UKLETI MART! MESEC TRAGIČNIH DOGAĐAJA U SRBIJI: Požar na Hilandaru: Noć kad je gorela srpska istorija (6)
Hilandar u svojim riznicama čuva neprocenjivo blago, koje su monasi skupljali i čuvali gotovo ceo milenijum. A u noći između 4. i 5. marta 2004. godine u njemu je izbio veliki požar
Hilandar je srpski pravoslavni muški manastir smešten na Svetoj gori, u državi pravoslavnih monaha koja postoji više od hiljadu godina. Sveta gora je u sastavu grčke države, ali ima autonomiju u okviru nje, koja joj je zagarantovana Ustavom Republike Grčke. Sagradili su ga Stefan Nemanja (u monaštvu Simeon) i njegov sin Sava 1198. godine, na ostacima postojećeg manastirskog zdanja.
Na steni i naplavini
Manastir ima izgled srednjovekovnog utvrđenja jer je utvrđen bedemima visokim i do 30 m, a unutrašnje dvorište je široko oko 75 m. Ovako je utvrđen pošto je u prošlosti, kao i ostala utvrđena monaška naselja na Svetoj gori, morao da se brani od gusara.
Najveći deo hilandarskih zgrada podignut je na steni, ali jedan deo leži na mekanom tlu, na naplavini. Ova se strana zato sleže, pa zidovi konaka pucaju. Neke su pukotine uočljive, a neke ostaju nevidljive čovekovom oku ispod debelih slojeva maltera, sve dok ih vatra ne pronađe. Kao što se to desilo u noći između 4. i 5. marta u dimnjaku Igumenarije, konaka u kojem se nalazi i igumanova kelija. Vatra se iz njega proširila na drvenu konstrukciju krova.
Na pojavu prvog plamena monasi su se uzbunili i taj požar na donjem spratu Igumenarije ugasili. Ali vatra je ostala da tinja na mestima koja su bila izvan njihovog domašaja, pa je u jednom momentu zahvatila drvenu gredu koja je vodila do krova s druge strane zgrade. Tada je buknula drvena krovna konstrukcija ispod kamenih ploča.
Hilandar, kao i druga srednjovekovna zdanja, čine objekti povezani u prsten, pa se požar s ovog krova brzo preneo na celu severnu polovinu manastira. Zaustavio se na mestu gde niz krovova prekida kula, pirg Svetog Save.
Uporedo sa gašenjem požara, monasi su pred vatrenom stihijom sklanjali najugroženije sveštene predmete i dragocenosti, a u crkvi je odslužen i kratak moleban pred čudotvornom ikonom Bogorodice Trojeručice.
Nepristupačan teren
Vatrogasci su zbog nepristupačnog terena stigli tek ujutru, a za to vreme konaci su goreli jer se požar spuštao sa sprata na sprat - kad bi drvena konstrukcija na jednom nivou izgorela, užarena masa bi se slegala pod težinom obrušenih kamenih ploča krovnog pokrivača na onaj ispod.
U celoj toj nesreći bilo je i sreće: vetar koji je raširio požar na celu severnu stranu kompleksa, sve do pirga Svetog Save, vatri nije dozvoljavao da se prenese južno sa Igumenarije, na trpezariju kralja Milutina. Na taj način najvrednije dragocenosti, sveštene ikone i rukopisno nasleđe ostali su sačuvani od potpunog uništenja.
HiIlandarskom bratstvu su među prvima u pomoć pritekli monasi iz ostalih svetogorskih manastira, a sutradan je pristigla i grčka vojska, ali i naši ljudi koji su se zatekli u Solunu i okolini.
SUTRA: MARTOVSKI POGROM NAD SRBIMA NA KOSOVU I METOHIJI 2004. GODINE
(Kurir.rs / Momčilo Petrović / Foto:Hilandar.org)
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore