MILOŠEVIĆ OTERAN U ISTORIJU: Narod se na ulici izborio za poštovanje izbora

Zoran Živković o „mirnoj srpskoj revoluciji” Pobeda je izvojevana na izborima

Lider Nove Srbije Zoran Živković je pred petooktobarske promene 2000. bio gradonačelnik Niša i tog dana je upravo odatle krenuo s grupom pristalica ka Beogradu, gde se, kako kaže, dogodila „velika oktobarska mirna srpska revolucija”. - Peti oktobar nije samo jedna noć, jedan dan, to je bio ceo projekat koji je imao za cilj da se Srbija s ponora vrati u normalno stanje. Prvi korak je bio formiranje koalicije DOS i pobeda na izborima 24. septembra 2000. Ta pobeda je posledica ozbiljnog rada, kampanje, hrabrosti građana i onih koji su učestvovali na izborima protiv Miloševića. Peti oktobar ja zovem „dodatni radovi”, glavna stvar je urađena 24. septembra. I mi smo pobedili Miloševića na izborima, a ne na ulici. Ali pošto on nije hteo da prizna pobedu, morali smo da ga ubedimo tako što smo mu doveli nekoliko stotina hiljada ljudi pod prozor - priča Živković za Kurir.

Dodaje da nije bio plan da se upada u parlament. - Ipak, neki od prisutnih, isprovocirani suzavcem ili, bolje rečeno, bojnim otrovima koje su bacali na nas, izgubili su strpljenje, pa su ušli u Narodnu skupštinu. Naš posao je bio da ih nateramo da izađu i da ne prave štetu, jer je to pre svega narodni dom koji ne treba uništavati. Tokom večeri, jedan od većih problema je bio kako naći Vojislava Koštunicu, jer smo već oko pola četiri završili posao - policija i vojska su prešli na našu stranu, ušli smo i u RTS, počeli su govori na balkonu Skupštine grada, a on se tek tada pojavio. Rekao je da je bio u nekom podrumu na Dorćolu - priča Živković.

Tokom noći, dodaje on, imali su kontrolu nad stanjem u Beogradu i u čitavoj Srbiji.

S. SLAMNIG

Žrtve Jasmina poginula

U demonstracijama je poginula Jasmina Jovanović iz Miloševca (Velika Plana), koja je pala pod točkove kamiona. Momčilo Stakić iz Krupnja preminuo je od posledica srčanog udara. Na ulicama glavnog grada bilo je povređeno 65 ljudi.

Moja dužnost bila je da budem na protestima

Potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović bila je na ulicama tog 5. oktobra 2000. zajedno sa majkom.

Ratovi i kriza

- Period devedesetih, pa sve do 5. oktobra, bio je veoma težak - od ratova i laganja naroda da nema rata, a naši očevi i braća su bili u tim ratovima... Meni je brat od ujaka, s kojim sam bila veoma bliska, bio u Vukovaru. Vratio se živ, ali je sve to uticalo na njegovu budućnost, odustajanje od fakulteta... Tu su i užasne ekonomske sankcije - kaže za Kurir Mihajlovićeva i dodaje: - Početkom devedesetih živela sam s mamom na Novom

Beogradu, posle u centru. Sećam se nemanja struje... Posao je, navodi, našla odmah po završetku fakulteta. - Platu koju sam primala - nekoliko kovanica u markama. Benzin koji sam nabavljala na crno, bombardovanje, zatvaranje Srbije... Da, svom snagom sam se borila protiv režima Slobodana Miloševića. Na svim studentskim i drugim demonstracijama sam bila, jer to nije bila zemlja u kojoj sam želela da rodim dete. Kada je tog 5. oktobra zemlja ustala, znala je, kaže, da je to „taj” dan.

Solidarnost

- Tada sam već radila u „Elektroistoku”. Negde sam znala da je 5. oktobar taj dan. Išla sam sa mamom ispred Skupštine, suzavac je bio svuda, nismo mogle da dišemo. Sklanjale smo se ka Narodnog fronta. Moja mama je uvek bila uz mene. I isto tako se borila i bila na gotovo svim demonstracijama. Napala nas je policija, ali smo nekako pobegle. Ljudi su bili solidarni, čuvali smo se, ali ono što mi se urezalo u sećanje jesu snaga naroda i ogromna nada i ljubav prema životu i zemlji. To je bilo nezaustavljivo - kaže Mihajlovićeva i dodaje: - Milošević i taj režim nisu imali šanse. Želeli smo poštovanje naroda, jer zadatak državnika nije da vodi zemlju u rat, već da sačuva mir i stabilnost, da čuva teritorijalni integritet i učini sve za svoj narod. Milošević to nije bio.