bila je prva saveznička pobeda nad Centralnim silama u Prvom svetskom ratu. Imala je veliki odjek u svetskoj javnosti, a u jesen 1914. mnogi stranci su došli u Srbiju nudeći finansijsku, političku, humanitarnu i vojnu pomoć.

Kurir / Momčilo Petrović

Foto: Arhiva