Bi­lo je već je­da­nae­st sa­ti uve­če ka­da su tog pro­hla­d­nog če­tvr­t­ka, 9. mar­ta 1972. go­di­ne, re­t­ki pro­la­zni­ci pri­me­ti­li ču­d­nu gru­pu lju­di ko­ja se kre­ta­la beo­gra­d­skom uli­com Ge­ne­ra­la Žda­no­va (da­na­šnjom Re­sa­v­skom). Ogr­nu­ti te­get pe­le­ri­na­ma pre­no­si­li su na no­si­li­ma te­ško obo­le­log čo­ve­ka sa De­r­ma­to­ve­ne­ro­lo­ške kli­ni­ke na ode­lje­nje za hi­t­nu hi­ru­r­gi­ju i trau­ma­to­lo­gi­ju Pr­ve hi­ru­r­ške kli­ni­ke.

De­žu­r­ni le­kar, bo­l­ni­ča­r­ka i še­st la­k­ših bo­le­sni­ka ni­su ni slu­ti­li da su te ve­če­ri bi­li u di­re­k­t­nom kon­ta­k­tu sa obo­le­lim od ve­li­kih bo­gi­nja (va­rio­le), opa­ke za­ra­zne bo­le­sti ko­ja se na ovim pros­to­ri­ma ni­je ja­vi­la od 1930. go­di­ne i za ko­ju se sma­tra­lo da je isko­re­nje­na.

Obo­le­li je su­tra­dan u 21.15 umro od pe­ni­ci­lin­ske ale­r­gi­je, ka­ko je zva­ni­č­no sao­p­šte­no. Leš je u to­ku no­ći pre­net u ka­pe­lu, a u su­bo­tu, 11. mar­ta, ro­d­bi­na ga je, od­bi­v­ši tra­že­nu ob­du­k­ci­ju, tran­spo­r­to­va­la u No­vi Pa­zar da ga sa­hra­ni. Ali vi­rus je ostao u mi­lio­n­skom Beo­gra­du, kao i u Ča­č­ku, No­vom Pa­za­ru i Đa­ko­vi­ci, ali i u još ne­ko­li­ko ma­njih me­sta u ko­ji­ma je obo­le­li bo­ra­vio.

Ova­ko je pu­bli­ci­sta Ni­ko­la Bu­ra u knji­zi „Bez ob­du­k­ci­je“ opi­sao po­če­tak la­n­ca do­ga­đa­ja ko­ji su pre sko­ro pet de­ce­ni­ja po­tre­sli Ju­go­sla­vju.

fmart-01-scena-iz-filma-variola-vera-vladica-milosavljevic-kao-sestra-dusica-spasic-foto-print-skrin.jpg
Foto: Printskrin

U Sr­bi­ji je, nai­me, te 1972. go­di­ne izbi­la po­sled­nja epi­de­mi­ja ve­li­kih bo­gi­nja, od­no­sno va­rio­le ve­re, u Evro­pi.

Neodgovornost

Vi­rus smr­to­no­sne bo­le­sti na­j­ve­ro­vat­ni­je je u Sr­bi­ju s Blis­kog isto­ka do­neo Ibra­him Ho­ti iz oko­li­ne Pri­zre­na.

Ovaj tri­de­se­t­pe­to­go­di­šnji Al­ba­nac spre­mao se na ha­dži­luk u Me­ku, pa je mo­rao i da se va­k­ci­ni­še pro­tiv ve­li­kih bo­gi­nja. U če­kao­ni­ci ispred or­di­na­ci­je u Sko­plju, gde je oti­šao da pri­mi va­k­ci­nu, sta­ri­ji čo­vek, či­ji iden­ti­tet ni­ka­da ni­je utvr­đen, re­kao je Ibra­hi­mu Ho­ti­ju da će po­sle va­k­ci­ne ne­ko­li­ko da­na ima­ti osip i gro­zni­cu i po­sa­ve­to­vao ga da ku­pi va­tu i al­ko­hol i od­mah po­sle va­k­ci­na­ci­je u toa­le­tu am­bu­lan­te ra­ni­cu do­bro oči­sti... Bu­du­ći ha­dži­ja do­c­ni­je je priz­nao po­li­ci­ji da je po­slu­šao ne­po­zna­tog sta­r­ca.

