MONSTRUMI S MANIFESTOM: Usamljeni vukovi seju smrt da „odbrane Evropu“

Krvoprolića na ostrvu Utoja, u Krajstčerču i El Pasu samo ukazuju na novi trend - pojavu masovnih ubica koji svoju želju za ubijanjem prikrivaju borbom protiv islamizma

Masovna ubistva

- Poslednjih nekoliko godina sve je veća zabrinutost zbog pretnje koju predstavljaju desničarski ekstremizam i terorizam, posebno na Zapadu. Na Novom Zelandu usamljeni pucač napao je dve džamije u Krajstčerču i ubio 51 osobu. Činjenica da se to desilo u zemlji koja nema nikakvu istoriju terorističkih aktivnosti, pokazuje koliko se desničarska ideologija i nasilje šire. Napade na Novom Zelandu pratilo je nekoliko masovnih ubistava u SAD. U El Pasu ubica je izveo napad u prodavnici „Volmart“, gde je ubio 22 ljudi. On je u svom manifestu naveo napad u Krajstčerču kao inspiraciju - navodi se u Globalnom indeksu terorizma 2019.

Upravo masakr u Krajstčerču najbolji je pokazatelj koliko su napadi ekstremnih desničara opasni i nepredvidivi. Ubica Brenton Tarant uspeo je da isplanira svoj zločin, nabavi oružje i ubije 51 osobu u dve džamije (što je prenosio uživo preko Fejsbuka), a da ne privuče pažnju obaveštajnih službi. Da stvar bude još gora, on svoju ideologiju nije krio, a na internetu je objavio i svoj manifest „Velika zamena“.

Bizarni spoj

Ovaj Australijanac u njemu je objašnjavao da krvoproliće na Novom Zelandu predstavlja njegov pokušaj zaustavljanja „islamskog osvajanja Evrope“ i „genocida nad belim muškarcem“. U bizarnom tekstu on, između ostalog, navodi da mu je cilj pokretanje građanskog rata u SAD radi „bolje budućnosti bele rase“ kojim bi onemogućio akcije poput „američke umešanosti na Kosovu (gde su SAD/NATO snage ratovale uz muslimane i ubijale evropske hrišćane koji su pokušavali da muslimanske osvajače proteraju iz Evrope)“.

Tarant je masakr započeo pesmom „Od Bihaća do Petrovca sela“, posvećenom Radovanu Karadžiću, a na oružju je ispisao imena ljudi koje je smatrao borcima protiv islama. Koliko je on sve pomešao najbolje pokazuje to što je uz imena franačkog vojskovođe Karla Martela i vlaškog kneza Šerbana Kantakuzina ćirilicom ispisao imena srpskih junaka Stefana Lazara (vladarsko ime kneza Lazara), Miloša Obilića, Baja Pivljanina i Marka Miljanova Popovića, a onda i simbol SS divizije „Princ Eugen“, najozloglašenije nacističke jedinice koja je ubijala isključivo na prostoru Jugoslavije, uglavnom Srbe.

Napad na Srbe 1999.

- Imam tekstove Dilana Rufa i mnogih drugih, ali jedina prava inspiracija bio mi je vitez Anders Brejvik - napisao je Tarant u svom manifestu.

Međutim, Norvežanin Anders Brejvik bio je sve samo ne vitez. Tog 22. jula 2011. on je prvo u 15.25 detonirao automobil-bombu ispred zgrade vlade i ubio osmoro ljudi, a onda je nastali haos u gradu iskoristio da neometano stigne od ostrva Utoja. Oko sat i po kasnije, odeven u policijsku uniformu, započeo je da puca na sve koji su došli u omladinski kamp Norveške radničke partije. U tom naletu ubio je 69 ljudi, od kojih je najmlađi imao samo 14 godina. Kada je prava policija stigla, nije se suprotstavio, već se predao i samo viknuo: „Umrećete, marksisti“.

Tokom istrage ispostavilo se da je Brejvik, koji je kasnije sebe identifikovao i kao nacistu, i kao „odinistu“, pa kao nacionalistu i antidžihadistu, pred samo krvoproliće poslao svoj manifest „2083: Evropska deklaracija nezavisnosti“, dokument od 1.518 strana. U tom bizarnom spoju najrazličitijih tvrdnji i teorija uglavnom prikupljanih na internetu, Brejvik je rekao da su dva najvažnija događaja koja su ga naterala na delovanje NATO bombardovanje Jugoslavije 1999. i napadi 11. septembra 2001.

- Potpuno je neprihvatljivo to što su Amerika i Zapadna Evropa bombardovale našu srpsku braću. Sve što su oni hteli jeste da deportuju albanske muslimane nazad u Albaniju. Nedopuštanjem Srbiji da reši problem na svojoj suverenoj teritoriji zapadni režimi iskopali su grob za Evropu. To je neprihvatljivo - napisao je ovaj monstrum.

Iako su i Tarant i Brejvik svoja nedela pravdali, između ostalog, i osvetom za 11. septembar, dva najsmrtonosnija desničarska napada dogodila su se mnogo pre rušenja Svetskog trgovinskog centra. Na prvom mestu te liste su eksplozije u Oklahoma Sitiju 19. aprila 1995, kada su Timoti Makvej i Teri Nikol bombama ubili 168 ljudi i ranili više od 680 njih. Njih dvojica su bili simpatizeri desničarskih milicija, a glavni motiv za pokolj bila je osveta za opsade u Vajku i incident u Rubi Ridžu, gde su federalni agenti ubili 76 i troje ljudi.

Železnička stanica

Drugi najsmrtonosniji desničarski napad je takozvani Bolonjski masakr 2. avgusta 1980, kada je ubijeno 85 ljudi. Troje članova neofašističke grupe Nukleri Armati rivolucionari - Luiđi Čavardini, Valerio Fjoravanti i Frančeska Mambro - izazvali su eksploziju u centralnoj železničkoj stanici u Bolonji.

Kurir.rs/ Autor Andrija Ivanović Foto: Profimedia