MIĆA STOJANOVIĆ, TITOV KUVAR: Veliki je to mangup i političar bio! PIJANAC - ODLIČAN!
Pravo uživanje je bilo gledati Tita za stolom. Odraz ličnosti ili posledica nemaštine koja ga je pratila u prvoj polovini života - nisam mogao da procenim, ali takvog gosta možeš samo da poželiš
„Znao sam kako diše. Nije voleo da čeka, ali ni vruću supu i ribu s puno kostiju, nije imao strpljenja da je čačka. Najviše je tražio jela od testa. Četničku gibanicu je baš voleo, više od zagorskih mlinaca. Hrskave kore, kajmak, šta da vam pričam! Jeo je za dvojicu, pio za trojicu, ali je i radio za trojicu!“
Ovako za Kurir svedoči Milovan Mića Stojanović, ratno siroče iz sela Črestina kod Gruže. Sudbina ga je odvela pravo na Maršalov dvor.
Mića je jedini Srbin koji je Titu bio saradnik a da nije promenjen ravno 24 godine. Od 1956. sve do predsednikove smrti Stojanović mu je varjačom ulepšavao dane, u vanserijskim specijalitetima sa Brozom uživalo je i više od 200 državnika.
- Kad sam 1956. držao nastavu u restoranu „Golf“ u Košutnjaku, jedna žena je tražila kijevski kotlet. Gde me nađe! Piletinu i butera nisam imao, u sekundi sam, da se ne brukamo, osmislio jelo od onoga što je na raspolaganju, pitajući se ko to zakera. Konobar mi je rekao da je voditeljka s Radio Beograda koja na ruskom čita o vodostaju. Urolao sam brzo teleću šniclu s kajmakom. Na kotlet je zaboravila, tražila recept. Kao iz puške sam rekao da je to karađorđeva šnicla. Posle sam čuo da je to Tamara Broz, supruga Žarka Broza, Titovog sina.
Zamalo kolege
Pala je prva ozbiljna preporuka i - Tito ga je „uhapsio“.
- Ni monarhija ni komunizam ne mogu bez dvorova, ali bilo je presudno ko sam, čiji sam. Znalo se da su mi roditelji stradali od Nemaca u Kragujevcu, a bio sam i pripravnik partije. Inače, umalo da postanem kelner. Kad su 1948. zbog Informbiroa siročad vratili iz Čehoslovačke, postrojili su nas: 50 ide za stolare, 50 za krojače... Mene zapalo da budem kelner. Nisam ni znao šta je to! Poslali su me u kafanu „Dinara“ po uniformu. E, tamo je u kuhinji bio jedan Rus, rekao je da Lenjin misli da su kelneri lopovi. To je u ono doba bilo jako važno i ja sam, zahvaljujući Rusu, uspeo da se prebacim u kuvare. I predsednik je hteo da bude kelner, ali je ponavljao razred pa je na tacnu zaboravio. Eto, bili bismo kolege, ali sudbina nas je ipak spojila.
Mića je Titu često doturao i čašicu.
- Odajem mu priznanje, bio je on za sve! Jednom su se, za srpski Božić, on i Steva Krajačić baš napili u Plavom vozu. Pripremio sam piće za deset osoba. Sve su popili njih dvojica! Mislio sam da će ih na stanici u Puli izneti ili da će se smandrljati niz visoke stepenice. Kad ono: idu pravo!
S Aleksandrom Rankovićem ni Titu ni Mići nije išlo glatko.
- Prvi sam saznao da će da bude smenjen. Milica, kuvarica iz naše ambasade u Moskvi, javila mi je. Inače, jednom je Leka tokom ručka na Fruškoj gori navodno pronašao pesak u pirinču. Sneg, a njegovi me peške poslali za Novi Sad rekavši da se oprostim s poslom. Ustanovilo se da mu je ispala plomba iz zuba, stiglo je izvinjenje.
(S)kuvao istoriju
Tito je najlakše gurao svoju politiku tokom državničkih ručkova i večera.
- Spremao sam Čerčilu, Staljinu, Brežnjevu, trojici američkih predsednika, Gadafiju, Rokfeleru i Rotšildu, koji su baš bili probirljivci, engleskoj kraljici, caru Hajlu Selasiju, brojnim predsednicima, bilo ih je sigurno preko 200. Morao sam da znam za koga treba da spremim košer, kod koga su kakvi običaji. Niko nije imao primedbu i Tito mi je uvek zahvaljivao. Da nas želja mine, prvom prilikom pojedemo lepinju iz crepulje s kajmakom.
Kurir.rs/ Autor Branka Mitrović Foto: Vladimir Šporčić
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
"VIDE DA SRBIJA NAPREDUJE BRŽE OD NJIH" Predsednik Vučić o napadima iz Zagreba: "Srećan sam što mi nemamo tu vrstu frustracije i kompleksa kako oni imaju prema"