Iz Me­ke se vra­tio 15. fe­brua­ra. Po­ro­di­ca, ro­d­bi­na, pri­ja­te­lji i ko­m­ši­je sr­da­č­no su ga do­če­ka­li i če­sti­ta­li mu ha­dž, a 9. mar­ta je nje­go­va še­sto­go­di­šnja se­stri­či­na Sa­de­ta pri­mlje­na kod le­ka­ra u Pri­zre­nu sa si­m­p­to­mi­ma ve­li­kih bo­gi­nja. Su­tra­dan se sa istim si­m­p­to­mi­ma: bo­lo­vi u sto­ma­ku i le­đi­ma, po­vra­ća­nje i vi­so­ka te­m­pe­ra­tu­ra, ja­vio je­dan bra­č­ni par iz Ho­ti­je­vog se­la, a 14. mar­ta u Beo­grad sti­že ve­st da se „na Ko­so­vu po­ja­vi­lo vi­še slu­ča­je­va ve­li­kih bo­gi­nja“. Dva da­na ka­sni­je po­če­la je va­k­ci­na­ci­ja sta­nov­ni­štva u pri­zre­n­skoj, ora­ho­va­č­koj i đa­ko­vi­č­koj op­šti­ni. Se­la, za ko­ja se sma­tra­lo da su po­te­n­ci­jal­no za­ra­zna, op­ko­lje­na su voj­skom, a 10.000 lju­di sta­vlje­no je u izo­la­ci­ju...

Pa­tro­le milicije

U me­đu­vre­me­nu, 10. mar­ta, na Pr­voj hi­ru­r­škoj u Beo­gra­du umro je La­tif Mu­m­džić (29) iz oko­li­ne Tu­ti­na, je­dan od onih ko­ji su če­sti­ta­li Ho­ti­ju. Nje­go­va bo­le­st ni­je pre­po­zna­ta, pa je bez ika­kvih me­ra pre­dos­tro­žnos­ti pre­me­šten iz no­vo­pa­za­r­ske u ča­čan­sku bo­l­ni­cu, a oda­tle u Beo­grad, gde su ga 9. mar­ta na De­r­ma­to­lo­škoj kli­ni­ci po­ka­zi­va­li stu­den­ti­ma u am­fi­tea­tru kao „izu­ze­t­no te­žak slu­čaj pe­ni­ci­lin­ske ale­r­gi­je“!

Kad epi­de­mi­ja bu­de pro­gla­še­na, svi oni ko­ji su sa Mu­m­dži­ćem do ta­da bi­li u kon­ta­k­tu ili su isto­vre­me­no bi­li u bo­l­ni­ca­ma u ko­ji­ma i on bi­će po­zva­ni da se ja­ve u ka­ran­tin. A se­stre Mi­l­ka Đu­ra­šić i Du­ši­ca Spa­sić, ko­je su ga ne­go­va­le u Ča­č­ku i u Beo­gra­du, umr­le su u ra­z­ma­ku od jed­nog da­na. One su bi­le i je­di­ne žr­tve epi­de­mi­je me­đu zdra­v­stve­nim oso­bljem.

Sa pro­gla­še­njem epi­de­mi­je se ina­če ka­sni­lo. Re­pu­bli­č­ke vla­sti su već 22. mar­ta ima­le ne­dvo­smi­sle­ne la­bo­ra­to­ri­j­ske na­la­ze, ali se okle­va­lo zbog pred­sto­je­će tu­ri­sti­č­ke se­zo­ne. Osim to­ga, Beo­grad je na sva­ki na­čin hteo da izbe­g­ne tu­ma­če­nje da „kri­vi­cu sva­lju­je na Al­ba­n­ce“. Epi­de­mio­lo­zi ko­ji su uzi­ma­li krv za ana­li­zu od svih ko­ji su bi­li u istom au­to­bu­su s Ho­ti­jem u ko­so­v­ska se­la su odla­zi­li u prat­nji ja­kih pa­tro­la mi­li­ci­je. I na sve to, mi­ni­star zdra­vlja u re­pu­bli­č­koj vla­di Sr­bi­je izja­vio je da je bo­le­st pod kon­tro­lom, „za­klju­ča­na iza se­dam bra­va“.

Epi­de­mi­ja je pro­gla­še­na 25. mar­ta, a po­sled­nji ka­ran­tin za­tvo­ren je 29. apri­la. Obo­le­lo je 184 lju­di, od to­ga 32 u Beo­gra­du. Ve­li­ke bo­gi­nje od­ne­le su 40 ži­vo­ta - 26 na Ko­so­vu, se­dam u Beo­gra­du, pet u No­vom Pa­za­ru, je­dan u Ča­č­ku i je­dan u Le­ži­mi­ru kod Sre­m­ske Mi­tro­vi­ce.

screenshot-2.jpg
Foto: Printskrin

Ibra­him Ho­ti je pre­ži­veo jer je pret­hod­no bio va­k­ci­ni­san pro­tiv ve­li­kih bo­gi­nja, pa je pro­šao s la­k­šim obli­kom bo­le­sti.

