DR DŽEKIL I MR HAJD: Ovo je profil seksualnih predatora
Stručnjaci upozoravaju da su serijski silovatelji osobe koje traume iz prošlosti, ali su često i obični ljudi koji vode paralelne živote
Serijski silovatelji teško se mogu prepoznati. Oni se, prividno i na prvi pogled, uopšte ne razlikuju od običnih ljudi, a slučajevi najopasnijih napasnika pokazali su da oni neretko vode uobičajene živote, imaju posao žene i decu.
Psihijatar Ivica Mladenović objašnjava da oni nisu psihički bolesni, ali da imaju mentalne probleme, koje je najčešće izazvala neka trauma u detinjstvu.
Kao lik iz romana
- Trauma može biti seksualnog tipa. Preko dana, oni najčešće vode sasvim normalan život, često imaju masku porodičnih ljudi, ali u njima postoji taj poriv koji ne mogu da kontrolišu. Oni bukvalno žive kao doktor Džekil i mister Hajd - uporedio je naš sagovornik silovatelje s likom iz čuvenog romana, koji naučnika blage naravi i lepih manira pretvara u okrutnog, ubilački nastrojenog manijaka.
Psihijatar objašnjava da se oni često identifikuju sa osobom koja ih je povredila i izazvala traumu u detinjstvu i tako i sami postaju nasilni.
- Pokušavaju da suzbiju taj problem, ali se na kraju svete napadajući žrtve. Suština je da je reč o duboko nesrećnim osobama, koje se celog života bore s traumom i pokušavaju da dokažu sebi da su vredni - navodi psihijatar.
Mladenović napominje da se serijskim silovateljima teško može pomoći.
- Protivnik sam hemijske kastracije, ali zato se zalažem da sud bude strog prema njima. Ti ljudi vape da im se pomogne i da budu smešteni u neku ustanovu, gde će imati odgovarajući psihoterapeutski i psihijatrijski tretman, ali, nažalost, na njih sve to ima slabog efekta - kazao je Mladenović.
Hemijska kastracija
S druge strane, advokat Nebojša Milosavljević, s obzirom na veliki broj serijskih silovatelja koji nastavljaju iživljavanje nad ženama i kada odsluže robiju, smatra da bi hemijska kastracija mogla da bude jedino rešenje. Iako se neki od njih kaju, kako napominje, gotovo se nikada ne promene.
- Ne postoji lek koji bi im pomogao, a pokazalo se da ih zatvor ne prevaspitava i da većina njih po izlasku vrlo brzo napada novu žrtvu. U svetu su mnoge zemlje uvele dobrovoljnu hemijsku kastraciju, recimo Rusija, Moldavija, Češka i Poljska. U njima silovatelj koji dobrovoljno pristane na nju može da dobije blažu zatvorsku kaznu - objašnjava Milosavljević i dodaje da je i kod nas bilo dosta polemike, ali da zakon nije predvideo takvu mogućnost.
Kurir.rs/ Autor Jelena Spasić Foto: Shutterstock
VUČIĆ RAME UZ RAME SA SVETSKIM LIDERIMA: Predsednik na Samitu Evropske političke zajednice o ozbiljnim izazovima i sukobima sa kojima se suočava ceo svet (FOTO)