No­r­ma­lan život

NI­JE BI­LO PANIKE

Ta si­tua­ci­ja ni na­j­ma­nje ni­je pro­me­ni­la moj ži­vot - kao mo­m­ci, za­jed­no smo se vra­ća­li s po­sla, no­r­mal­no ži­ve­li i ni­je bi­lo pa­ni­ke ni stra­ha. Ni­je bi­lo ni­ka­kve psi­ho­ze - ni­je bi­lo to­li­ko dos­tu­p­nih ele­k­tro­n­skih me­di­ja, pa ta­ko lju­di ni­su u sva­ko do­ba, na sva­kom me­stu mo­gli da sa­zna­ju čak i ako je bi­lo ne­kih dra­ma­ti­č­nih si­tua­ci­ja - re­kao je za BBC na sr­p­skom Mi­lo­rad Fi­li­po­vić, u to vre­me za­po­slen na In­sti­tu­tu za vi­ru­so­lo­gi­ju, va­k­ci­ne i se­ru­me „To­r­lak“, či­ji je glav­ni za­da­tak upra­vo bi­lo ja­ča­nje ka­pa­ci­te­ta za va­k­ci­ni­sa­nje.

Go­ran Marković

HO­ROR NA FILMU

Ta­č­no de­set go­di­na po­sle epi­de­mi­je, Go­ran Ma­r­ko­vić je sni­mio fi­lm „Va­rio­la ve­ra“, ko­ji je bri­tan­ski ča­so­pis za fi­l­m­sku este­ti­ku Sa­jt end sau­nd, ko­ji izda­je Bri­tan­ski fi­l­m­ski in­sti­tut, uvr­stio me­đu sto na­j­bo­ljih ho­ror ostva­re­nja svih vre­me­na. Lik ko­ji u ovom fi­l­mu tu­ma­či Vla­di­ca Mi­lo­sa­vlje­vić in­spi­ri­san je pre­mi­nu­lom me­di­cin­skom se­strom Du­ši­com Spa­sić.

Hitna akcija u celoj jugoslaviji

MA­SOV­NA VAKCINACIJA

Istog da­na ka­da su De­r­ma­to­ve­ne­ro­lo­ška i Pr­va hi­ru­r­ška kli­ni­ka u Beo­gra­du sta­vlje­ne u ka­ran­tin po­če­la je oba­ve­zna va­k­ci­na­ci­ja sta­nov­ni­ka glav­nog gra­da (va­rio­la je veo­ma te­ška za­ra­zna bo­le­st sa le­ta­li­te­tom od 30 od­sto, gde je va­k­ci­na­ci­ja je­di­na pro­ve­re­na i si­gu­r­na za­šti­ta). U na­red­nih 10 da­na u Beo­gra­du je na 727 pu­n­k­to­va va­k­ci­ni­sa­na 1.849.341 oso­ba, što zna­či da je oko 600.000 re­va­k­ci­ni­sa­no, ima­ju­ći u vi­du da je glav­ni grad ta­da imao oko 1.200.000 sta­nov­ni­ka.

Va­k­ci­na­ci­ja je ka­sni­je pro­ši­re­na i na ce­lu te­ri­to­ri­ju SF­RJ. Pro­ce­nju­je se da je ovom me­rom bi­lo obu­hva­će­no oko 18 mi­lio­na lju­di (od 22 mi­lio­na, ko­li­ko je ta­da ima­la bi­v­ša dr­ža­va).

Ve­ći­na sta­nov­ni­štva va­k­ci­ni­sa­na je me­to­dom ska­ri­fi­ka­ci­je - ko­ža se pr­vo oči­sti al­ko­ho­lom, a za­tim se ste­ri­l­nom la­n­ce­tom va­k­ci­na na­ne­se na dva me­sta me­đu­sob­no uda­lje­na 5 do 10 cm na spo­lj­noj stra­ni na­dla­k­ti­ce, na ko­ji­ma su na­pra­vlje­na dva usprav­na i dva po­pre­č­na za­re­za du­ži­ne oko je­dan cen­ti­me­tar. Pi­što­lji za va­k­ci­na­ci­ju, po ame­ri­č­koj me­to­di „džet-gan“, sti­gli su tek pred sam kraj va­k­ci­na­ci­je.

SUTRA: MARTOVSKE DEMONSTRACIJE NA KOSOVU I METOHIJI 1981. GODINE

(Kurir.rs / Momčilo Petrović / Foto:Profimedia)